Postoji li dilema EU ili BRIKS? Evo šta kažu brojke
Kako se u Srbiji, posebno u vreme održavanja samita u Kazanju, uopšte nametnula dilema: EU ili BRIKS kada su to dva potpuno različita, neuporediva stepena organizovanja?
EU ima svoju organizaciju, utvrđene vrednosti i procedure usvajanja i primene propisa, dok je BRIKS daleko neformalniji, nudi zemljama status članstva (ne baš široko postavljenim kriterijumima), partnerstvo i saradnju, ali još uvek nije uspostavio osnovne mehanizme funkcionisanja, navodi Demostat.
Ono što se da porediti jesu ekonomski pokazatelji.
U devet zemalja osnivača BRIKS-a živi oko 3,6 milijardi stanovnika ili 40 odsto svetske populacije. Prema podacima Svetske banke, u 2023. godini, ukupan BDP koji ostvaruju iznosi 27,37 hiljada milijardi (triliona) dolara, prosečan BDP po glavi stanovnika (per capita) je 7.472 dolara.
Ali, između tih devet zemalja postoje značajne razlike. Najmnogoljudnija je Indija, 1,42 milijarde a njen BDP je 3,55 triliona dolara, ali po glavi stanovnika je najniži među prvih pet osnivača, tek 8.379 dolara (preračunatih po kupovnoj moći). Kina je izgubila prvo mesto po broju stanovnika, sada je druga sa 1,41 milijardom ali njen BDP je ubedljivo najviši, 17,8 triliona dolara ili više od 65% ukupnog u toj grupi, dok po glavi stanovnika ima 21.476 dolara. Rusija ima najveće prostranstvo, daleko manje stanovništva, 145 miliona, BDP se kreće malo iznad dva triliona, ali je po glavi stanovnika najviši u grupi, 36.485 dolara.
Ekonomski pokazatelji članica EU takođe su raznovrsni, ali brojke su niže - u 27 zemalja živi 448 miliona stanovnika, ukupno ostvaruju BDP od 18,35 triliona ali prosek po glavi stanovnika je u prošloj godini bio 40.958 dolara. I tu postoje značajne razlike među zemljama, pa je najbogatiji Luksemburg sa BDP po glavi stanovnika 143.623. Ali, to je malo tržište, u odnosu na Nemačku koja sa 84 miliona stanovnika ostvaruje BDP od 4,45 trliona dolara, ili Francusku u kojoj 67 miliona ljudi proizvodi 3,03 triliona dolara. Dobra tržišta su i Italija, Španija ili Holandija.
Poređenja radi, BDP Srbije u prošloj godini, prema podacima Svetske banke, iznosio je 75,19 milijardi dolara ili 11.361 dolar po glavi stanovnika, što je ispod svetskog proseka.
U prilog ekonomskoj saradnji sa EU ide činjenica da je reč o dostupnijim tržištima, fizički bližim pa su, poslednjih godina sve značajniji, transportni troškovi u toj razmeni niži. Takođe, potražnja tih zemalja bliža je strukturi srpske privrede, dok su za velika evroazijska tržišta upitni kapaciteti domaće privrede i cena koju mogu da ponude.
Sagovornici Demostata slažu se u oceni da dilema EU ili BRIKS nije ekonomska već politička priča.
"Smatram kao i dobar deo građana da Srbija treba da uđe u EU, poprilično smo i odmakli na tom putu. Ali, imamo i velika opterećenja, ono što se dešava sa južnom pokrajinom, pa sa Srbima u Bosni, naši odnosi sa susedima, Hrvatskom, Crnom Gorom, Albanijom… Tu je i pitanje odnosa sa Rusijom zbog Ukrajine, pa do podozrenja zbog samita BRIKS-a što je zapretilo da evropski put Srbije bude ugrožen. Mi smo prirodno u Evropi, logično je da budemo člnanice EU, ali meni izgleda da oni sa nama igraju žmurke. Primili su i druge zemlje bez tako oštrih kriterijuma, a nas će tek onog trenutka kada se bude poklopio njihov interes ne zato što smo im potrebni, nego da ne odemo na drugu stranu. A to je najgora moguća pozicija", kaže za Demostat profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Objašnjava da BRIKS još uvek nema strukturu poput EU, ali je i ona bila drugačija u vreme kad je počela da se formira 1959. kao Zajednica za ugalj i čelik i tokom raznih promena organizacione strukture menjala je kriterijume za prijem. Moguće je da i BRIKS krene tim putem, ali za sada nema uslovljavanja jer nema ni jasno definisane ciljeve, jedino što u magli može da se vidi je da države okuplja suprotstavljanje globalnom Zapadu, koji čine evropske zemlje, SAD, Kanada ali i nezapadne poput Japana i Australije.
"Kada je Tramp 2018. uveo Kini takse na čelik i aluminijum od 25%, a na iznenađenje, istu rampu je postavio i Evropskoj uniji, bilo je to potpuno suprotno tadašnjim kretanjima u svetu. Globalnu ekonomiju karakterisala je deregulacija, slobodna trgovina, funkcionisanje tržišnih zakonitosti u punom obimu, približavanje zemalja. U tom periodu svet je živeo lagodno, bez velikih trzavica sve do pandemije. Ali, tada je vrag odneo šalu. To je bio početak jednog protekcionističkog ponašanja država, gde svako gleda samo svoj interes. Raniji globalizam zamenio je suverenizam, kategorija u kojoj se gleda samo svoja nacija", ističe profesor Savić i dodaje da je to što se desilo Ukrajini polarizovalo svet kao i rat na Bliskom istoku.
Tvrdi da svet ide u potpuno pogrešnom pravcu. Zapad je verovatno još uvek jači, vojno i ekonomski, ali je nateralo grupu zemalja koje su mu ozbiljan pandan, da zbije redove.
"Takođe, ima mnogo afričkih zemalja koje ne mogu više da trpe neokolonijalni status, ne samo u ekonomiji. Prvo su razbili Libiju, pa Sudan, Tunis i Alžir je bio na pragu, pa su uništili Irak, kao veliko nalazište nafte, pa u Turskoj su izazvali državni udar koji je Erdogan preživeo zahvaljujući ruskom obaveštajnim podacima… Svet je ušao u jedan neverovatan ćorsokak. Promenio se, sada liči na stanje pred Drugi svetski rat. Zato je potpuno logično da se okupljaju velike, mnogoljudne zemlje sa srednjim prihodom a svaka od njih je u nekom problemu sa Zapadom. Logično je i to što se sada svi okupljaju, osećaju opasnost i žele pod neki kišobran", naglašava Savić i ukazuje da Rusija jeste vojna sila, ima i dosta sirovina, sankcije će je naterati da razvije i prerađivačku industriju, ali sledeća meta biće Kina, radionica sveta koja je u svakom smislu pandan Zapadu.
"Problem BRIKS-a su antagonizmi među zemljama članicama. Bivši SSSR i Kina su ratovali, dugo nisu bili u dobrim odnosnima, kao ni Iran i Indija koja bi zakočila i prijem Turske jer ona podržava Pakistan koga Indija smatra rivalom. Indija i Kina, uprkos nekim čarkama, sigurno neće ratovati jer znaju da bi ih to unazadilo. Dakle, BRIKS je heterogena grupacija ali verujem da će za nekoliko decenija a možda i kraće, biti mnogo čvršća i monolitnija, naročito ako se pritisci Zapada nastave", kaže Savić.
Za Srbiju, kaže, logično je da ide ka EU iako je utisak da nas ona neće, ali je prirodno i da ide ka BRIKS-u jer nam je Kina najveći investitor i za koju godinu saradnja će premašiti udeo u srpskoj ekonomiji koji sada ima EU. Podseća da ta velika azijska ekonomija najveću uzlaznu saradnju ima sa EU i SAD, pa su u jednom trenutku prijatelji u drugom ne. Zaključuje da je Vučić odigrao prilično dobru igru, poslao je delegaciju u Kazanj a ovde primio najviše evropske zvaničnike jer su tako amortizovane zamerke koje bi došle sa obe strane.
Pročitaj još
Ali, profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji Danica Popović tvrdi da je sporazum o carinskom oslobađanju koji je potpisan sa Kinom, poguban za srpsku privredu.
"Potpuno nesmotreno smo ušli u taj sporazum. Kada smo sa EU sklapali sličan, oni su odmah svoje carine skinuli na nulu dok su nama dali rok od deset godina da se polako prilagodimo. A kod ovog ne znamo ni koja vrsta robe iz Kine će biti oslobođena carina. Ja jesam zagovornik slobodne trgovine, ali to se ovako ne radi. Uvek se slabijem daje neka šansa kako bi utakmica bila fer", ističe profesorka Popović i dodaje da BRIKS kao organizacija ne postoji i verovatno će tako biti u narednih 50 godina, jer su to zemlje koje imaju potpuno drugačiji interes.
Ona se slaže da je dilema politička i kaže da nama BRIKS "služi kao alibi da nismo prodali kičmu EU".
"To je ono što radi predsednik države, ispunjava zadatke koji mu stižu iz EU, on predaje Kosovo, zemlju tera da prihvati litijum a to radi da bi opstao na vlasti. Ponaša se kao ucenjen, i BRIKS-om pravi neku ravnotežu na koju bi mi morali da se upecamo", navodi Popović i podseća da 90 odsto naše privrede partnerske odnose ima sa Evropskom unijom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nova ekonomija: Vlada zbog predizbornih mera prekršila obaveze prema MMF-u
24.09.2026.•
0
Potreba Vlade Srbije da se u predizbornoj kampanji po svaku cenu "umili" biračkom telu dovela je do višestrukog kršenja obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
3
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
6
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
18
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
26
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Komentari 13
Guli
vitamin
Nema 'nepotpisanih novinarskih članaka', gde neka individua piše šta Mali Perica misli i kad se tema, na primer, poklopi sa mojom ličnom ekspertizom ja vidim da je u pitanju šarlatan ili samouki stručnjak bez formalnog znanja.
[ta "moja" oblast je medicina, ako se neko pita. Članaka bez potpisa autora ima svuda.]
Pitanje BRICS/EU će se sve više postavljati u budućnosti. Nekad je EU bila bolja (i jedina) opcija, jedno lepo, relativno opušteno mesto gde se pristojno živelo. I nije ratovalo, što je jako bitno.
Pa se to sa ratovanjem promenilo, i baš na nama. Pa onda EU ima silne neprijatelje u svetu, sprema se (moguće) za trgovinski rat sa Kinom, možda i vojni jer se upliće u Tajvan - što zaista ne mogu da shvatim zašto je EU interes.
I razne druge ružne stvari. A nas, kako je prof Savić lepo primetio, nešto i neće.
Ja lično bih se kandidovao za BRICS, alil mislim da o tome treba odlučivati na referendumu.
Kako
EU je pad ne samo po ekonomskom pitanju nego doživljava težak sunovrat na duhovnom i moralnom planu koji je ispred ekonomije.
Ne znam, voleo bih da čujem nekog pametnog na tu temu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar