Postoji li dilema EU ili BRIKS? Evo šta kažu brojke
Kako se u Srbiji, posebno u vreme održavanja samita u Kazanju, uopšte nametnula dilema: EU ili BRIKS kada su to dva potpuno različita, neuporediva stepena organizovanja?
EU ima svoju organizaciju, utvrđene vrednosti i procedure usvajanja i primene propisa, dok je BRIKS daleko neformalniji, nudi zemljama status članstva (ne baš široko postavljenim kriterijumima), partnerstvo i saradnju, ali još uvek nije uspostavio osnovne mehanizme funkcionisanja, navodi Demostat.
Ono što se da porediti jesu ekonomski pokazatelji.
U devet zemalja osnivača BRIKS-a živi oko 3,6 milijardi stanovnika ili 40 odsto svetske populacije. Prema podacima Svetske banke, u 2023. godini, ukupan BDP koji ostvaruju iznosi 27,37 hiljada milijardi (triliona) dolara, prosečan BDP po glavi stanovnika (per capita) je 7.472 dolara.
Ali, između tih devet zemalja postoje značajne razlike. Najmnogoljudnija je Indija, 1,42 milijarde a njen BDP je 3,55 triliona dolara, ali po glavi stanovnika je najniži među prvih pet osnivača, tek 8.379 dolara (preračunatih po kupovnoj moći). Kina je izgubila prvo mesto po broju stanovnika, sada je druga sa 1,41 milijardom ali njen BDP je ubedljivo najviši, 17,8 triliona dolara ili više od 65% ukupnog u toj grupi, dok po glavi stanovnika ima 21.476 dolara. Rusija ima najveće prostranstvo, daleko manje stanovništva, 145 miliona, BDP se kreće malo iznad dva triliona, ali je po glavi stanovnika najviši u grupi, 36.485 dolara.
Ekonomski pokazatelji članica EU takođe su raznovrsni, ali brojke su niže - u 27 zemalja živi 448 miliona stanovnika, ukupno ostvaruju BDP od 18,35 triliona ali prosek po glavi stanovnika je u prošloj godini bio 40.958 dolara. I tu postoje značajne razlike među zemljama, pa je najbogatiji Luksemburg sa BDP po glavi stanovnika 143.623. Ali, to je malo tržište, u odnosu na Nemačku koja sa 84 miliona stanovnika ostvaruje BDP od 4,45 trliona dolara, ili Francusku u kojoj 67 miliona ljudi proizvodi 3,03 triliona dolara. Dobra tržišta su i Italija, Španija ili Holandija.
Poređenja radi, BDP Srbije u prošloj godini, prema podacima Svetske banke, iznosio je 75,19 milijardi dolara ili 11.361 dolar po glavi stanovnika, što je ispod svetskog proseka.
U prilog ekonomskoj saradnji sa EU ide činjenica da je reč o dostupnijim tržištima, fizički bližim pa su, poslednjih godina sve značajniji, transportni troškovi u toj razmeni niži. Takođe, potražnja tih zemalja bliža je strukturi srpske privrede, dok su za velika evroazijska tržišta upitni kapaciteti domaće privrede i cena koju mogu da ponude.
Sagovornici Demostata slažu se u oceni da dilema EU ili BRIKS nije ekonomska već politička priča.
"Smatram kao i dobar deo građana da Srbija treba da uđe u EU, poprilično smo i odmakli na tom putu. Ali, imamo i velika opterećenja, ono što se dešava sa južnom pokrajinom, pa sa Srbima u Bosni, naši odnosi sa susedima, Hrvatskom, Crnom Gorom, Albanijom… Tu je i pitanje odnosa sa Rusijom zbog Ukrajine, pa do podozrenja zbog samita BRIKS-a što je zapretilo da evropski put Srbije bude ugrožen. Mi smo prirodno u Evropi, logično je da budemo člnanice EU, ali meni izgleda da oni sa nama igraju žmurke. Primili su i druge zemlje bez tako oštrih kriterijuma, a nas će tek onog trenutka kada se bude poklopio njihov interes ne zato što smo im potrebni, nego da ne odemo na drugu stranu. A to je najgora moguća pozicija", kaže za Demostat profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.
Objašnjava da BRIKS još uvek nema strukturu poput EU, ali je i ona bila drugačija u vreme kad je počela da se formira 1959. kao Zajednica za ugalj i čelik i tokom raznih promena organizacione strukture menjala je kriterijume za prijem. Moguće je da i BRIKS krene tim putem, ali za sada nema uslovljavanja jer nema ni jasno definisane ciljeve, jedino što u magli može da se vidi je da države okuplja suprotstavljanje globalnom Zapadu, koji čine evropske zemlje, SAD, Kanada ali i nezapadne poput Japana i Australije.
"Kada je Tramp 2018. uveo Kini takse na čelik i aluminijum od 25%, a na iznenađenje, istu rampu je postavio i Evropskoj uniji, bilo je to potpuno suprotno tadašnjim kretanjima u svetu. Globalnu ekonomiju karakterisala je deregulacija, slobodna trgovina, funkcionisanje tržišnih zakonitosti u punom obimu, približavanje zemalja. U tom periodu svet je živeo lagodno, bez velikih trzavica sve do pandemije. Ali, tada je vrag odneo šalu. To je bio početak jednog protekcionističkog ponašanja država, gde svako gleda samo svoj interes. Raniji globalizam zamenio je suverenizam, kategorija u kojoj se gleda samo svoja nacija", ističe profesor Savić i dodaje da je to što se desilo Ukrajini polarizovalo svet kao i rat na Bliskom istoku.
Tvrdi da svet ide u potpuno pogrešnom pravcu. Zapad je verovatno još uvek jači, vojno i ekonomski, ali je nateralo grupu zemalja koje su mu ozbiljan pandan, da zbije redove.
"Takođe, ima mnogo afričkih zemalja koje ne mogu više da trpe neokolonijalni status, ne samo u ekonomiji. Prvo su razbili Libiju, pa Sudan, Tunis i Alžir je bio na pragu, pa su uništili Irak, kao veliko nalazište nafte, pa u Turskoj su izazvali državni udar koji je Erdogan preživeo zahvaljujući ruskom obaveštajnim podacima… Svet je ušao u jedan neverovatan ćorsokak. Promenio se, sada liči na stanje pred Drugi svetski rat. Zato je potpuno logično da se okupljaju velike, mnogoljudne zemlje sa srednjim prihodom a svaka od njih je u nekom problemu sa Zapadom. Logično je i to što se sada svi okupljaju, osećaju opasnost i žele pod neki kišobran", naglašava Savić i ukazuje da Rusija jeste vojna sila, ima i dosta sirovina, sankcije će je naterati da razvije i prerađivačku industriju, ali sledeća meta biće Kina, radionica sveta koja je u svakom smislu pandan Zapadu.
"Problem BRIKS-a su antagonizmi među zemljama članicama. Bivši SSSR i Kina su ratovali, dugo nisu bili u dobrim odnosnima, kao ni Iran i Indija koja bi zakočila i prijem Turske jer ona podržava Pakistan koga Indija smatra rivalom. Indija i Kina, uprkos nekim čarkama, sigurno neće ratovati jer znaju da bi ih to unazadilo. Dakle, BRIKS je heterogena grupacija ali verujem da će za nekoliko decenija a možda i kraće, biti mnogo čvršća i monolitnija, naročito ako se pritisci Zapada nastave", kaže Savić.
Za Srbiju, kaže, logično je da ide ka EU iako je utisak da nas ona neće, ali je prirodno i da ide ka BRIKS-u jer nam je Kina najveći investitor i za koju godinu saradnja će premašiti udeo u srpskoj ekonomiji koji sada ima EU. Podseća da ta velika azijska ekonomija najveću uzlaznu saradnju ima sa EU i SAD, pa su u jednom trenutku prijatelji u drugom ne. Zaključuje da je Vučić odigrao prilično dobru igru, poslao je delegaciju u Kazanj a ovde primio najviše evropske zvaničnike jer su tako amortizovane zamerke koje bi došle sa obe strane.
Pročitaj još
Ali, profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji Danica Popović tvrdi da je sporazum o carinskom oslobađanju koji je potpisan sa Kinom, poguban za srpsku privredu.
"Potpuno nesmotreno smo ušli u taj sporazum. Kada smo sa EU sklapali sličan, oni su odmah svoje carine skinuli na nulu dok su nama dali rok od deset godina da se polako prilagodimo. A kod ovog ne znamo ni koja vrsta robe iz Kine će biti oslobođena carina. Ja jesam zagovornik slobodne trgovine, ali to se ovako ne radi. Uvek se slabijem daje neka šansa kako bi utakmica bila fer", ističe profesorka Popović i dodaje da BRIKS kao organizacija ne postoji i verovatno će tako biti u narednih 50 godina, jer su to zemlje koje imaju potpuno drugačiji interes.
Ona se slaže da je dilema politička i kaže da nama BRIKS "služi kao alibi da nismo prodali kičmu EU".
"To je ono što radi predsednik države, ispunjava zadatke koji mu stižu iz EU, on predaje Kosovo, zemlju tera da prihvati litijum a to radi da bi opstao na vlasti. Ponaša se kao ucenjen, i BRIKS-om pravi neku ravnotežu na koju bi mi morali da se upecamo", navodi Popović i podseća da 90 odsto naše privrede partnerske odnose ima sa Evropskom unijom.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odbor za poljoprivredu usvojio da 10 do 15 odsto mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu
13.02.2026.•
2
Parlamentarni Odbor za poljoprivredu usvojio je danas predloge da 10 do 15 odsto količine mleka koje se otkupljuje bude prerađeno u mleko u prahu i da država dotira 1,5 evra na bazi skladištenja.
NIS podneo zahtev za novu licencu Ministarstva finansija SAD
13.02.2026.•
0
Naftna industrija Srbije uputila je 12. februara Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i posle 20. februara.
Šta se najviše prodaje u Srbiji: Polovnjaci, "škoda", "tojota", "reno"...
13.02.2026.•
5
U Srbiji je u 2025. godini zabeležen rast prodaje novih vozila za 13,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Glavna pravnica Goldman Saksa podnosi ostavku - dobijala poklone od Džefrija Epstina
13.02.2026.•
2
Glavna pravna službenica u bankarskoj instituciji Goldman Saks Keti Rumler podnela je ostavku, nakon što je otkriveno da je od seksualnog prestupnika Džefrija Epstina dobijala poklone.
Ministarstvo poljoprivrede traži konsultacije sa EU o stanju na tržištu mleka
12.02.2026.•
10
Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je danas da je zatražilo hitne konsultacije sa Evropskom komisijom (EK), povodom aktuelnih kretanja na tržištu mleka i mlečnih proizvoda.
NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na istom nivou
12.02.2026.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne, 4,5 odsto i kreditne olakšice, sedam odsto.
Burger king stiže u Srbiju: Ministarka privrede imala sastanak sa predstavnicima kompanije
12.02.2026.•
40
Ministarka privrede Adrijana Mesarović sastala se sa predstavnicima kompanije "Burger King" sa kojima je razgovarala o njihovim planovima o ulaganju u Srbiju i otvaranju većeg broja restorana.
Država otkočila cene dobavljača: Da li će proizvodi u marketima poskupeti?
11.02.2026.•
34
Poslednjom u nizu izmena Uredbe o ograničenju marži, odmrznute su cene dobavljača, što znači da one mogu da budu slobodno formirane.
Profesor Đukić: Zaduživanje Srbije prodajom obveznica jeftinije, ali nije utešno
11.02.2026.•
2
Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ocenjuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Hajneken ukida radna mesta: Manja potražnja za pivom
11.02.2026.•
4
Holandski proizvođač piva Hajneken je najavio da će ukinuti do 6.000 radnih mesta širom sveta od ukupno 85.000.
Gaspromnjeft otkrio nalazište rezervi nafte od 55 miliona tona
11.02.2026.•
4
Naftna kompanija Gaspromnjeft objavila je da je otkrila nalazište sa rezervama od 55 miliona tona nafte u ruskoj arktičkoj zoni Jamalo-neneckog autonomnog okruga.
Strane kompanije smanjuju investicije u Srbiji: Zbog čega je to tako?
11.02.2026.•
9
Sudeći po trendu u prva tri tromesečja, strane direktne investicije su se u Srbiji prošle godine gotovo prepolovile jer je za prvih devet meseci bruto priliv iznosio oko 2,5 milijardi evra.
Ministarstvo poljoprivrede: Pratićemo stanje na tržištu mleka i prilagođavati mere
11.02.2026.•
4
Država ostaje opredeljena za dijalog sa proizvođačima mleka i nastaviće da prati stanje na tržištu i prilagođava mere realnim uslovima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
NBS: Bruto devizne rezerve u januaru skoro 29,4 milijarde evra
11.02.2026.•
2
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da su bruto devizne rezerve Srbije na kraju januara 2026. iznosile 29,39 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra 2025. povećane su za 388,4 miliona evra.
Nauči kako da primeniš AI u digitalnom marketingu za dva dana
11.02.2026.•
0
Dok jedni samo pričaju o primeni veštačke inteligencije u digitalnom marketingu na domaćem tržištu, drugi je već uveliko primenjuju i ostvaruju zavidne rezultate.
"Logika pijanih milionera": Leteći taksiji će uvećati ionako velik javni dug, a isplativost upitna
11.02.2026.•
19
Srbija će za investiciju "leteći taksiji", vrednu oko 125 miliona evra, morati dodatno da se zaduži, jer će najmanje još toliko koštati i izgradnja prateće infrastrukture.
Fiskalni savet: Reforma platnih razreda u Srbiji podbacila u samoj koncepciji
10.02.2026.•
1
Reforma platnih razreda u Srbiji iz 2016. godine, od koje je država i formano odustala, podbacila je u samoj koncepciji, a ne u implementaciji.
Zašto raste cena zlata?
10.02.2026.•
3
Kako se udaljavamo od 2008. godine, postaje sve vidljivije da je finansijska kriza koja je te sezone zahvatila SAD, odakle se preselila na ceo svet, bila žestoka.
Bocan Harčenko o tome zašto Rusija pravi kratkoročne ugovore o snabdevabnju gasom sa Srbijom
10.02.2026.•
29
Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko izjavio je da je, kada je reč o isporuci ruskog gasa Srbiji, ključno da je reč o dogovoru postignutom na najvišem nivou po ceni koja je prihvatljiva za obe strane.
Ilon Mask: Amerika će 1.000 odsto bankrotirati, mogu je spasiti samo veštačka inteligencija i roboti
10.02.2026.•
64
Direktor Tesle Ilon Mask je upozorio na eksploziju američkog javnog duga, poručivši da će finansijski slom SAD biti neizbežan ako veštačka inteligencija i robotika ne transformišu privredu i ne ublaže teret zaduženosti.
Komentari 13
Guli
vitamin
Nema 'nepotpisanih novinarskih članaka', gde neka individua piše šta Mali Perica misli i kad se tema, na primer, poklopi sa mojom ličnom ekspertizom ja vidim da je u pitanju šarlatan ili samouki stručnjak bez formalnog znanja.
[ta "moja" oblast je medicina, ako se neko pita. Članaka bez potpisa autora ima svuda.]
Pitanje BRICS/EU će se sve više postavljati u budućnosti. Nekad je EU bila bolja (i jedina) opcija, jedno lepo, relativno opušteno mesto gde se pristojno živelo. I nije ratovalo, što je jako bitno.
Pa se to sa ratovanjem promenilo, i baš na nama. Pa onda EU ima silne neprijatelje u svetu, sprema se (moguće) za trgovinski rat sa Kinom, možda i vojni jer se upliće u Tajvan - što zaista ne mogu da shvatim zašto je EU interes.
I razne druge ružne stvari. A nas, kako je prof Savić lepo primetio, nešto i neće.
Ja lično bih se kandidovao za BRICS, alil mislim da o tome treba odlučivati na referendumu.
Kako
EU je pad ne samo po ekonomskom pitanju nego doživljava težak sunovrat na duhovnom i moralnom planu koji je ispred ekonomije.
Ne znam, voleo bih da čujem nekog pametnog na tu temu.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar