Budžetsko ulepšavanje budućnosti: Kad naprednjaci planiraju
Pre desetak dana Vlada Srbije definisala je budžet za 2025. godinu i uputila ga Skupštini na usvajanje.
Foto: 021.rs
Kako aktuelna vlast ima više nego komotnu parlamentarnu većinu, očekuje se brzo usvajanje bez, inače neobično poželjne, detaljne rasprave u najvišem zakonodavnom telu Srbije.
Tako ćemo, kao i tekuće godine, i budžet za narednu usvojiti pravovremeno, bar mesec dana pre Nove godine, što je, inače, prava retkost u istoriji Srbije, odnosno nekadašnje Jugoslavije.
Prevelik deficit
Već na prvi pogled budžetom najavljena ekonomska politika srpske vlade biće nastavak ovogodišnje, sa izrazito mnogo javnih ulaganja, na šta će iz državne kase biti usmereno čak 7,4 odsto nacionalnog BDP-a. Okosnicu će činiti priprema za izložbu EXPO 2027 i izgradnja nacionalnog stadiona, koje družina predsednika Vučića tretira gotovo kao krucijalne projekte za razvoj Srbije.
Precenjen dinar ulepšava predstavu budžeta za narednu godinu, mada je profesor Milan Kovačević, čim je predlog budžeta obelodanjen, ustvrdio da je nerealan i procenio da će svakako biti ozbiljnog rebalansa.
Što je još neugodnije, i sama vlada je projekciju zasnovala na najmanje 2,7 milijardi evra dodatnog državnog zaduženja, dok se sa ekonomske scene čuju glasovi da budžetske ambicije zahtevaju i veću pozajmicu. Država je procenila da će sledeće godine uspeti da prikupi 2.340 milijardi dinara, dok politika precenjenog kursa domaće valute tu svotu tretira kao 19,9 milijardi evra. Naravno, potrošiće se više – 2.660 milijardi, odnosno 22,7 milijardi evra.
Višak od 2,7 milijardi pristići će iz zaduživanja države. Fiskalni deficit je, dakle, 319 milijardi, odnosno tri odsto BDP-a, što je znatno više od 1,25 odsto, koliko je (maksimalno) preporučeno u Fiskalnoj strategiji, čiji je početak primene prethodno odložen za tri godine. Taman da se okončaju EXPO i izgradnja stadiona, jasni prioriteti Vlade Srbije.
Koliki je BDP
Država je planirala da BDP naraste za 4,2 odsto, zaduženost zadrži na 47 odsto BDP-a, a inflaciju spusti ispod 3,5 odsto. Ambiciozan plan, ali veliko je pitanje koliko su vladine novčane kalkulacije realne. U osnovi svih je precenjena domaća valuta, pa dinarska računica iskazana u evrima postaje preuveličana.
Tako se, primera radi, vlada hvali nacionalnim BDP-om od 90 milijardi evra, ali kada se podsetimo da je 2012. godine iznosio tek 33 milijarde, dok godišnji rast nikada nije bio iznad četiri odsto (a bilo je godina kada je bio ispod dva odsto, pa i negativan), teško da može biti veći od 48 milijardi evra. Zapravo, sve ovdašnje kalkulacije su hipertrofirane kada se iskazuju u (potcenjenim) evrima.
No, pogledajmo na šta se oslanja tim premijera Vučevića. Pomoću poreza prikupiće 1.985 milijardi dinara, iliti (preuveličanih) 17 milijardi evra. Tri milijarde će pristići iz neporeskih prihoda, a tu je i nešto donacija. Glavni izvor prihoda je PDV sa 1.056 milijardi dinara, dok porez na dobit donosi 258, akcize na goriva 220, a akcize na duvan 185 milijardi.
Novac odlazi na kamate
Naravno da su oči javnosti mnogo više usmerene na rashod; svako voli da bude među onima koji će biti profiteri vladine budžetske politike. Političari to znaju i ugađaju ciljnim grupama koje procenjuju kao naklonjene vladajućim partijama.
Tako će u budžetu za narednu godinu glavni profiteri biti zaposleni u javnom sektoru; za njihove zarade biće izdvojeno 588 milijardi, čak 19 odsto više nego tekuće godine. Plate će biti uvećane za osam (prosvetarima za 10), minimalna zarada za 13,7, a penzije za 10,9 odsto. Jasno je da država planira ne baš malo povećanje broja zaposlenih u javnom sektoru, dok povećanje minimalca samo izgleda kao poprilično.
Valja znati da će tek sa ovim povećanjem minimalna zarada prvi put dostići iznos minimalne potrošačke korpe, dok će penzije i dalje ostati na 42 do 43 odsto prosečne zarade, mada su naprednjaci obećavali da će dostići bar polovinu, ako ne i evropski poželjnih 60 odsto.
Zabrinjava da će se za otplatu kamata izdvojiti 1,85 milijardi evra, odnosno 224 milijarde dinara, tek nešto malo manje nego što je država namenila svim podsticajima – 250 milijardi dinara. Što je još gore, lako se može desiti da 2026. godine na kamate ode i preko 2,3 milijarde evra. Otprilike 55 odsto kamata odlazi inostranim poveriocima.
Pročitaj još
Protiv seljaka
Jedan od krupnijih profitera budžeta u postupku usvajanja je i vojska, za čije potrebe će biti izdvojeno 2,6 odsto BDP-a, odnosno 2,37 milijardi evra. Moguće je da će izdvajanja biti i veća, pošto će, izgleda, Srbija morati doplatiti kako bi francuski avioni tipa "Rafal" bili opremljeni najmodernijom pratećom opremom.
Uzgred, valja se podsetiti da su zapadnoevropske zemlje decenijama za vojne potrebe izdvajale manje od 1,5 odsto nacionalnog BDP-a, a ne mali broj njih i ispod jedan odsto. Vlada se pohvalila kako će za agrarni budžet izdvojiti čak 149 milijardi, cirka 7,5 odsto nacionalnog BDP-a, znatno više od donedavnih pet odsto. Oslonac je na 116 milijardi dinara subvencija. Međutim, veliko je pitanje koliko će povećanje subvencija pomoći agraru.
Šteta od politike precenjenog dinara najviše pogađa upravo agrar i selo. Izvozna konkurentnost srpskih ratarskih useva i voća brzo se, usled precenjene domaće valute, gubi, dok sa druge strane uvoz strane prehrambene robe postaje izrazito jeftin, pa uvozna hrana sve brže potiskuje domaću sa trgovačkih polica.
Podsticati potrošnju
Vlada se pri osmišljavanju budžeta za 2025. godinu odlučila da budžetom podstiče potrošnju. Takav pristup je osnovan, ali nevolja je što država ne može sve novčane potrebe namiriti iz privredne aktivnosti, već se u ne baš malom obimu oslanja i na kredite. Time se zaduženost neprekidno uvećava, što se želelo prekinuti, i stoga je pre nekoliko godina i osmišljena takozvana Fiskalna strategija.
No, država je odložila primenu strategije i nastavila obilata besomučna državna ulaganja, često i na projekte upitne isplativosti. Sa druge strane, sve je manje investicija domaćih privrednika i preduzetnika. Bez državnih subvencija i u ambijentu koji ne jemči pravnu sigurnost ulaganja, ovdašnji investitori izbegavaju investiranje u srpsku ekonomiju i sve češće se okreću drugim tržištima.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NIS: Dobit manja 16 odsto u prvom kvartalu ove godine
30.04.2025.•
0
Neto dobit Naftne industrije Srbije (NIS) u prvom kvartalu iznosila je 1,5 milijardi dinara, što je 16 odsto slabiji rezultat u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je danas ta kompanija.
Srbija će se nakon praznika zadužiti za 372 miliona evra
30.04.2025.•
10
Uprava za javni dug najavila je za 13. maj treću emisiju 10,5 godišnje obveznice u vrednosti od 43,5 milijardi dinara (oko 372 miliona evra), a koje su preostale od 180 milijardi emisije iz januara.
Objavljeno koliko će koštati gorivo do narednog petka
30.04.2025.•
1
Cena evrodizela do narednog petka biće jeftinija za jedan dinar i koštaće 188 dinara, dok će cena benzina biti nepromenjena 176 dinara, prenosi RTS.
Zbog zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz
29.04.2025.•
15
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko.
Bečki institut smanjio procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025, ali povećao za naredne dve godine
29.04.2025.•
1
Bečki institut za međunarodne ekonomske studije smanjio je procenu ekonomskog rasta Srbije za 2025. godinu sa 3,7 na 3,0 odsto, dok ju je za naredne dve godine povećao na četiri odsto.
Dve kineske kompanije na srpskim rudama ostvarile dobit od skoro milijardu evra
29.04.2025.•
9
Kineske kompanije Ziđin koper i Ziđin majning su prošle godine ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra.
Radosavljević: Vučićeva tvrdnja da će blokade smanjiti plate i penzije je netačna, ovo su razlozi
29.04.2025.•
13
Najava Aleksandra Vučića da će plate i penzije manje rasti nego što je planirano nema veze sa blokadama studenata, već modelom rasta koji je udario u "plafon" pa nema doboljno para u budžetu.
Svetska banka: Očekivani privredni rast Srbije narednih godina od 3,5 do četiri odsto
28.04.2025.•
2
Očekivana stopa privrednog rasta Srbije u narednim godinama biće oko 3,5 do četiri odsto, saopštila je Svetska banka.
Šejn povećao cene za potrošače u SAD i do 377 odsto
28.04.2025.•
0
Kineski gigant onlajn prodaje Šejn povećao je cene svojih proizvoda za potrošače u SAD i do 377 odsto uoči uvođenja američkih carina na manje pakete.
Počelo dostavljanje poreskih rešenja onima koji izdaju stan na dan
28.04.2025.•
2
Poreska uprava Srbije najavila je da svi poreski obveznici, koji ostvaruju prihod od pružanja ugostiteljskih usluga (tzv. stan na dan) u narednom periodu mogu da očekuju poreska rešenja.
Apple planira da u 2026. preseli proizvodnju svih telefona za američko tržište u Indiju
27.04.2025.•
3
Američka tehnološka kompanija Apple planira da do kraja sledeće godine premesti proizvodnju svih iPhone-a za američko tržište u Indiju.
Globalna kriza za domaću upotrebu: Lošija prognoza MMF-a za Srbiju zbog protesta ili carinskog rata?
27.04.2025.•
3
Ovogodišnji prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke dolazi u vreme velikih globalnih geopolitičkih neizvesnosti.
Kompanije će početi da zapošljavaju virtuelne AI radnike već od 2026.
27.04.2025.•
2
Velike korporacije će već od sledeće godine početi da zapošljavaju virtuelne zaposlene koje je stvorila veštačka inteligencija (AI) i to na puno radno vreme.
Kalifornija postala četvrta najjača globalna ekonomska sila, pretekla Japan
27.04.2025.•
4
Američka savezna država Kalifornija zvanično je pretekla ekonomiju Japana i trenutno je četvrta najjača globalna ekonomska sila.
Janafu na još 60 produžena licenca za transport nafte u Srbiji
27.04.2025.•
1
Društvo Jadranski naftovod (JANAF) saopštilo je da mu je na 60 dana produžena licenca za transport nafte u rafineriju u Pančevu u Srbiji koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS).
Zašto je malo odobrenih kredita za mlade: Nepoverenje naroda ili nestašica odgovarajućih stanova?
27.04.2025.•
10
Ugovoreno je 165 kredita za stanove, još 256 je odobreno, a 579 zahteva je u obradi, prema rečima Aleksandra Vučića.
Četiri srpska grada potencijalni magneti za strane investicije: Među njima i Novi Sad
27.04.2025.•
1
Na osnovu najnovijeg izveštaja fDi Intelligence za 2025, četiri srpska grada našla su se među najatraktivnijim destinacijama za strane direktne investicije (FDI).
Šejn i Temu podigli cene zbog Trampovih carina: Evo šta treba znati
27.04.2025.•
0
Šejn i Temu, veliki internet prodavci poznati po izuzetno niskim cenama, podigli su cene određenih proizvoda nakon što je Donald Tramp uveo visoke carine na kinesku robu.
Anet Kjobe je nova šefica misije MMF-a za Srbiju
26.04.2025.•
0
Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio je da je za novu šeficu misije MMF za Srbiju imenovana Anet Kjobe.
Donald Tramp Mlađi stigao u Beograd: Razgovarao sa privrednicima
26.04.2025.•
22
Donald Tramp Junior se u Beogradu sastao sa privrednicima u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Ministarstvo poljoprivrede raspisalo javni poziv za nabavku novih traktora
26.04.2025.•
5
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za nabavku novih traktora za 2025. godinu.
Komentari 21
zztop
Bb
Upravo iz ovig razloga su ugovori tajna i nikad ne emo saznati gde, sta i ko je omanuo i snosi odgovornost za zeleznicku.
Zebra
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar