Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
To dolazi nakon perioda u kojem su cene godinama bile pod pritiskom mera ograničavanja marži.
Ipak, ostaje pitanje da li će novi zakon zaista doneti niže cene u prodavnicama, o čemu za Insajder govori Goran Petković sa Ekonomskog fakulteta.
Govoreći o predlogu zakona, profesor Goran Petković navodi da njegova osnovna svrha nije kontrola cena, već uređenje odnosa na tržištu.
"Ako je ovaj zakon zapravo transponovanje evropske Direktive 633 iz 2019. godine, onda njegova osnovna namena nije kontrola cena, jer ta direktiva tome ne služi", kaže Petković.
Kako objašnjava, cilj je uspostavljanje fer odnosa između dobavljača i trgovaca.
"Ona služi uređenju odnosa u kanalu marketinga i uspostavljanju fer odnosa između dobavljača i trgovaca, i u tom smislu očekujem pozitivne efekte. Dobro je da se evropske direktive transponuju u domaće zakonodavstvo", navodi on.
Ipak, dodaje da je proces mogao biti preciznije sproveden.
"To transponovanje je moglo da bude urađeno pedantnije, uz više osvrta na principe evropskog zakonodavstva", ocenjuje Petković.
Kao primer navodi odredbu o obaveznim pisanim ugovorima.
"U našem predlogu je propisano da ugovori moraju biti pisani, što u direktivi nije slučaj, jer se to smatra neopravdanim troškovnim opterećenjem za privredu. Verujem da će ta odredba u nekom trenutku biti ukinuta kroz proces harmonizacije", dodaje on.
Na pitanje da li bi zakon mogao da utiče na snižavanje cena, profesor Goran Petković kaže da ne očekuje takav efekat.
"Ja ne vidim da ovaj zakon uopšte tretira područje cena. On se bavi određenim praksama, ali ne direktno cenama", navodi Petković.
Dodaje da su pojedina tumačenja povoda za donošenje zakona pogrešna.
"Komentarisano je da je povod za ubrzano uvođenje ovog zakona vraćanje marži na trgovinske artikle, ali to nije tačno. Reč je o takozvanim naknadnim odobrenjima, koja se knjiže u finansijskim rezultatima i ne moraju biti deo redovne trgovačke marže", objašnjava on.
Kako kaže, takva odobrenja ne utiču direktno na krajnje cene.
"To su sredstva koja su svakako oporeziva i ne utiču direktno na krajnje cene. Inicijatori tih odobrenja su najčešće dobavljači, koji već formiraju osnovne cene i dodatno daju određene pogodnosti", navodi Petković.
Pročitaj još
Ističe i da bi eventualne promene u toj praksi mogle imati suprotan efekat.
"Trgovci na osnovu tih odobrenja često daju popuste. Ako to više ne budu mogli da rade, može doći do kontraefekta - da cene za potrošače zapravo budu više", upozorava on.
Na pitanje na koga bi zakon mogao da ima efekta, profesor Goran Petković kaže da bi mogao doprineti uređenju odnosa između trgovaca i dobavljača.
"Može imati efekta na fer odnose prema dobavljačima i voleo bih da se to ostvari", navodi Petković.
Kako objašnjava, zakon uvodi takozvanu „crnu listu“ nepoštenih praksi.
"Tu je ključna zabrana ugovaranja rokova plaćanja dužih od 30 dana za kvarljive proizvode i 60 dana za ostale poljoprivredne proizvode, što je opravdano jer je obrt te robe brži i nema razloga da se plaćanja odlažu", kaže on.
Ipak, podseća da slična pravila nisu uvek bila poštovana ni ranije.
"Slične norme su postojale i ranije, kada je rok plaćanja bio 45 dana, ali se to nije poštovalo. Uspeh ovog zakona zavisiće od njegove primene, kao i kod svih drugih propisa", ističe Petković.
Na pitanje da li država može administrativnim merama da zameni ulogu tržišne konkurencije, profesor Goran Petković odgovara da ne može.
"Ne može. Uloga državnog administriranja trebalo bi upravo da bude kontrola ovakvih ukrupnjavanja na tržištu", navodi Petković.
Kako objašnjava, trenutno su u toku značajne promene u sektoru maloprodaje.
"Imamo dve velike transakcije u maloprodaji, gde jedna podrazumeva da jedan relativno veliki trgovac kupuje drugog, takođe velikog trgovca. Oni nisu najveći, ali će to združeno vlasništvo sigurno smanjiti konkurenciju", kaže on.
Ističe da je zadatak države da proceni posledice takvih promena.
"Uloga države je da kroz sektorske analize proceni da li će to uticati na tržište", navodi Petković.
Dodaje da bi takvi procesi mogli imati i negativne posledice.
"Ne mogu da tvrdim, ali mogu da nagađam da može doći do negativnog uticaja na cene", zaključuje on.
Na pitanje šta se može očekivati kada je reč o kretanju cena, profesor Goran Petković kaže da će poskupljenja biti neminovna.
"Poskupeće sve ono što može da poskupi, ali i ono što neminovno više košta", navodi Petković.
Kako objašnjava, ključni razlog su rastući troškovi proizvodnje.
"Sa rastom troškova proizvodnje, očekujem rast cena goriva, energenata i veštačkog đubriva", kaže on.
Dodaje da bi to moglo da se prelije i na poljoprivredne proizvode.
"Mogu da očekujem da povrtarske i ratarske kulture poskupe", navodi Petković.
Istovremeno, upozorava na pogoršanje položaja proizvođača.
"Pritisak u otkupu na dobavljače, posebno na manje proizvođače, može da poraste i da se njihova pozicija pogorša", zaključuje on.
Profesor Goran Petković upozorava da bi rast troškova mogao najviše pogoditi male proizvođače.
"To znači da će mali proizvođači - povrća, mleka, jaja i drugih proizvoda - biti najugroženiji, jer će im rasti troškovi, a veliki sistemi to neće prihvatati", navodi Petković.
Kako dodaje, posebno su problematični odnosi sa velikim trgovinskim i prerađivačkim sistemima.
"Veliki sistemi će držati svoje cene i staviće male proizvođače u takozvane makaze cena, zbog čega će mnogi od njih propadati", kaže on.
Upozorava i na širi trend u poljoprivredi.
"Već vidimo ubrzano propadanje sitne poljoprivredne proizvodnje, što je, po mom mišljenju, posledica nemara državne ekonomske politike", zaključuje Petković.
Govoreći o posledicama po potrošače, profesor Goran Petković ocenjuje da bi promene mogle uticati i na kvalitet ponude na tržištu.
Ceo tekst Insajdera pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Dinar sutra najslabiji prema evru ove godine, kurs 117,60
05.11.2026.•
1
Zvanični srednji kurs biće sutra 117,6089 dinara za jedan evro, što je najslabija vrednost dinara u odnosu na evro u ovoj godini, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Studentski plan za finansije: Evo šta će biti sa javnim preduzećima
05.11.2026.•
23
Studentski plan sumira politički program nove skupštinske većine, a ekonomska pitanja svrstavaju visoko na spisku oblasti koja će im biti u fokusu.
Može li se novac poverilaca Alta banke naplatiti iz lične imovine Davora Macure?
05.11.2026.•
12
Akcionarska društva, kao što je Alta banka, podrazumevaju ograničenu odgovornost vlasnika do nivoa njihovog uloga, ali ne ulazak u njihovu ličnu imovinu kada je ta banka u stečaju", rekao je Dejan Šoškić.
Mađarski MOL dobio licencu OFAC za pripremne transakcije u vezi sa akvizicijom NIS-a
05.11.2026.•
6
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) odobrila je kompanijama MOL i MOL Serbia Investment Kft. dodatnu licencu u vezi sa potencijalnom akvizicijom vlasničkog udela u NIS-u.
Google otpušta radnike u pet novih zemalja zbog većeg ulaganja u AI
05.11.2026.•
1
Američka tehnološka kompanija google, u vlasništvu Alphabeta, proširila je ove godine program dobrovoljnog odlaska zaposlenih na još pet zemalja, kako bi kontrolisala troškove zbog ulaganja u veštačku inteligenciju.
Mađarska do 11. decembra preuzima ruski udeo u NIS-u? Budimpešta kaže da je to rok
05.11.2026.•
5
Mađarska ministarka spoljnih poslova Anita Orban izjavila je da ta zemlja očekuje dogovor o preuzimanju ruskog udela u NIS-u do 11. decembra.
Bank of America: Promena vlasti u Srbiji ne nosi rizik po ekonomsku stabilnost
05.11.2026.•
1
Politička promena u Srbiji ne bi trebalo da dovede do slabljenja fiskalne discipline, rasta javnog duga ili promene monetarne politike.
Odeon Željka Mitrovića u minusu 246 miliona dinara: Rashodi 14 puta veći od prihoda
04.11.2026.•
6
Teatar Odeon, čiji je vlasnik Željko Mitrović, zabeležio je u 2025. godini neto gubitak od 246,6 miliona dinara, pokazuju finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR).
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
54
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
2
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
10
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
19
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
13
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
18
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
2
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Komentari 2
dacic
Milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar