Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
Foto: Pixabay (ilustracija)
To dolazi nakon perioda u kojem su cene godinama bile pod pritiskom mera ograničavanja marži.
Ipak, ostaje pitanje da li će novi zakon zaista doneti niže cene u prodavnicama, o čemu za Insajder govori Goran Petković sa Ekonomskog fakulteta.
Govoreći o predlogu zakona, profesor Goran Petković navodi da njegova osnovna svrha nije kontrola cena, već uređenje odnosa na tržištu.
"Ako je ovaj zakon zapravo transponovanje evropske Direktive 633 iz 2019. godine, onda njegova osnovna namena nije kontrola cena, jer ta direktiva tome ne služi", kaže Petković.
Kako objašnjava, cilj je uspostavljanje fer odnosa između dobavljača i trgovaca.
"Ona služi uređenju odnosa u kanalu marketinga i uspostavljanju fer odnosa između dobavljača i trgovaca, i u tom smislu očekujem pozitivne efekte. Dobro je da se evropske direktive transponuju u domaće zakonodavstvo", navodi on.
Ipak, dodaje da je proces mogao biti preciznije sproveden.
"To transponovanje je moglo da bude urađeno pedantnije, uz više osvrta na principe evropskog zakonodavstva", ocenjuje Petković.
Kao primer navodi odredbu o obaveznim pisanim ugovorima.
"U našem predlogu je propisano da ugovori moraju biti pisani, što u direktivi nije slučaj, jer se to smatra neopravdanim troškovnim opterećenjem za privredu. Verujem da će ta odredba u nekom trenutku biti ukinuta kroz proces harmonizacije", dodaje on.
Na pitanje da li bi zakon mogao da utiče na snižavanje cena, profesor Goran Petković kaže da ne očekuje takav efekat.
"Ja ne vidim da ovaj zakon uopšte tretira područje cena. On se bavi određenim praksama, ali ne direktno cenama", navodi Petković.
Dodaje da su pojedina tumačenja povoda za donošenje zakona pogrešna.
"Komentarisano je da je povod za ubrzano uvođenje ovog zakona vraćanje marži na trgovinske artikle, ali to nije tačno. Reč je o takozvanim naknadnim odobrenjima, koja se knjiže u finansijskim rezultatima i ne moraju biti deo redovne trgovačke marže", objašnjava on.
Kako kaže, takva odobrenja ne utiču direktno na krajnje cene.
"To su sredstva koja su svakako oporeziva i ne utiču direktno na krajnje cene. Inicijatori tih odobrenja su najčešće dobavljači, koji već formiraju osnovne cene i dodatno daju određene pogodnosti", navodi Petković.
Pročitaj još
Ističe i da bi eventualne promene u toj praksi mogle imati suprotan efekat.
"Trgovci na osnovu tih odobrenja često daju popuste. Ako to više ne budu mogli da rade, može doći do kontraefekta - da cene za potrošače zapravo budu više", upozorava on.
Na pitanje na koga bi zakon mogao da ima efekta, profesor Goran Petković kaže da bi mogao doprineti uređenju odnosa između trgovaca i dobavljača.
"Može imati efekta na fer odnose prema dobavljačima i voleo bih da se to ostvari", navodi Petković.
Kako objašnjava, zakon uvodi takozvanu „crnu listu“ nepoštenih praksi.
"Tu je ključna zabrana ugovaranja rokova plaćanja dužih od 30 dana za kvarljive proizvode i 60 dana za ostale poljoprivredne proizvode, što je opravdano jer je obrt te robe brži i nema razloga da se plaćanja odlažu", kaže on.
Ipak, podseća da slična pravila nisu uvek bila poštovana ni ranije.
"Slične norme su postojale i ranije, kada je rok plaćanja bio 45 dana, ali se to nije poštovalo. Uspeh ovog zakona zavisiće od njegove primene, kao i kod svih drugih propisa", ističe Petković.
Na pitanje da li država može administrativnim merama da zameni ulogu tržišne konkurencije, profesor Goran Petković odgovara da ne može.
"Ne može. Uloga državnog administriranja trebalo bi upravo da bude kontrola ovakvih ukrupnjavanja na tržištu", navodi Petković.
Kako objašnjava, trenutno su u toku značajne promene u sektoru maloprodaje.
"Imamo dve velike transakcije u maloprodaji, gde jedna podrazumeva da jedan relativno veliki trgovac kupuje drugog, takođe velikog trgovca. Oni nisu najveći, ali će to združeno vlasništvo sigurno smanjiti konkurenciju", kaže on.
Ističe da je zadatak države da proceni posledice takvih promena.
"Uloga države je da kroz sektorske analize proceni da li će to uticati na tržište", navodi Petković.
Dodaje da bi takvi procesi mogli imati i negativne posledice.
"Ne mogu da tvrdim, ali mogu da nagađam da može doći do negativnog uticaja na cene", zaključuje on.
Na pitanje šta se može očekivati kada je reč o kretanju cena, profesor Goran Petković kaže da će poskupljenja biti neminovna.
"Poskupeće sve ono što može da poskupi, ali i ono što neminovno više košta", navodi Petković.
Kako objašnjava, ključni razlog su rastući troškovi proizvodnje.
"Sa rastom troškova proizvodnje, očekujem rast cena goriva, energenata i veštačkog đubriva", kaže on.
Dodaje da bi to moglo da se prelije i na poljoprivredne proizvode.
"Mogu da očekujem da povrtarske i ratarske kulture poskupe", navodi Petković.
Istovremeno, upozorava na pogoršanje položaja proizvođača.
"Pritisak u otkupu na dobavljače, posebno na manje proizvođače, može da poraste i da se njihova pozicija pogorša", zaključuje on.
Profesor Goran Petković upozorava da bi rast troškova mogao najviše pogoditi male proizvođače.
"To znači da će mali proizvođači - povrća, mleka, jaja i drugih proizvoda - biti najugroženiji, jer će im rasti troškovi, a veliki sistemi to neće prihvatati", navodi Petković.
Kako dodaje, posebno su problematični odnosi sa velikim trgovinskim i prerađivačkim sistemima.
"Veliki sistemi će držati svoje cene i staviće male proizvođače u takozvane makaze cena, zbog čega će mnogi od njih propadati", kaže on.
Upozorava i na širi trend u poljoprivredi.
"Već vidimo ubrzano propadanje sitne poljoprivredne proizvodnje, što je, po mom mišljenju, posledica nemara državne ekonomske politike", zaključuje Petković.
Govoreći o posledicama po potrošače, profesor Goran Petković ocenjuje da bi promene mogle uticati i na kvalitet ponude na tržištu.
Ceo tekst Insajdera pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Porasla cena zlata nakon vesti o otvaranju Ormuskog moreuza
18.04.2026.•
0
Cena zlata porasla je za nešto manje od dva odsto, na više od 4.850 dolara po unci, nakon objava o smirivanju situacije oko sukoba na Bliskom istoku.
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
19
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
4
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
4
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Ovako marketing stručnjaci koriste AI za uspešnije kampanje
17.04.2026.•
0
Veštačka inteligencija, tj. AI omogućava skoro svakoj struci efektivniji rad.
Cene goriva nepromenjene - litar dizela 217 dinara
17.04.2026.•
3
Cene goriva u narednih nedelju dana ostaće nepromenjene.
Ministar Mali najavio dolazak delegacije mađarskog MOL-a u naredna dva dana
16.04.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima rezervi dizela za 92 dana, a benzina za 85 dana, ali se nada da će danas biti odobren produžetak operativne licence za nastavak rada Naftne industrije Srbije.
Kineski Ziđin želi da osigura učešće u projektu Rogozna
16.04.2026.•
7
Kineski rudarski gigant Ziđin Majning postao je drugi najveći akcionar australijske kompanije Strickland Metals na projektu Rogozna kod Novog Pazara, piše portal Ekapija.
Propisi o trgovini pred poslanicima
16.04.2026.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je danas u Skupštini Srbije da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Minus u budžetu duplo veći nego u vreme korone: Šta je tome doprinelo
16.04.2026.•
30
Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra.
Evropska komisija istražuje Ferero zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije
15.04.2026.•
0
Italijanski gigant čokolada i konditorskih proizvoda Ferero potvrdio je danas da je pod istragom Evropske komisije zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije.
MMF: Inflacija u Srbiji mogla bi biti niža od 5,2 odsto u 2026.
15.04.2026.•
3
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da bi inflacija u Srbiji mogla da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026. godini, uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku.
Otvoren javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal
15.04.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal ove godine.
Udruženje banaka Srbije: U martu smanjena kreditna aktivnost privrede, rast potrošačkih kredita
14.04.2026.•
1
Krediti pravnih lica u Srbiji u martu ove godine iznosili su oko 2.332 milijarde dinara i za 0,7 odsto su manji nego prethodnog meseca, objavilo je Udruženje banaka.
IEA: Rusija povećala prihode od izvoza nafte u martu
14.04.2026.•
1
Međunarodna agencija za energiju (IEA) saopštila je danas da je Rusija udvostručila svoje prihode od izvoza nafte u martu, zahvaljujući sukobu na Bliskom istoku.
Nova pravila EU mogla bi da utiču na cene hrane i u Srbiji
14.04.2026.•
8
Stroži propisi Evropske unije o proizvodnji i označavanju hrane mogli bi da utiču i na cene u Srbiji.
Inflacija u Srbiji u martu 0,5 odsto, međugodišnje 2,8
14.04.2026.•
1
Mesečna inflacija u Srbiji u martu ove godine bila je 0,5 odsto a međugodišnja 2,8 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
"Ovo je ogroman novac": Za Expo već dato više od dve milijarde evra, ali tačno za šta - nepoznato
14.04.2026.•
47
"Ovo su ogromna ulaganja, ogroman novac."
Neizvesnost oko NIS-a: Da li će ga Rusi prodati nekome ko nije Orban i da li SAD veruju Mađaru
14.04.2026.•
13
Da li se nešto menja za NIS posle poraza Viktora Orbana? Hoće li nova mađarska vlast uopšte hteti da MOL kupi ruski deo u NIS-u? Hoće li Rusi pristati da ga daju nekome ko nije Orban? I da li SAD veruju Peteru Mađaru?
MAT: Ukoliko se nastavi energetska kriza, cene bi mogle prosečno da porastu do 20 odsto
13.04.2026.•
1
Globalne cene bi u prvoj polovini godine mogle u proseku da porastu za 15 do 20 odsto, ukoliko se nastavi energetska kriza izazvana sukobom na Bliskom istoku, objavljeno je u časopisu Makroekonomske analize i trendovi.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar