Stručnjak za energetiku: EPS planira rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje
EPS u planu poslovanja za period od 2026. do 2028. godine predviđa rast potrošnje struje za jedan odsto godišnje, a za isto toliko pad proizvodnje iz sopstvenih kapaciteta, kaže stručnjak za energetiku Željko Marković.
Foto: 021.rs (ilustracija)
"Razlika između potrošnje i proizvodnje, koja na primer u 2028. godini iznosi oko 6,5 odsto bila bi pokrivena kupovinom električne energije", rekao je Marković, komentarišući kritike predsednika Srbije Aleksandra Vučića da EPS prepisuje planove i ne predviđa značajan rast proizvodnje, potreban zbog uvođenja data centara i veštačke inteligencije, koji troše ogromnu količinu električne energije.
Vučić je danas, na prezentaciji robota kompanija AGIBOT Innovation i Minth group, rekao da za veštačku inteligenciju i data centre u Srbiji nema dovoljno struje. Samo za fabriku tih robota bilo bi potrebno, kako je rekao, 600 megavata (MW), što je proizvodnja dva bloka termoelektrane "Nikola Tesla A".
Marković je rekao da data centri imaju značajan uticaj na potrošnju električne energije kao i na pouzdanost mreže.
"Potrošnja električne energije koju koriste data centri utrostručila se tokom poslednje decenije i očekuje se da će se udvostručiti ili ponovo utrostručiti do 2028. godine", rekao je Marković, koji je član Saveza energetičara.
Dodao je da je u 2023. godini potrošnja data centara činila približno 4,4 odsto ukupne potrošnje električne energije u SAD, a procene stručnjaka su da bi do 2028. godine ta brojka mogla biti uvećana od sedam do 12 odsto.
Data centri se, prema njegovim rečima, karakterišu kao velika fleksibilna opterećenja i predstavljaju značajan izazov za pouzdanost sadašnje elektroenergetske mreže u Srbiji, pa će stoga njihova izgradnja zahtevati dalekovode velikog kapaciteta i transformatorske stanice.
Pročitaj još
"Radi ilustracije, u blizini Londona se nalazi data centar čija je instalisana snaga 1.800 MW, pa bi za njegov rad, da se na primer nalazi u Srbiji, bila potrebna kompletna proizvodnja najveće termoelektrane u Srbiji - 'Nikola Tesla A', sa svih šest blokova", rekao je Marković.
Naveo je i da se u blizini drugih evropskih metropola nalaze veliki data centri značajnih snaga, kao što su u blizini Dablina sa instalisanom snagom od 930 MW, Amsterdama (820 MW), Pariza (715 MW), Madrida (630 MW), Varšave (350 MW).
"Sadašnje projekcije su da će u razvijenim zemljama data centri činiti polovinu rasta potražnje za električnom energijom tokom naredne decenije, a takođe će uticati i na vršna opterećenja, pa se tokom narednih 10 godina predviđa povećanje vršnog opterećenja od oko 15 odsto leti i oko 18 odsto zimi", rekao je Marković.
Stoga se, kako je naveo, sve češće razmišlja i o izgradnji modularnih nuklearnih reaktora u blizini data centara za potrebe njihovog napajanja.
Budući da se, prema njegovim rečima, današnja privreda sve više oslanja na digitalne sisteme, data centri spadaju u kritične sisteme koji, kada ne rade, mogu izazvati velike gubitke za privredu i ekonomiju, pa zato zahtevaju i veće margine redundantnosti (višak informacija, elemenata ili podataka koji se ponavljaju kako bi se osigurala veća sigurnost, pouzdanost ili razumljivost) u planiranju elektroenergetskih sistema.
"Data centri koji su do sada izgrađeni u Srbiji i dalje nisu tako velikih snaga, ali je pitanje dana kada ćemo, da bi održali korak sa svetskim tokovima, započeti izgradnju data centra čija će snaga biti nekoliko stotina megavata. Stoga će Srbiji biti neophodna višestruka strategija za rešavanje svih rizika po pitanju priključenja ovako velikih data centara, počevši od proizvodnje električne energije za njihovo napajanje, preko proširenja prenosne i distributivne mreže, pa sve do strategija upravljanja opterećenjima kako bi se obezbedilo efikasno funkcionisanje elektroenergetskog sistema", ocenio je Marković.
Istakao je da "data centre uspostavljaju uglavnom kompanije koje posluju u oblasti IT, a ređe same države kao državne projekte, pa ako država ima nameru da ponudi izgradnju data centara stranim kompanijama na teritoriji Srbije, svakako mora da te planove deli ne samo sa EPS-om, već i sa Elektromrežom i Elektrodistribucijom Srbije, kao i sa drugim investitorima u oblasti proizvodnje električne energije, kako bi se omogućilo priključenje i snabdevanje tih data centara".
Marković je rekao da je i u inostranstvu sve češći stav država da kompanije koje grade data centre izgrade i odgovarajuće proizvodne kapacitete i infrastrukturu za njihovo napajanje.
Prema njegovim rečima EPS svoje planove investicija usaglašava sa planskim okvirom koji donosi Vlada Srbije, kao što je na primer Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, koji između ostalog sagledavaju rast potrošnje i potrebe za povećanjem proizvodnje.
Na pitanje da li je EPS finansijski sposoban da može da povećava kapacitete, Marković je rekao da je to kompanija koja ostvaruje profit, tako da je sa te strane finansijski sposobna da ulaže u nove investicije.
Trogodišnjim planom poslovanja EPS, kako je naveo, predviđa ulaganja od oko 3,6 milijardi evra u naredne tri godine, pri čemu je nešto više od 1,1 milijarde evra iz sopstvenih sredstava, dok je ostalo iz kredita.
Marković je istakao da, budući da je EPS akcionarsko društvo u 100 odsto vlasništvu države, u skladu sa svojim statutom, srednjoročne i godišnje planove poslovanja donosi Nadzorni odbor koga imenuje Skupština tog Društva.
Nadzorni odbor, kako je rekao, takođe donosi i izveštaje o realizaciji tih planova, a njih usvaja Skupština Društva, koja ima jednog ovlašćenog predstavnika koga imenuje Osnivač – Republika Srbija, a prava Osnivača vrši Vlada Srbije, koja je imenovala ministarku rudarstva i energetike Dubravku Đedović-Handanović kao svog ovlašćenog predstavnika.
Stoga Vlada ne odobrava planove poslovanja EPS-a neposredno, već posredstvom Skupštine Društva i Nadzornog odbora.
Na pitanje kakav je trend uvoza električne energije, Marković je rekao da je, na primer, u 2020, 2021 i 2023. godini, izvoz bio veći od uvoza, dok je u 2022. i 2024. uvoz bio do devet odsto ukupno prodate električne energije, kada se posmatraju količine električne energije kojima je trgovano.
"Zbog uvođenja CBAM mehanizma za naplatu emisija ugljen-dioksida u EU, u budućnosti možemo očekivati nešto drugačije trendove po pitanju prodaje na stranom tržištu, jer će EPS zbog toga biti manje konkurentan na EU tržištu, ali ti trendovi će zavisiti i od EPS-ove proizvodnje", rekao je Marković.
Dodao je da kada se izgradi reverzibilna hidroelektrana Bistrica da će, prevashodno, služiti kao skladište električne energije, a ne kao proizvodni kapacitet.
Između ostalog, može služiti i za, prema njegovim rečima, skladištenje električne energije iz uvoza, kada se električna energija može kupiti po jako niskim cenama, i njenu prodaju u trenucima vršne potrošnje, kada su cene električne energije daleko veće.
Naglasio je da uvoz električne energije ne treba nužno posmatrati kao nešto loše, već kao jedan od elemenata trgovine koji može poslužiti i ostvarivanju većeg profita jer se uvozi kada su cene niže.
Marković je rekao da se optimizacijom korišćenja vodnog potencijala mogu napraviti rezultati ne samo po pitanju fizičkog povećanja proizvodnje struje na konto smanjenja prelivanja vode, već i na boljem planiranju proizvodnje iz hidrokapaciteta čime se može povećati i profit, budući da se cene struje menjaju u toku dana na petnaestominutnom nivou.
"EPS je pre dve godine imao jednu studiju koja se upravo tiče optimizacije proizvodnje u hidroelektranama. To je bila inicijalna studija, koja je upravo imala zadatak da sagleda na primeru istorijskih podataka mogućnosti za optimizaciju i dobiti iz te optimizacije i nadam se da će EPS i na tom polju nastaviti sa daljim aktivnostima na uvođenju optimizacije korišćenja vodnog potencijala i proizvodnje iz hidroelektrana", rekao je Marković.
Na pitanje da li je tačno da EPS ima problem da zadrži stručnjake, Marković je rekao da su "stručnjaci uvek ključni za poslovanje".
"Imajući u vidu da je EPS državna kompanija, EPS nema takvu fleksibilnost da pregovara sa stručnjacima i da one koji su joj od značaja na odgovarajući način stimuliše da ostanu u kompaniji, u prednosti su privatne kompanije, koje imaju takvu fleksibilnost. Stoga je tačno da EPS, ali ne samo EPS, već i druge domaće kompanije u vlasništvu države, imaju problema da zadrže stručnjake", rekao je Marković.
Odgovarajući na pitanje da li je cena struje još "socijalna" kategorija Marković je rekao da "budući da sa ovom cenom EPS uspeva da ostvari profit, ne može se više reći da je cena struje na garantovanom snabdevanju domaćinstava niska i da ne omogućava investicije".
"Naravno, i dalje je ta cena, ukoliko se pogledaju cene u EU, značajno niža u odnosu na cene kakve ima recimo Nemačka, ali se polako približavamo cenama, ako gledamo EU, onima koje imaju kupci u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, što ostavlja prostora i za nova ulaganja EPS-a u investicije. Ukoliko bi se cena električne energije izjednačila sa cenama koje imaju zemlje EU iz regiona, onda bi komotno mogli reći da EPS više nije ograničen u svojim investicijama cenom električne energije za domaćinstva", precizirao je Marković.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
4
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
11
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
25
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Komentari 2
Nepa
dacic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar