Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Foto: Pixabay (ilustracija)
To je rast od 21 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i 1,7 odsto u odnosu na februar. Struktura kredita pokazuje da najveći deo čine gotovinski krediti (oko 984 milijarde dinara), zatim stambeni (852,6 milijardi), dok su potrošački znatno manji (25,6 milijardi).
Upravo gotovinski krediti beleže najbrži rast, od 23,2 odsto na godišnjem nivou, što ukazuje da se građani sve češće zadužuju za tekuću potrošnju, a ne samo za investicije poput kupovine stanova, piše Insajder. Ipak, stambeni krediti i dalje imaju važnu ulogu, jer čine 42,5 odsto ukupnog duga stanovništva.
Na prvi pogled, razloga za zabrinutost nema. Bankarski sektor deluje stabilno, uz kašnjenje u otplati kredita od 1,2 odsto i ukupnu docnju od 1,9 odsto, što je znatno niže nego pre deset godina. Međutim, struktura duga otvara dileme, piše Insajder.
Rast gotovinskih kredita često znači da se zaduživanje koristi za potrošnju ili refinansiranje postojećih obaveza, što može ukazivati na pritisak na kućne budžete usled inflacije i rasta troškova života. Takav trend dugoročno povećava ranjivost građana - sistem je stabilan samo dok ekonomija raste i plate prate tempo zaduživanja.
Prema podacima Kreditnog biroa, u docnji je 155.391 građanin. Iako je to relativno mali udeo, pokazuje da deo stanovništva već ima poteškoće sa otplatom.
Ipak, treba napomenuti da rast zaduženosti nije nov. Već početkom 2026. godine dug je bio oko 1.949 milijardi dinara, uz godišnji rast od približno 20 odsto, što pokazuje da kreditna ekspanzija traje najmanje godinu dana.
S obzirom na sve, ključno pitanje nije samo koliko se građani zadužuju, već i zašto.
Pročitaj još
Krediti podstiču potrošnju i rast, ali rast gotovinskih zajmova može ukazivati na pad realnog standarda, dok visoka zaduženost povećava ranjivost u slučaju rasta kamata ili gubitka posla. Zato ostaje dilema - da li krediti prate stvarni rast životnog standarda ili ga samo privremeno održavaju.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Đorđe Đukić kaže za Insajder kako nije iznenađujuće da stanovništvo nastavlja da se zadužuje pod ekstremno visokim stopama.
"Kada kažem ekstremno visokim - u odnosu na sve parametre i opadajući rast privredne aktivnosti i rastuću stopu inflacije. Ono što je jako bitno jeste da se sve dešava u uslovima velikih poremećaja na međunarodnim tržištima zbog rata na Bliskom Istoku kome se ne nazire kraj. Sve ide u pravcu da kamatne stope vodećih centralnih banaka, najverovatnije, ne da se neće smanjivati, već će se povećavati nakon lomova na tržištu energenata, odnosno šokova zbog smanjene ponude sirove nafte i tečnog gasa, koji, po procenama vodećih investicionih banaka i međunarodnih institucijama poput OECD-a nisu viđeni u bliskoj istoriji."
Prema njegovim rečima, sve navedeno upućuje na sledeću konstataciju:
"Anomalija da gro kredita, ili njihov najveći deo kod sektora stanovništva, čine keš krediti praktično se u Srbiji manifestuje gotovo čitavu deceniju. Sva upozorenja da bi Narodna banka Srbije trebalo da blagovremeno zaustavi taj proces, time što bi odlukom guvernera bilo onemogućeno davanje keš kredita na period duži od dvanaest meseci, apsolutno nije nalazila ni na kakav eho kod monetarne vlasti i sada smo tu gde smo. Meni je, kao profesoru Beogradskog univerziteta, bila dužnost da ukažem na 'perverznu' odluku, sa aspekta budućih efekata, da se takve stvari dopuštaju, na šta se centralna banka potpuno oglušila."
Kao bitan detalj na koji treba obratiti pažnju, profesor Đukić ukazuje na visoku kamatnu stopu Narodne banke Srbije.
"Veoma bitan detalj je da Centralna banka u Srbiji u dugom periodu drži nepromenjenu ključnu kamatnu stopu. I u vremenima kada je trebalo da je blagovremeno povećava, zbog inflatornih šokova, ona to nije činila, a i u vremenu kad su druge centralne banke koje primenjuju konceprt ciljane inflacije smanjivale ključnu kamatnu stopu, ona to opet nije činila. Zašto je to bitno? Zato što je kamatna stopa od 5,75 odsto osnova za obračun brojnih kredita gde se koristi referentna kamatna stopa kao polazna osnova."
Kako kaže, ne očekuje da će se tražnja kredita od strane građana smanjiti.
"Razlog je vrlo jednostavan. Najveći deo njih građani koriste za refinansiranje ili za izmirivanje prethodno preuzetih kredita po tim aranžmanima. Ako nešto ostane u kešu, to je uglavnom usmereno ka egzistencijalnim potrebama ili izmirivanju računa, jer pogotovo su stariji građani jako disciplinovani prema javnim preduzećima i izmirivanju obaveza za pružene javne usluge."
Perspektivu, kada su u pitanju ovakvi krediti, ne vidi kao dobru.
"Želim da istaknem da je perspektiva apsolutno još sumornija - građani su već u jednom začaranom krugu, vezani za te kredite koje, koliko pratim statistiku, ni jedna zemlja ne beleži, da oni dominiraju, i da će u tom dužničkom ropstvu, praktično, živeti u dugom nizu godina", objašnjava profesor Đukić.
Prema njegovim rečima, stanovništvo je, faktički, već prezaduženo.
"Ključni pokazatelj je koliko je medijalna plata, kao parametar, opterećena izdacima za razne vrste kredita. To jeste prosek, ali on nam ukazuje da je to praktično nešto što je kontinuirano u porastu u Srbiji, pogotovu zbog keš kredita."
Nizak nivo docnje u otplati kredita od svega 1,2 odsto ne iznenađuje, ocenjuje Đukić i ističe da građani u Srbiji tradicionalno imaju visok stepen finansijske discipline kada je reč o otplati kredita.
Ipak, upozorava da takva slika ne mora nužno da potraje. Kako troškovi života rastu, a sve veći deo budžeta odlazi na osnovne egzistencijalne potrebe, prostor za urednu otplatu kredita se sužava.
"Kako građani sve više moraju da izdvajaju za egzistencijalne potrebe, pored otplate postojećih dugova, postoji rizik da će, uz neminovni rast kamatnih stopa i usporavanje privredne aktivnosti, biti prinuđeni da odlažu otplatu, što će taj pokazatelj, kada je reč o sektoru stanovništva, verovatno učiniti većim", navodi profesor Đukić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Prodaje se čuveni novosadski brod-restoran Zeppelin, evo koja je cena")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Izmene Zakona o akcizama: Vlada predlaže brisanje ograničenja na umanjenje
30.07.2026.•
9
Nekoliko meseci nakon što je uredbom privremeno smanjila akcize na gorivo za 25 odsto, iako je Zakon o akcizama dozvoljavao umanjenje od najviše 20 odsto, Vlada Srbije predlaže da se to ograničenje izbriše iz zakona.
Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
30.07.2026.•
12
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
2
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
Proizvodnja ribe u Srbiji u padu dok uvoz raste
30.07.2026.•
9
Finansijski pokazatelji ukazuju da je delatnost slatkovodne akvakulture i dalje relativno malo i izrazito koncentrisano tržište sa svega 121 aktivnom kompanijom čiji prihodi opadaju već dve godine zaredom.
APR podseća firme: Rok za dostavlјanje dokumentacije uz konsolidovane izveštaje ističe 31. jula
30.07.2026.•
2
Agencija za privredne registre podsetila je matična pravna lica koja su dostavila konsolidovani godišnji finansijski izveštaj (KGFI) za 2025. godinu da 31. jula ističe rok za dostavlјanje dokumentacije uz taj izveštaj.
Helikopter novac iz Akcionarskog fonda: Ko ima pravo na njega?
29.07.2026.•
6
Građani Srbije već su naviknuti da je takozvani helikopter novac koji deli vlast svojevrsni vesnik izbora.
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine
29.07.2026.•
0
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine.
Svi radnici Stelantisa u Kragujevcu idu na kolektivni godišnji odmor
29.07.2026.•
5
Radnici Stelantisove fabrike automobila u Kragujevcu odlaze na dvonedeljni letnji kolektivni godišnji odmor 3. avgusta, a posle te pauze prvi radni dan će im biti ponedeljak, 17. avgust.
Visa ukida 2.600 radnih mesta
29.07.2026.•
1
Američka kompanija za digitalna plaćanja Visa saopštila je da će otpustiti oko sedam odsto zaposlenih, odnosno približno 2.600 radnika, u okviru programa povećanja efikasnosti poslovanja.
SAD uvode nova ograničenja za kineske robote
29.07.2026.•
1
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira da uvede zabranu uvoza novih kineskih humanoidnih i četvoronožnih robota, kao i određenih modela kineskih energetskih invertora.
Ziđin Koper: Narodnoj banci Srbije za sedam godina prodali smo 17 tona zlata
28.07.2026.•
19
Kompanija Ziđin Koper Srbija objavila je da je za sedam i po godina predala Narodnoj banci Srbije 17 tona zlata, kako je navedeno, onoliko zlata koliko su do pre 10 godina iznosile ukupne zlatne rezerve države.
Tehnološke kompanije otpustile 140.000 radnika zbog veštačke inteligencije
28.07.2026.•
0
Američki tehnološki giganti su od početka godine ukinuli 140.000 radnih mesta, dok istovremeno ulažu stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju.
Shein zabeležio pad prodaje i gubitak od 99 miliona dolara zbog Trampovih carina
28.07.2026.•
0
Kompanija Shein zabeležila je kvartalni gubitak od 99 miliona dolara nakon usporavanja prodaje, izazvanog odlukom američkog predsednika Donalda Trampa da ukine izuzeće od uvoznih dažbina na robu male vrednosti.
Afera "dizelgejt" se nastavlja: Reno optužen za prevaru sa dizel motorima
28.07.2026.•
4
Francuski proizvođač automobila Reno suočiće se sa krivičnim postupkom zbog optužbi za prevaru u vezi sa emisijama izduvnih gasova u okviru afere "dizelgejt", saopštilo je tužilaštvo u Parizu.
NIS podneo novi zahtev za licencu za rad
27.07.2026.•
1
Naftna industrija Srbije (NIS) podnela je Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za licencu koja bi omogućila nastavak operativnog rada kompanije, prenosi Radio televizija Srbije (RTS).
Moreuz, nafta i strepnje Evropljana
27.07.2026.•
2
Nije sporno da je Bliski istok najveći svetski proizvođač i izvoznik nafte i gasa.
Kako banke u Srbiji gledaju na kreditiranje verskih organizacija i sveštenika?
27.07.2026.•
3
Crkve, verske zajednice i sveštenici u Srbiji imaju specifičan status koji ih u pravnom i finansijskom sistemu smešta u neodređenu zonu između neprofitnih organizacija, privrednih društava i slobodnih umetnika.
Cena nafte pala
27.07.2026.•
3
Cene akcija su se danas uglavnom povećale, a cene nafte opale za skoro 7% jer su se SAD i Iran uzdržali od sukoba dok se razgovara o mogućem nastavku pregovora o privremenom sporazumu o prekidu vatre.
Srpski startap postao prvi domaći "jednorog" - vredi više od milijardu evra
27.07.2026.•
7
Srpska startap kompanija Ominimo zatvorila je investicionu rundu Serije B, uz učešće investicionog ogranka Evropske banke za obnovu i razvoj, dostigavši tržišnu vrednost od 1,6 milijardi dolara.
Komentari 12
Vlada
A drugačije u ovoj zemlji 90 posto stanovništva ne može da završi neki posao,izgradi , investira ,ako ne podigne keš kredit !
Banke nas pljačkaju...u saradnji sa državom! Nezasita bagra !
///
Tinto
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar