Građani se u bankama 2025. zadužili 20 odsto više nego godinu pre: Za "krpljenje rupa" ili investicije?

Autor: N1

Info

07.03.2026.

10:00 > 10:06

Građani Srbije su bankama na kraju februara ove godine dugovali 1.973 milijarde dinara. To je 20 odsto više nego godinu dana pre, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Građani se u bankama 2025. zadužili 20 odsto više nego godinu pre: Za "krpljenje rupa" ili investicije?

Foto: 021.rs

Najviše se zajmio - keš. Rast kredita je generalno dobar pokazatelj, ali je, prema rečima finansijskog savetnika Vladimira Vasića bitno za šta te kredita koristimo - da "krpimo rupe" ili investiramo u nešto što može taj novac da nam vrati, piše N1.

Ukupno 330 milijardi dinara veći je dug stanovništva po osnovu uzetih kredita nego što je bio pre godinu dana, podaci su Kreditnog biroa pri Udruženju banaka Srbije.

Najveći je dug za gotovinske kredite i na kraju februara iznosi 965,3 milijarde dinara. Slede stambeni krediti za šta se otplaćuje 840,1 milijarda dinara. Na poljoprivredne ide 96 milijardi dinara, na potrošačke 24,4 milijarde, dok ostali obuhvataju 47 milijardi dinara.

Gotovinski krediti beleže i najveći rast - 22,2 odsto za godinu dana, odnosno za 175 milijardi dinara.

Stambeni su uvećali vrednost za 19,6 odsto, odnosno za 137,5 milijardi dinara.

Prosečan dug po stambenom kreditu u Srbiji na kraju februara iznosio je 4,9 miliona dinara, što je oko 41.800 evra.

Finansijski savetnik Vladimir Vasić kaže da rast kredita jeste dobar pokazatelj, ali da je pitanje za šta koristimo taj novac - da "krpimo rupe" ili da investiramo u nešto što može taj novac da nam vrati.

To je, kaže - večita priča.

"Ako se povećava udeo gotovinskih kredita u ukupnom iznosu kredita stanovništvu, to znači da građani uzimaju više nenamenskih kredita. Jer, kod gotovinskih ne znamo za šta se koriste. Ne znamo putanju tog novca", objašnjava on.

Ako ličnu potrošnju finansiramo tim kreditom, onda je, kaže - to problem.

"Ako, na primer, uzmete gotovinski kredit da kupite belu tehniku u zelenoj klasi, koja štedi struju, pa uštedom na električnoj energiji vam kredit praktično dođe 'za džabe' (ušteda na trošku struje je jednaka ili veća od kamate koju dužnik plati), onda je to dobro. Primera radi, ako na 100.000 dinara pozajmljenog novca platite ukupno 110.000 sa kamatom, a možete da uštedite na potrošnji struje tih 10.000 dinara koliko ste dali na kamatu - onda ste dobri", pojašnjava sagovornik N1.

Isto važi, dodaje, i za kredite koji se utroše za izolaciju kuće, što će doneti uštedu na drugom mestu.

"Čak i kredit za kupovinu auta se isplati ako vam je automobil osnovno sredstvo za rad… Ako stalno popravljate stari automobil, a sad kupite iz kredita nov, hibrid - em ste manje zavisni od goriva zbog svetskih šokova, em iz uštede možete da platite kamatu. To je taj trenutak kada novac počinje da radi za vas", navodi Vasić.

Ako, pak, novac iskoristite za letovanje na Mauricijusu - priča je drugačija.

“Isto važi i ako tim novcem kupite telefon od 2.000 evra: Ako vam on služi za posao, da korišćenjem boljeg telefona možete da napravite dinar više, onda ima smisla, ali ako vam služi da ga pokazujete u kafiću - onda nema smisla”, objašnjava.

Rast kredita građana iz godine u godinu

Podaci Kreditnog biroa pokazuju da godišnji rast kredita stanovništvu još iz perioda pre pandemije, od 2019. godine, nije imao stopu od 20 odsto.

N1 je uporedio procente rasta kredita stanovništvu na dan 31. decembar, po godinama:

Rast kredita na dan 31.12.2019. u odnosu na 31.12.2018. je bio 9,5%
Rast kredita na dan 31.12.2020. u odnosu na 31.12.2019. je bio 13,8%
Rast kredita na dan 31.12.2021. u odnosu na 31.12.2020. je bio 10,6%
Rast kredita na dan 31.12.2022. u odnosu na 31.12.2021. je bio 7,4%
Rast kredita na dan 31.12.2023. u odnosu na 31.12.2022. je bio 4,9%
Rast kredita na dan 31.12.2024. u odnosu na 31.12.2023. je bio 8,4%
Rast kredita na dan 31.12.2025. u odnosu na 31.12.2024. je bio 19,6%
Rast kredita na dan 28.02.2026. u odnosu na 28.02.2025. je bio 20,1% .

Kasnimo li sa otplatom

Podaci Kreditnog biroa s kraja februara pokazuju da nema porasta docnje u otplati kredita.

Štaviše, uprkos porastu zaduženosti, učešće docnje u ukupnom dugu po osnovu bankarskih kredita niža je sada nego pre godinu dana, kada je na kraju februara iznosila 2,1 odsto.

Činjenicu da docnja u otplati kredita ne raste Vladimir Vasić ocenjuje kao dobru.

"Dobar je pokazatelj da redovno servisiramo kredite", ocenjuje Vasić.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

krediti inflacija

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

dacic

07.03.2026 • 21:10

sirotinja povecava brojno stanje
bice toga jos,jer sorab uvek placa duplo

2 3 -1
Jednostavno

07.03.2026 • 13:55

Jednostavno

A sto su gradjani sve to dozvolili ?! Cim vidis i osetis da ne ide na dobro i siromasis moras da menjas ne da cutis i trpis u udobnom siromastvu.

7 6 +1
V

07.03.2026 • 12:42

Zato je kvadrat 3000€.

7 8 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.