Građani se u bankama 2025. zadužili 20 odsto više nego godinu pre: Za "krpljenje rupa" ili investicije?
Građani Srbije su bankama na kraju februara ove godine dugovali 1.973 milijarde dinara. To je 20 odsto više nego godinu dana pre, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije.
Foto: 021.rs
Najviše se zajmio - keš. Rast kredita je generalno dobar pokazatelj, ali je, prema rečima finansijskog savetnika Vladimira Vasića bitno za šta te kredita koristimo - da "krpimo rupe" ili investiramo u nešto što može taj novac da nam vrati, piše N1.
Ukupno 330 milijardi dinara veći je dug stanovništva po osnovu uzetih kredita nego što je bio pre godinu dana, podaci su Kreditnog biroa pri Udruženju banaka Srbije.
Najveći je dug za gotovinske kredite i na kraju februara iznosi 965,3 milijarde dinara. Slede stambeni krediti za šta se otplaćuje 840,1 milijarda dinara. Na poljoprivredne ide 96 milijardi dinara, na potrošačke 24,4 milijarde, dok ostali obuhvataju 47 milijardi dinara.
Gotovinski krediti beleže i najveći rast - 22,2 odsto za godinu dana, odnosno za 175 milijardi dinara.
Stambeni su uvećali vrednost za 19,6 odsto, odnosno za 137,5 milijardi dinara.
Prosečan dug po stambenom kreditu u Srbiji na kraju februara iznosio je 4,9 miliona dinara, što je oko 41.800 evra.
Finansijski savetnik Vladimir Vasić kaže da rast kredita jeste dobar pokazatelj, ali da je pitanje za šta koristimo taj novac - da "krpimo rupe" ili da investiramo u nešto što može taj novac da nam vrati.
To je, kaže - večita priča.
"Ako se povećava udeo gotovinskih kredita u ukupnom iznosu kredita stanovništvu, to znači da građani uzimaju više nenamenskih kredita. Jer, kod gotovinskih ne znamo za šta se koriste. Ne znamo putanju tog novca", objašnjava on.
Ako ličnu potrošnju finansiramo tim kreditom, onda je, kaže - to problem.
"Ako, na primer, uzmete gotovinski kredit da kupite belu tehniku u zelenoj klasi, koja štedi struju, pa uštedom na električnoj energiji vam kredit praktično dođe 'za džabe' (ušteda na trošku struje je jednaka ili veća od kamate koju dužnik plati), onda je to dobro. Primera radi, ako na 100.000 dinara pozajmljenog novca platite ukupno 110.000 sa kamatom, a možete da uštedite na potrošnji struje tih 10.000 dinara koliko ste dali na kamatu - onda ste dobri", pojašnjava sagovornik N1.
Isto važi, dodaje, i za kredite koji se utroše za izolaciju kuće, što će doneti uštedu na drugom mestu.
"Čak i kredit za kupovinu auta se isplati ako vam je automobil osnovno sredstvo za rad… Ako stalno popravljate stari automobil, a sad kupite iz kredita nov, hibrid - em ste manje zavisni od goriva zbog svetskih šokova, em iz uštede možete da platite kamatu. To je taj trenutak kada novac počinje da radi za vas", navodi Vasić.
Ako, pak, novac iskoristite za letovanje na Mauricijusu - priča je drugačija.
“Isto važi i ako tim novcem kupite telefon od 2.000 evra: Ako vam on služi za posao, da korišćenjem boljeg telefona možete da napravite dinar više, onda ima smisla, ali ako vam služi da ga pokazujete u kafiću - onda nema smisla”, objašnjava.
Pročitaj još
Rast kredita građana iz godine u godinu
Podaci Kreditnog biroa pokazuju da godišnji rast kredita stanovništvu još iz perioda pre pandemije, od 2019. godine, nije imao stopu od 20 odsto.
N1 je uporedio procente rasta kredita stanovništvu na dan 31. decembar, po godinama:
- Rast kredita na dan 31.12.2019. u odnosu na 31.12.2018. je bio 9,5%
- Rast kredita na dan 31.12.2020. u odnosu na 31.12.2019. je bio 13,8%
- Rast kredita na dan 31.12.2021. u odnosu na 31.12.2020. je bio 10,6%
- Rast kredita na dan 31.12.2022. u odnosu na 31.12.2021. je bio 7,4%
- Rast kredita na dan 31.12.2023. u odnosu na 31.12.2022. je bio 4,9%
- Rast kredita na dan 31.12.2024. u odnosu na 31.12.2023. je bio 8,4%
- Rast kredita na dan 31.12.2025. u odnosu na 31.12.2024. je bio 19,6%
- Rast kredita na dan 28.02.2026. u odnosu na 28.02.2025. je bio 20,1% .
Kasnimo li sa otplatom
Podaci Kreditnog biroa s kraja februara pokazuju da nema porasta docnje u otplati kredita.
Štaviše, uprkos porastu zaduženosti, učešće docnje u ukupnom dugu po osnovu bankarskih kredita niža je sada nego pre godinu dana, kada je na kraju februara iznosila 2,1 odsto.
Činjenicu da docnja u otplati kredita ne raste Vladimir Vasić ocenjuje kao dobru.
"Dobar je pokazatelj da redovno servisiramo kredite", ocenjuje Vasić.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Građani sve zaduženiji: "Anomalija da najveći deo čine keš krediti, ljudi su u jednom začaranom krugu"
19.04.2026.•
3
Građani Srbije nastavili su da se zadužuju i u martu, pa je njihov ukupni dug prema bankama, prema izveštaju Kreditnog biroa, dostigao 2.006,7 milijardi dinara.
Miodrag Zec: Kinezima su strane investicije služile da steknu znanje, a mi smo odabrali motanje kablova
19.04.2026.•
4
Ključni ekonomski problem je što kao država nismo znali šta hoćemo, pa su se umesto ulaganja u poslove koji donose tehnički progres privlačile strane investicije koje su razvijale takozvane doradne ili periferne poslove.
Isporuke iPhone-a u Kinu skočile za čak 20 odsto od početka godine
19.04.2026.•
1
Isporuke iPhone-a u Kinu, najveće svetsko tržište pametnih telefona, skočile su za čak 20 odsto međugodišnje u prvom kvartalu 2026, pokazuju podaci istraživačke agencije "Counterpoint Research".
MMF za Srbiju predvideo inflaciju od sedam odsto u decembru: "Imaćemo eroziju kupovne moći"
19.04.2026.•
21
Talas inflacije iz 2022. i 2023. godine nije čestito ni prošao, a već nam se, po svoj prilici, "smeši" sledeći.
Đedović Handanović: Pregovori sa MOL-om o NIS-u nisu laki, postoje crvene linije preko kojih ne idemo
19.04.2026.•
8
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je posle sastanka u Beogradu sa predsednikom i izvršnim direktorom MOL grupe Hernadijem Žoltom da pregovori o prodaji NIS-a nisu laki.
Šta sledi za NIS: Licenca produžena, bliži se rok za konačan dogovor
18.04.2026.•
1
Produžetak operativne licence američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Naftnoj industriji Srbije za 60 dana, do 16. juna, dolazi u jeku pregovora o mogućoj promeni vlasništva.
OFAC produžio licencu Janafu za transport nafte NIS-u
18.04.2026.•
3
Kancelarija američke vlade za kontrolu strane imovine (OFAC) izdala je licencu Jadranskom naftovodu (Janaf) za nastavak transporta nafte Naftnoj industriji Srbije do 16. juna, sapšteno je iz sedišta hrvatske kompanije.
Petković: Mali proizvođači pod pritiskom "makaza cena", moguća propadanja
18.04.2026.•
2
Predlog zakona o trgovinskim praksama, koji je u skupštinskoj proceduri, prema najavama Vlade trebalo bi da uredi odnose na tržištu i utiče na formiranje cena.
Porasla cena zlata nakon vesti o otvaranju Ormuskog moreuza
18.04.2026.•
0
Cena zlata porasla je za nešto manje od dva odsto, na više od 4.850 dolara po unci, nakon objava o smirivanju situacije oko sukoba na Bliskom istoku.
CEVES: Srbiji bi trebalo 25 godina da stigne produktivnost Evropske unije
17.04.2026.•
24
Privreda Srbije dostigla je granice aktuelnog modela upravljanja, ocenio je glavni ekonomista Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) Pavle Medić, preneo je Biznis.rs.
NIS-u produžena licenca za rad do 16. juna
17.04.2026.•
5
Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila je licencu za rad Naftnoj industriji Srbije do 16. juna.
Cene nafte pale više od 13 odsto na vest da je Ormuski moreuz otvoren
17.04.2026.•
5
Cene nafte pale su više od 13 odsto danas, a akcije na američkim berzama su porasle posle objave Irana da je Ormuski moreuz ponovo otvoren za prolaz tankera koji prevoze naftu iz Persijskog zaliva.
Ovako marketing stručnjaci koriste AI za uspešnije kampanje
17.04.2026.•
0
Veštačka inteligencija, tj. AI omogućava skoro svakoj struci efektivniji rad.
Cene goriva nepromenjene - litar dizela 217 dinara
17.04.2026.•
3
Cene goriva u narednih nedelju dana ostaće nepromenjene.
Ministar Mali najavio dolazak delegacije mađarskog MOL-a u naredna dva dana
16.04.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Srbija ima rezervi dizela za 92 dana, a benzina za 85 dana, ali se nada da će danas biti odobren produžetak operativne licence za nastavak rada Naftne industrije Srbije.
Kineski Ziđin želi da osigura učešće u projektu Rogozna
16.04.2026.•
9
Kineski rudarski gigant Ziđin Majning postao je drugi najveći akcionar australijske kompanije Strickland Metals na projektu Rogozna kod Novog Pazara, piše portal Ekapija.
Propisi o trgovini pred poslanicima
16.04.2026.•
1
Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je danas u Skupštini Srbije da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.
Minus u budžetu duplo veći nego u vreme korone: Šta je tome doprinelo
16.04.2026.•
30
Samo u prva tri meseca ove godine deficit budžeta Srbije premašio je 96 milijardi dinara ili 818 miliona evra.
Evropska komisija istražuje Ferero zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije
15.04.2026.•
0
Italijanski gigant čokolada i konditorskih proizvoda Ferero potvrdio je danas da je pod istragom Evropske komisije zbog mogućeg kršenja pravila konkurencije.
MMF: Inflacija u Srbiji mogla bi biti niža od 5,2 odsto u 2026.
15.04.2026.•
3
Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da bi inflacija u Srbiji mogla da bude niža od projektovanih 5,2 odsto u 2026. godini, uprkos povećanoj neizvesnosti usled rata na Bliskom istoku.
Otvoren javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal
15.04.2026.•
0
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je danas javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko za prvi kvartal ove godine.
Komentari 6
dacic
bice toga jos,jer sorab uvek placa duplo
Jednostavno
V
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar