Rast cena građevinskog materijala: Ko će platiti više, investitori ili kupci stanova?
Iako informacije o novom talasu poskupljenja u građevinskom sektoru nadležne institucije teško i nerado daju, tokom ove godine zabeležen je rast cena građevinskog materijala od 5% do čak 30%.
To za Forbes Srbija potvrđuju predstavnici stovarišta građevinskog materijala. I stručnjaci za nekretnine potvrđuju da su i do njih stigle takve informacije.
Najviše je poskupeo materijal za izolaciju, stiropor, stirodur, kao i za hidroizolaciju, bitumenske trake i premazi, zatim gvožđe, kao što je obrađena i vezana armatura, ekseri, armaturna mreža, žica i drugi proizvodi od gvožđa, kažu na jednom od većih građevinskih stovarišta u Beogradu. Poskupeo je i cement za oko 5%, ali i crep. I to za oko 3%, navode detaljno opseg poskupljenja.
Uz skok cena građevinskog materijala došlo je i do poskupljenja cena transporta u slučaju prodaje građevinskog materijala u maloprodaji. Zbog toga je, kako kažu, utisak krajnjih kupaca da je poskupljenje još i veće.
Šta je uticalo na rast cena?
Objašnjavaju da je usled rasta cena naftnih derivata došlo i do porasta cena građevinskog materijala, kao i usluge prevoza. Problem zadaje i nedovoljno materijala na tržištu usled poremećaja u snabdevanju sirovina zbog geopolitičkih sukoba na Bliskom istoku.
"Takođe, u Srbiji je došlo do porasta cene radne snage, usled manjka na tržištu, kao i do povećane potražnje za građevinskim materijalima za potrebe velikih infrastrukturnih projekata", objašnjavaju na ovom stovarištu.
Kako će se promene odraziti dugoročnije?
U narednom periodu ne očekuju pad cena građevinskih materijala, već da će ostati približne trenutnim. Na drugom stovarištu kažu da je još od ukrajinsko-ruske krize primetan trend poskupljenja koji se nastavlja i sada.
Iako se deo poskupljenja objašnjava globalnim poremećajima u lancima snabdevanja, energetskim krizama i geopolitičkim tenzijama, stručnjaci upozoravaju da slika nije jednostavna i da se iza naglog rasta cena krije više paralelnih faktora. Od transporta i sirovina, do lokalnih tržišnih uslova i potražnje.
Uticaj na tržište nekretnina
Dok investitori pokušavaju da predvide dalji razvoj situacije, stručnjaci za nekretnine upozoravaju da bi dalji rast cena građevinskog materijala mogao dodatno da suzi tržište i poveća razliku između dostupnog i luksuznog segmenta stanovanja. Rast troškova gradnje neminovno se reflektuje i na tržište nekretnina, ali ne na uniforman način.
Dok ekskluzivni projekti u premium segmentu i dalje pronalaze kupce koji su spremni da plate visoke cene, širi tržišni segment pokazuje znake usporavanja.
Prema ocenama iz sektora, stanovi do oko 150.000 evra i dalje se relativno dobro prodaju, uglavnom zahvaljujući kreditnoj podršci, dok se skuplje nekretnine prodaju znatno teže. U pojedinim slučajevima, cene u luksuznim projektima, poput onih u Beogradu na vodi, dostižu i nivo od pola miliona evra i više, ali je potražnja za takvim stanovima znatno uža i zavisi od ograničene ciljne grupe.
Istovremeno, deo investitora usporava ili odlaže nove projekte, posebno zbog neizvesnosti oko budućih troškova i cena materijala. Iako mnogi imaju zemljište i planove, čekaju stabilnije uslove kako bi započeli gradnju. U takvim uslovima, ključni izazov postaje pitanje ko će u budućnosti moći da plati cenu sve skuplje gradnje – investitori ili kupci.
Cena se teško vraća na staro
Cene građevinskog materijala nažalost rastu globalno, pa to ne zaobilazi Srbiju. To je posledica uglavnom krize cene nafte i gasa koji zajedno u građevinskom sektoru učestvuju u ukupnoj ceni nekretnina od 10 do čak 20%, kaže procenitelj Milić Đoković.
Sa tim je vezana i cena građevinske hemije koja je veoma poskupela, cena betona, građevinskog gvožđa, keramike, fasadnih elemenata...
"Problem je kada se jednom cena formira na višem nivou teško se vraća", kaže Đoković.
Navodi primer cene gvožđa kada je započela rusko-ukrajinska kriza. Ono je poskupelo drastično i kada se tržište stabilizovalo cena se nije vratila na staro.
Investitori će povući veći deo
To se na žalost na kraju uglavnom preliva kroz cenu kvadrata, gde i investitori i kupci imaju zajedničke posledice i cene nekretnina će pratiti taj tempo rasta. Koliko će to biti na kraju teško je reći, zavisno od nastavka krize, inflacije u Evropi, euribora. Kod nas još i od dodatne političke neizvesnosti i stanja u državi.
A ko će ipak najviše podneti teret, kupci ili investitori? Milić Đoković odgovara da će platiti onaj ko mora, a to su sigurno investitori koji su već ušli u investicioni ciklus.
"Za očekivati je da će se ta razlika, odnosno poskupljenje delimično preneti i na kupce, jer nije realno da samo jedna strana podnese taj teret. Nadam se da će ta raspodela biti ravnomerna i pravična", kaže Đoković.
Na pitanje na koje bi projekte posebno moglo da utiče i u kom vremenskom periodu, on kaže da će prevashodno uticati na srednje i nešto veće projekte.
"To su projekti koji su u ovom trenutku najosetljiviji. Suviše novca je već uloženo da bi se stalo sa njima, a nabavka je sve skuplja i to može da izazove određene probleme za te investitore", dodaje.
Nema prekida, ali ima usporavanja gradnje
"Za sada nema prekida gradnje, ali ima usporavanja u odluci kada krenuti u investicioni projekat, da li ih podeliti na manje etape koje su fleksibilnije ili ukrupniti i formirati takozvanu kompleksnu kondominijum gradnju", ističe on.
Milić Đoković kaže da uglavnom krize najviše pogode takozvani srednji sloj stanovništva. Tako je i u nekretninama. Problem je nedostatak robe (za kupce prve nekretnine) i večita nada naših kupaca da će biti jeftiniji, odnosno povoljniji kvadrat, dodaje. Ta mogućnost je nažalost mala, pogotovo sa eventualnim smanjenim obimom gradnje, ističe. Kaže i da je spas za kupce manje platežne mogućnosti ipak izbor alternativnih lokacija.
Situacija na terenu
U još jednoj proceniteljskoj kući u Beogradu kažu da će uvek biti kupaca, naročito za ekskluzivnije projekte. Oni uvek imaju kupce, kao na primer kompleksi West ili Beograd na vodi. Ciljna grupa koja na takvim lokacijama traži stanove uvek je spremna da plati koliko god košta, kaže jedan od procenitelja.
Situacija na terenu pokazuje da dobavljači, naročito iz Kine, podižu cene za 30 odsto te da ne može da se predvidi kako i u kom momentu će se to preliti na sektor nekretnina, dodaju. Primetno je, kažu, da se "nešto dešava" i u Beogradu na vodi. Kažu da je primetno u poslednjih šest meseci da slabije ide prodaja nekretnina i na drugim lokacijama.
"Stanovi koji idu na kredit u iznosu do 150.000 evra idu nekako, ali skuplje od toga veoma slabo. Zbog toga što je potrebno veće učešće", navode.
Pročitaj još
Mnogi su materijal kupili pre poskupljenja
Kaća Lazarević, stručnjakinja za nekretnine, kaže da uveliko kruži informacija da je došlo do poskupljenja cena građevinskog materijala.
"Mnogi koji zidaju pravili su kalkulaciju i pre poskupljenja kupili materijal. Nije nemoguće da se to sve odrazi na krajnju cenu, ali postavlja se pitanje ko će da je plati. Bilo kakvo poskupljenje kvadrata izazvalo bi samo kontrefekat", kaže.
Naglašava da ima investitora koji su hteli da zidaju, imaju placeve, ali su zastali i čekaju da vide razvoj situacije, tvrdi Lazarević.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Vlast se zaduživala, sada rastu kamate
13.10.2026.•
4
Prema donedavnom predsedniku države, 41,93 milijarde dolara javnog duga je tek 43,7 odsto nacionalnog BDP-a, pa je Srbija primetno ispod u Evropskoj uniji dopuštene zaduženosti od 60 odsto.
EU ograničava uvoz hibridnih vozila iz Kine
13.10.2026.•
9
Evropska unija ograničiće od decembra uvoz hibridnih automobila iz Kine na 350.000 vozila godišnje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bila 4,1 odsto
12.10.2026.•
3
Međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru ove godine bila je 4,1 odsto, a mesečna 0,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Bruto devizne rezerve u septembru smanjene za 946 miliona evra
12.10.2026.•
4
Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju septembra ove godine iznosile 29,8 milijardi evra i da su u odnosu na kraj avgusta smanjene za 946,2 miliona evra.
Hladniji dani i skuplji gas
12.10.2026.•
6
Hladne noći i jutra početkom oktobra su nas podsetile da dolaze hladniji dani i sezona grejanja.
Vlada produžila smanjenje akciza na derivate nafte do 18. oktobra
11.10.2026.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto.
Kristofer Hil: Srbija posle izbora više neće moći da kupuje vreme za NIS, opcija B je nacionalizacija
11.10.2026.•
56
Srbija uoči predstojećih izbora neće biti pod velikim pritiskom Trampove administracije po pitanju NIS-a, ali nakon izbornog dana treba očekivati drugačiju dinamiku u kojoj više neće biti beskonačnog odlaganja.
Mala statistika: Koliko je registrovano novih vozila ove godine, koja su najprodavanija...
11.10.2026.•
3
U prvih devet meseci ove godine u Srbiji je prvi put registovano 33.448 novih putničkih i lakih komercijalnih vozila.
Đedović Handanović: Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD
10.10.2026.•
9
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat reverzibilne hidroelektrane (RHE) "Đerdap 3" može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD.
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
25
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
16
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
33
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Komentari 6
Miki
Trenutna cena je polovina te cene iz 2021 god.
Koje su bile cene nekretnina 2021. god. ?
Petar
Dane
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar