Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Pre nego što pokrenu postupak prinudne naplate, banke u Srbiji moraju kreditnim dužnicima u problemima da ponude olakšice - koje tačno, predviđeno je odlukom Narodne banke Srbije.
Dužnik u problemu sa otplatom duga po kreditu, dozvoljenom minusu ili kreditnim karticama, može i sam banci da podnese zahtev za odobravanje olakšica, među kojima su i niža kamatna stopa, moratorijum u otplati, produžetak roka otplate, pa i delimičan oprost duga, piše N1.
Prema podacima Narodne banke Srbije, olakšice su u prvom tromesečju 2026. godine primenjene na 1.825 partija kredita. Od ukupno obrađenih zahteva za olakšice, banke su prihvatile 79 odsto zahteva, a ukupan dug po tim kreditima u trenutku primene olakšica iznosio je 1,9 milijardi dinara.
Preostalih 21 odsto zahteva je - odbijeno.
Razlog odbijanja zahteva za olakšice u otplati kredita nije neposredno povezan sa razlogom podnošenja tog zahteva, odnosno sa vrstom okolnosti koja je, u skladu sa Odlukom o olakšicama u otplati kredita, osnov za podnošenje zahteva za olakšice, već zavisi od procene svih okolnosti konkretnog slučaja, rečeno je za portal N1 u Narodnoj banci Srbije.
"Najveći broj zahteva za olakšice u prvom tromesečju 2026. godine podnet je iz razloga gubitka posla, te je posledično i najveći broj odbijenih zahteva po tom osnovu - što ne znači da su ovi zahtevi zbog toga odbijeni", ukazuje NBS.
Međutim, kako se objašnjava, na osnovu dosadašnje prakse u postupcima po pritužbama pred Narodnom bankom Srbije može se uočiti da je jedan od češćih razloga za odbijanje zahteva za olakšice činjenica da je konkretnom korisniku olakšica po istoj kreditnoj partiji već bila odobrena i primenjena u ranijem periodu.
"Takođe, u određenom broju slučajeva davalac kredita ponudio je korisniku drugu vrstu olakšice, ali korisnik nije prihvatio ponuđenu olakšicu, već je ostao pri zahtevu za drugom vrstom olakšice (npr. potpuni ili delimični otpis duga)", navodi centralna banka.
Ima li pritužbi?
Na pitanje da li je bilo slučajeva da su neke banke prekršile Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga u ovom delu - da su uskratile odobrenje olakšica u otplati iako je korisnik na to imao pravo u NBS kažu da Narodna banka Srbije "u skladu sa propisima, u postupku po pritužbi ispituje isključivo da li se davalac kredita pridržavao odredaba propisa kojima se reguliše postupanje davaoca kredita po zahtevu i u tom postupku ne ceni pravilnost odluke tog davaoca da ne odobri olakšicu, da ne odobri zahtevanu olakšicu, odnosno da odobri određenu olakšicu".
"Ukupnost postupanja davalaca kredita Narodna banka Srbije ceniće u kontrolnim postupcima, te će, ako utvrdi da neka banka neosnovano odbija da odobrava olakšice korisnicima, preduzeti mere iz svoje nadležnosti", upozorava NBS.
Podsetimo, donošenjem novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, u martu 2025. godine, banke su obavezane da korisnicima kredita koji se nađu u određenim teškim životnim okolnostima ponude određene olakšice kako bi tim korisnicima omogućili da nastave redovnu otplatu kredita, odnosno kako bi im tu otplatu olakšali.
U septembru iste godine NBS je donela Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se precizno uređuju obaveze banaka i prava korisnika u vezi s tim olakšicama.
Tom Odlukom, čija je primena počela 15. oktobra 2025, NBS je propisala kriterijume za primenu "razumnih mera" koje korisnicima kredita, dozvoljenih minusa i kreditnih kartica treba da olakšaju otplatu duga.
Ove olakšice banka je "dužna da primeni pre pokretanja izvršnog postupka ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno ako nastupe druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče, pri čemu se posebno uzimaju u obzir lične okolnosti korisnika", predviđeno je tim propisom.
NBS je nedavno saopštila da podaci za prvo tromesečje 2026. godine pokazuju da se mere propisane Odlukom o olakšicama uspešno primenjuju u praksi i da korisnicima koji se nađu u teškim životnim okolnostima omogućavaju da, u saradnji s davaocima kredita, pronađu održivo rešenje za nastavak uredne otplate svojih obaveza.
"U posmatranom periodu rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, pri čemu je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara. Olakšice su primenjene na 1.825 partija kredita. Drugim rečima, od ukupno obrađenih zahteva za olakšice, banke su prihvatile 79 odsto zahteva, a ukupan dug po tim kreditima u trenutku primene olakšica iznosio je 1,9 milijardi dinara", navela je nedavno NBS.
Pored olakšica odobrenih na zahtev korisnika, davaoci kredita su na svoju inicijativu primenili olakšice na dodatnih 913 partija kredita.
"Reč je o situaciji kada davalac kredita, na osnovu uspostavljenog mehanizma praćenja pojedinačnih kredita, prepozna rane znakove poteškoća u otplati kod pojedinačnog korisnika i ponudi mu primenu olakšica kako bi prebrodio okolnosti u kojima mu je otežana otplata kredita. Kod ovih kredita ugovoreni iznos iznosio je oko 968 miliona dinara, dok je dug u trenutku podnošenja zahteva na inicijativu davaoca kredita iznosio skoro 874 miliona dinara. Ovo potvrđuje značaj preventivnog postupanja banaka i njihove proaktivne uloge u takvim slučajevima", ukazala je tada centralna banka.
Pročitaj još
Od ukupno 496 partija kredita kod kojih su odbijeni zahtevi za olakšice, banke su odbile 310 zahteva, dok korisnici u 186 slučajeva nisu prihvatili mere koje su im banke ponudile.
Posmatrano po vrstama kredita, najveći broj rešenih zahteva koje su podneli korisnici odnosio se na gotovinske kredite, koji su činili 76 odsto svih rešenih zahteva, odnosno 1.761 partiju kredita.
Na dozvoljeno prekoračenje odnosilo se 7 odsto rešenih zahteva, po 6 odsto na kredite za obrtna sredstva i kreditne kartice, a na stambene kredite odnosilo se 3 odsto rešenih zahteva (65 partija kredita, pri čemu su olakšice primenjene u 81,5 odsto slučajeva).
Najčešća okolnost navedena u zahtevima za olakšice jeste gubitak posla i takvi zahtevi čine 53,7 odsto, dok se na značajno smanjenje prihoda odnosi 19,2 odsto, na ostale okolnosti 14,6 odsto, na tešku bolest 8,7 odsto, na teške porodične prilike 2,3 odsto, na teške povrede 1 odsto i na razvod braka 0,6 odsto.
Kada je reč o vrstama primenjenih olakšica, najčešće su odobravane mere koje podrazumevaju produženje roka otplate kredita, samostalno ili u kombinaciji s drugim olakšicama, kao što su smanjenje kamatne stope, odloženo plaćanje ili promena vrste ugovora.
"Značajan broj korisnika koristio je i odobrenje da ne vrše otplatu kredita u određenom periodu (bez obračuna kamate na dospela, a neizmirena dugovanja), kao i odloženo plaćanje celokupnog iznosa duga", navela je NBS.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rate kredita u Srbiji uskoro će da porastu
25.08.2026.•
1
Rast troškova zaduživanja na evropskim tržištima obveznica i najavljeno zaoštravanje monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) direktno će uticati na cenu kredita u Srbiji, gde je privreda izuzetno zavisna od ev
"Ekonomski Dan D": Amerika uvodi sankcije svima koji imaju bilo kakve veze s Iranom
25.08.2026.•
5
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa saopštila je da proširuje sekundarne sankcije koje može da uvede entitetima i zemljama koje održavaju poslovne veze sa Iranom širom sveta.
Fiskalni savet: Jednokratne isplate građanima daju veoma ograničene efekte, a mogu podstaći inflaciju
24.08.2026.•
1
Rebalans budžeta za 2026. donosi primetno i ekonomski neopravdano povećanje fiskalnog deficita sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za 59 milijardi dinara, naveo je Fiskalni savet.
Tramp: Od 1. januara carine na sve automobile i auto-delove iz Kanade biće povećane na 50 odsto
24.08.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp je danas, posle neuspelih trgovinskih pregovora sa Otavom, izjavio da će od 1. januara carine na sve automobile, kamione i automobilske delove iz Kanade biti povećane na 50 odsto.
Koliko se mladih u Srbiji ne školuje, ne radi, niti ide na obuke?
24.08.2026.•
8
Za razliku od Nemačke, Luksemburga, Danske i Austrije koje u protekloj deceniji beleže rast broja mladih koji ne rade, ne obrazuju se, niti pohađaju obuke, u Srbiji se ovaj procenat - takozvana NEET stopa - smanjuje.
Minimalac od januara 600 evra: Prema državi - to je dovoljno da se pokriju osnovni troškovi
24.08.2026.•
32
Minimalna cena rada u Srbiji od 1. januara 2027. godine iznosiće 405 dinara po satu, što će na mesečnom nivou biti oko 70.000 dinara, ili 600 evra, odlučila je Vlada.
Lukoil prodaje četiri benzinske pumpe u Srbiji
24.08.2026.•
1
Kompanija Lukoil Srbija oglasila je na prodaju četiri konzervirane benzinske stanice u Deliblatu, Grlištu i dve u Pirotu.
Ekspo, vojska, Osmeh Vojvodine, pruga: Nekome rebalansom republičkog budžeta više novca, nekom manje
23.08.2026.•
8
Vlada Srbije prepolovila je planirane troškove za Nacionalni fudbalski stadion ove godine, prekomponovala budžetska izdvajanja za izložbu Ekspo, i značajno uvećala budžet Ministarstva odbrane za "mašine i opremu".
Svaka četvrta nemačka kompanija strahuje od gubitka konkurentnosti van EU
23.08.2026.•
3
Svaka četvrta nemačka kompanija, odnosno 25,4 odsto anketiranih, strahuje da će izgubiti konkurentnost na tržištima van Evropske unije, pokazuje izveštaj Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena.
Teslin radnik trebalo bi da radi 2,5 miliona godina da zaradi koliko i Ilon Mask
23.08.2026.•
5
Razlika između plate zaposlenog i primanja šefa kompanije uobičajena je pojava, čak i kada je reč o velikim razlikama.
SAD pokreću istragu o milion vozila Dženeral motorsa zbog otkazivanja motora
23.08.2026.•
5
Američka Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na putevima (NHTSA) pokrenula je istragu o gotovo milion pikapova i SUV vozila kompanije Dženeral motors zbog mogućeg otkazivanja motora.
Kanada će "dolar za dolar" uzvratiti na carinu SAD
22.08.2026.•
2
Premijer Kanade Mark Karni je obećao da će "dolar za dolar" uzvratiti na američke carine od 50 odsto.
Šta čeka Srbiju ako NIS-u ne produže licencu: Gorivo bi moglo ozbiljno da poskupi
22.08.2026.•
19
Energetska kriza zbog rata na Bliskom istoku i blokade Ormuskog moreuza, u kombinaciji sa padom vodostaja Dunava i uz naš specifičan problem, sankcije NIS-u, mogla bi da napravi ozbiljne probleme u snabdevanju gorivom.
Akcize na gorivo ostaju 20 odsto niže i naredne nedelje
22.08.2026.•
2
Akcize na benzin i dizel ni sledeće nedelje neće porasti - i dalje će biti za petinu niže od iznosa propisanih Zakonom o akcizama i ostaće na tom nivou do 30. avgusta.
OFAK produžio Lukoilu licencu za rad do 19. septembra
21.08.2026.•
0
Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAK) produžila je licencu za rad ruske naftne kompanije "Lukoil" do 19. septembra, prenela je danas Radio-televizija Srbije.
Poskupelo gorivo
21.08.2026.•
12
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Bogdanović: Smanjenjem stočnog fonda Srbija gubi prehrambenu nezavisnost
20.08.2026.•
8
Dekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesor Vladan Bogdanović izjavio je danas da sa smanjenjem stočnog fonda Srbija gubi prehrambenu nezavisnost.
Produženo ograničenje cena goriva za još dva meseca
20.08.2026.•
4
Vlada Srbije donela je danas Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte za još dva meseca.
Vlada donela odluku o minimalcu za sledeću godinu
20.08.2026.•
14
Vlada Srbije donela je odluku o visini minimalne cene rada za period januar-decembar 2027. godine, objavljeno je u Službenom glasniku.
Mićović: Dizel sve skuplji u odnosu na sirovu naftu, potreban je uvoz
20.08.2026.•
8
Zabrinjavajuća je razlika u ceni sirove nafte i dizela odnosno "crack spread" (rafinerijske marže) koja je 2022. godine bila oko 90 dolara, a sada je viša od 100 dolara po barelu.
Američki dug premašio 40 biliona dolara
20.08.2026.•
8
Ukupan javni dug Sjedinjenih Američkih Država prvi put je premašio 40 biliona dolara, pokazuju najnoviji podaci američkog Ministarstva finansija, što je obnovilo upozorenja o sve većem pritisku na javne finansije.
Komentari 8
@dacic
dacic
1198
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar