Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Pre nego što pokrenu postupak prinudne naplate, banke u Srbiji moraju kreditnim dužnicima u problemima da ponude olakšice - koje tačno, predviđeno je odlukom Narodne banke Srbije.
Dužnik u problemu sa otplatom duga po kreditu, dozvoljenom minusu ili kreditnim karticama, može i sam banci da podnese zahtev za odobravanje olakšica, među kojima su i niža kamatna stopa, moratorijum u otplati, produžetak roka otplate, pa i delimičan oprost duga, piše N1.
Prema podacima Narodne banke Srbije, olakšice su u prvom tromesečju 2026. godine primenjene na 1.825 partija kredita. Od ukupno obrađenih zahteva za olakšice, banke su prihvatile 79 odsto zahteva, a ukupan dug po tim kreditima u trenutku primene olakšica iznosio je 1,9 milijardi dinara.
Preostalih 21 odsto zahteva je - odbijeno.
Razlog odbijanja zahteva za olakšice u otplati kredita nije neposredno povezan sa razlogom podnošenja tog zahteva, odnosno sa vrstom okolnosti koja je, u skladu sa Odlukom o olakšicama u otplati kredita, osnov za podnošenje zahteva za olakšice, već zavisi od procene svih okolnosti konkretnog slučaja, rečeno je za portal N1 u Narodnoj banci Srbije.
"Najveći broj zahteva za olakšice u prvom tromesečju 2026. godine podnet je iz razloga gubitka posla, te je posledično i najveći broj odbijenih zahteva po tom osnovu - što ne znači da su ovi zahtevi zbog toga odbijeni", ukazuje NBS.
Međutim, kako se objašnjava, na osnovu dosadašnje prakse u postupcima po pritužbama pred Narodnom bankom Srbije može se uočiti da je jedan od češćih razloga za odbijanje zahteva za olakšice činjenica da je konkretnom korisniku olakšica po istoj kreditnoj partiji već bila odobrena i primenjena u ranijem periodu.
"Takođe, u određenom broju slučajeva davalac kredita ponudio je korisniku drugu vrstu olakšice, ali korisnik nije prihvatio ponuđenu olakšicu, već je ostao pri zahtevu za drugom vrstom olakšice (npr. potpuni ili delimični otpis duga)", navodi centralna banka.
Ima li pritužbi?
Na pitanje da li je bilo slučajeva da su neke banke prekršile Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga u ovom delu - da su uskratile odobrenje olakšica u otplati iako je korisnik na to imao pravo u NBS kažu da Narodna banka Srbije "u skladu sa propisima, u postupku po pritužbi ispituje isključivo da li se davalac kredita pridržavao odredaba propisa kojima se reguliše postupanje davaoca kredita po zahtevu i u tom postupku ne ceni pravilnost odluke tog davaoca da ne odobri olakšicu, da ne odobri zahtevanu olakšicu, odnosno da odobri određenu olakšicu".
"Ukupnost postupanja davalaca kredita Narodna banka Srbije ceniće u kontrolnim postupcima, te će, ako utvrdi da neka banka neosnovano odbija da odobrava olakšice korisnicima, preduzeti mere iz svoje nadležnosti", upozorava NBS.
Podsetimo, donošenjem novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, u martu 2025. godine, banke su obavezane da korisnicima kredita koji se nađu u određenim teškim životnim okolnostima ponude određene olakšice kako bi tim korisnicima omogućili da nastave redovnu otplatu kredita, odnosno kako bi im tu otplatu olakšali.
U septembru iste godine NBS je donela Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se precizno uređuju obaveze banaka i prava korisnika u vezi s tim olakšicama.
Tom Odlukom, čija je primena počela 15. oktobra 2025, NBS je propisala kriterijume za primenu "razumnih mera" koje korisnicima kredita, dozvoljenih minusa i kreditnih kartica treba da olakšaju otplatu duga.
Ove olakšice banka je "dužna da primeni pre pokretanja izvršnog postupka ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno ako nastupe druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče, pri čemu se posebno uzimaju u obzir lične okolnosti korisnika", predviđeno je tim propisom.
NBS je nedavno saopštila da podaci za prvo tromesečje 2026. godine pokazuju da se mere propisane Odlukom o olakšicama uspešno primenjuju u praksi i da korisnicima koji se nađu u teškim životnim okolnostima omogućavaju da, u saradnji s davaocima kredita, pronađu održivo rešenje za nastavak uredne otplate svojih obaveza.
"U posmatranom periodu rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, pri čemu je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara. Olakšice su primenjene na 1.825 partija kredita. Drugim rečima, od ukupno obrađenih zahteva za olakšice, banke su prihvatile 79 odsto zahteva, a ukupan dug po tim kreditima u trenutku primene olakšica iznosio je 1,9 milijardi dinara", navela je nedavno NBS.
Pored olakšica odobrenih na zahtev korisnika, davaoci kredita su na svoju inicijativu primenili olakšice na dodatnih 913 partija kredita.
"Reč je o situaciji kada davalac kredita, na osnovu uspostavljenog mehanizma praćenja pojedinačnih kredita, prepozna rane znakove poteškoća u otplati kod pojedinačnog korisnika i ponudi mu primenu olakšica kako bi prebrodio okolnosti u kojima mu je otežana otplata kredita. Kod ovih kredita ugovoreni iznos iznosio je oko 968 miliona dinara, dok je dug u trenutku podnošenja zahteva na inicijativu davaoca kredita iznosio skoro 874 miliona dinara. Ovo potvrđuje značaj preventivnog postupanja banaka i njihove proaktivne uloge u takvim slučajevima", ukazala je tada centralna banka.
Pročitaj još
Od ukupno 496 partija kredita kod kojih su odbijeni zahtevi za olakšice, banke su odbile 310 zahteva, dok korisnici u 186 slučajeva nisu prihvatili mere koje su im banke ponudile.
Posmatrano po vrstama kredita, najveći broj rešenih zahteva koje su podneli korisnici odnosio se na gotovinske kredite, koji su činili 76 odsto svih rešenih zahteva, odnosno 1.761 partiju kredita.
Na dozvoljeno prekoračenje odnosilo se 7 odsto rešenih zahteva, po 6 odsto na kredite za obrtna sredstva i kreditne kartice, a na stambene kredite odnosilo se 3 odsto rešenih zahteva (65 partija kredita, pri čemu su olakšice primenjene u 81,5 odsto slučajeva).
Najčešća okolnost navedena u zahtevima za olakšice jeste gubitak posla i takvi zahtevi čine 53,7 odsto, dok se na značajno smanjenje prihoda odnosi 19,2 odsto, na ostale okolnosti 14,6 odsto, na tešku bolest 8,7 odsto, na teške porodične prilike 2,3 odsto, na teške povrede 1 odsto i na razvod braka 0,6 odsto.
Kada je reč o vrstama primenjenih olakšica, najčešće su odobravane mere koje podrazumevaju produženje roka otplate kredita, samostalno ili u kombinaciji s drugim olakšicama, kao što su smanjenje kamatne stope, odloženo plaćanje ili promena vrste ugovora.
"Značajan broj korisnika koristio je i odobrenje da ne vrše otplatu kredita u određenom periodu (bez obračuna kamate na dospela, a neizmirena dugovanja), kao i odloženo plaćanje celokupnog iznosa duga", navela je NBS.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Arsić: Otkazivanje Ekspo izložbe bilo bi politički i ekonomski neprihvatljivo, Srbiji prete i tužbe
10.10.2026.•
10
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ocenio je da bi otkazivanje specijalizovane izložbe Ekspo bilo politički i ekonomski neprihvatljivo, jer je Srbija preuzela međunarodnu obavezu da je organizuje.
Koliko će nas koštati grejanje ove zime: Od 60.000 do 250.000 dinara za stan od 60 kvadrata
10.10.2026.•
14
Grejanje stana od 60 kvadratnih metara tokom šest meseci moglo bi da košta od oko 60.000 do čak 250.000 dinara, u zavisnosti od energenta i načina grejanja, pokazuje analiza Agencije za energetiku Srbije.
U Beogradu se okuplja 600 poslovnih ljudi iz regiona: Kako do veće prodaje i novih poslovnih prilika?
09.10.2026.•
0
Kako povećati prodaju, unaprediti poslovne rezultate i pronaći nove partnere neka su od pitanja o kojima će razgovarati direktori i menadžeri kompanija iz Srbije i regiona na 3. SALES kongresu 12. oktobra u Crowne Plaza.
Objavljene nove cene goriva
09.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Ministarstvo: Povećava se značaj rudarstva za srpsku privredu
09.10.2026.•
7
Pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije u tehničkom mandatu Ivan Janković izjavio je da rudarstvo ima sve veći značaj za srpsku privredu, energetsku sigurnost i industrijski razvoj.
Cena nafte pala nakon Trampovih poslednjih izjava o Iranu
09.10.2026.•
8
Cena sirove nafte Brent, koja se koristi kao globalni standard za cenu nafte, danas je pala.
MAT: Realni BDP Srbije za osam meseci porastao oko 3,6 odsto
08.10.2026.•
8
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je u prvih osam meseci 2026. međugodišnje porastao za oko 3,6 odsto.
Paradoks života u Srbiji: Oni koji zarađuju najmanje izdvajaju najveći deo dohotka za poreze i doprinose
08.10.2026.•
11
Sistem oporezivanja dohotka u Srbiji funkcioniše po jedinstvenoj stopi od 10 odsto koja se obračunava podjednako na sve iznose zarada.
Evro na najnižem nivou za 17 meseci: Raste zabrinutost zbog francuskog duga i političke neizvesnosti
08.10.2026.•
4
Evro je pao na najniži nivo za 17 meseci, dok rastu zabrinutost zbog francuskog duga i tamošnje političke neizvesnosti.
Zašto izvršitelji mogu da uzmu 6.000 dinara samo nekim građanima?
07.10.2026.•
32
Čoveku iz Smedereva uplatu od 6.000 dinara zaplenio je izvršitelj, iako nema nikakav dug. Za sada deluje da je jedini razlog taj što, zakonski, ova isplata nije adekvatno regulisana.
Kako se kretao javni dug Srbije od 2012. i u čijim je on rukama?
07.10.2026.•
14
U odnosu na jul ove godine, javni dug Srbije povećan je u avgustu za 10,5 milijardi dinara.
Za usavršavanje tri dinara po satu: Koliko zaposleni u Srbiji košta poslodavca i koliko se ulaže u njega?
06.10.2026.•
0
Svakog sata prosečni zaposleni svog poslodavca koštao je 1.318 dinara tokom 2024. godine. Svega 11 dinara u tom zbiru nisu osnovni troškovi rada - zarada, porezi i doprinosi i cena neodrađenih dana.
Javni dug Srbije na kraju avgusta bio 41,9 milijardi evra
05.10.2026.•
8
Javni dug Srbije je na kraju avgusta ove godine bio je 41,93 milijarde evra, što je 43,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Nova pomoć za SPC: Vlada Srbije dodelila 72 miliona dinara eparhiji koju vodi Pahomije
05.10.2026.•
15
Vlada Srbije dodelila je 72 miliona dinara Eparhiji vranjskoj kojom rukovodi vladika Pahomije, na ime finansijske pomoći. Ovaj novac biće izdvojen iz tekuće budžetske rezerve.
Novih mesec dana neizvesnosti
05.10.2026.•
5
Gotovo u minut do dvanaest stiglo je odobrenje kojim kancelarija Vlade SAD za kontrolu imovine u inostranstvu dopušta da Naftna industrija Srbije i u narednih 30 dana posluje na međunarodnom tržištu.
Ilon Mask menja naziv svoje kompanije zbog Trampovog predloga
05.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask objavio je da će AI jedinicu te kompanije preimenovati u SpaceXSI.
Frilenserima do 30. oktobra rok za prijavu prihoda za treći kvartal
05.10.2026.•
1
Rok za podnošenje poreskih prijava za treći kvartal ove godine ua frilensere je 30. oktobar, saopštila je Poreska uprava.
Argentina će dati pasoš svakome ko plati 350.000 dolara
05.10.2026.•
3
Argentinski ministar ekonomije Luis Kaputo najavio je da će državljanstvo te zemlje moći da se stekne u zamenu za bespovratni prilog od 350.000 dolara ili kupovinu državnih obveznica u vrednosti od 800.000 dolara.
U toku konkurs za raspodelu sredstava za zaštitu poljoprivrednog zemljišta
04.10.2026.•
1
Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede objavila je Konkurs za raspodelu sredstava za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta u 2026. godini.
Direktor AFD: Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina, do stručnjaka jedna generacija
03.10.2026.•
7
Srbija bi nuklearni reaktor mogla da izgradi za desetak godina, ali će za razvoj stručnjaka, sposobnih da ga projektuju, bezbedno koriste i nadziru, biti potrebna čitava generacija.
Poljoprivrednici najavljuju protest: Optužuju ministra da nezakonito menja subvencije
03.10.2026.•
5
Poljoprivredni proizvođači Srbije zbog loših prinosa nemaju novca ni za gorivo, zemljište je zbog suše nemoguća za obradu, a ministar poljoprivrede Dragan Glamočić ne isplaćuje subvencije.
Komentari 8
@dacic
dacic
1198
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar