U Srbiji nikad više sunčanih dana, a solarnih panela i dalje veoma malo
Veoma toplo i sušno vreme ovog leta prouzrokuje brojne probleme u Srbiji, regionu i Evropi, zbog čega su pojedine nuklearne elektrane već isključene.
Foto: Pixabay
Izuzetno nepovoljna hidrološka situacija sa rekom Dunav izaziva ozbiljne probleme u proizvodnji energije i transportu energenata, što se samo nadovezuje na već postojeće probleme sa snabdevanjem energentima iz Rusije i krizom snabdevanja naftom zbog rata u Iranu.
Zbog nemogućnosti adekvatnog hlađenja postrojenja, Mađarska gasi svoj nuklearnu elektranu, Rumunija gasi jedan reaktor, dok je transport energenata Dunavom praktično obustavljen.
Što se Srbije tiče, državni vrh za sada ocenjuje da je situacija pod kontrolom, ali postoji bojazan da će usled daljeg pada vodostaja biti ugrožen i rad Rafinerije nafte u Pančevu. Proizvodnja električne energije iz hidro i termoelektrana je smanjena, a struja se uvozi, piše Biznis.rs
Apeli sa najvišeg nivoa vlasti da se racionalno troši električna energija sada su već svakodnevni, iako se nalazimo usred toplotnog talasa kada je potreba za električnom energijom za hlađenje na maksimumu.
U situaciji u kojoj je sve izvesniji scenario da će ozbiljan izazov biti uopšte doći do struje po nekim razumnim cenama, postavlja se pitanje da li smo mogli bolje da iskoristimo energiju sunca i ovaj period dočekamo spremniji.
Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić za Biznis.rs kaže da je odgovor na pitanje potvrdan u situaciji u kojoj postoji mogućnost i većina građana može kroz individualne ili kolektivne projekte da obezbedi sebi izvestan deo električne energije kroz sopstvenu proizvodnju i potrošnju.
"Kada su sunčani dani i imamo potrebu za klima uređajima - paradoksalno - solarne elektrane tada proizvode najviše energije koju možemo odmah da koristimo na mestu proizvodnje, iza brojila, i time uspešno smanjujemo račune za električnu energiju. To bi u značajnoj meri smanjilo potrebe elektroenergetskog sistema da kupuje skupu struju na tržištu, a pomoglo bi i termičkom rasterećenju distributivne mreže", objašnjava Šćekić.
Pritom, građani sopstvenim sredstvima grade solarne elektrane, što ih čini mikro-investitorima u dekarbonizaciju elektroenergetskog sistema Srbije.
"Kao mikro-investitori, morali bi dobiti veća prava, kako bi se i njihov pozitivan uticaj povećao", kaže sagovornik.
Pitanje kako da građani dobiju veća prava upravo je ovih dana u centru interesovanja jer je država odlučila da izmeni Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije koji u prethodnom petogodišnjem periodu jeste dao neke rezultate, ali su efekti mogli da budu mnogo veći.
"Potrebe za energijom su više nego očigledne, tehnologija postoji i dostupna je, čak višestruko dostupnija nego pre pet godina. Postoji i dovoljno entuzijazma među građanima da se bave proizvodnjom energije za sopstvene potrebe. Ono što nedostaje jeste liberalizacija učešća građana, jasna regulacija bez nepotrebnih barijera, limita i predugačkih procedura, ali i jasna politička volja da se ide ka energetskoj nezavisnosti kroz podršku razvoju distribuiranih izvora energije", objašnjava Šćekić.
Poslednje odluke demotivišuće
Međutim, prema njegovim rečima, umesto da se ide u dalju liberalizaciju u poslednjih nekoliko meseci je doneto nekoliko propisa koji su uneli ozbiljnu zabrinutost u ceo sektor obnovljive energije. Među njima su svakako odlaganje rada na studijama priključenja za velike solarne i vetro-projekte do 2029. godine, a reč je o prvom dokumentu potrebnom za započinjanje projekta.
Sa druge strane, institut aktivnog kupca, namenjen industriji i privredi, tek je nedavno dobio podzakonske akte koji omogućavaju primenu i tu posao tek predstoji.
"Elektrane od 50 do 150 kW nepotrebno dugo čekaju na priključenje, često i po nekoliko godina, a od skoro je izgradnja elektrana od 10 do 50 kW dodatno otežana novim procedurama koje dolaze iz oblasti građevinskih propisa. Jedino kućne solarne elektrane do 10,8 kW u statusu kupca-proizvođača ostaju kao opcija za izgradnju i priključenje u relativno razumnom roku", navodi sagovornik Biznis.rs.
Prema njegovim rečima, zasada nema potvrda da će se sa izmenama ovog zakona ići u pravcu liberalizacije i da će se sve navedene barijere ukloniti i procedure optimizovati kako bi obnovljiva energija postala neraskidivi deo našeg elektroenergetskog sistema.
Ono što u Centru za unapređenje životne sredine smatraju da bi bilo neophodno da se promeni jeste brži razvoj koncepta kupaca-proizvođača, a tempo razvoja će diktirati brzina i jednostavnost procedura, omogućavanje izgradnje elektrana koje odgovaraju potrošnji, umesto postojećih limita, ali i dalja liberalizacija tržišta.
"Tako nešto kaže i zakonodavac u Polaznim osnovama za izmene i dopune Zakona o korišćenju OIE sa namerom da se zakon prilagodi EU direktivama RED II i RED III, koje se bave upravo tim elementima", kaže Šćekić i dodaje da ostaje da se vidi na koji način će to u samom zakonskom predlogu biti urađeno.
Kao ključne tačke u novom zakonu u ovoj nevladinoj organizaciji vide obezbeđivanje pravne sigurnosti domaćinstvima koja su investirala u solarne elektrane oslanjajući se na važeće propise i javno saopštene informacije da će pravo na neto-merenje koristiti tokom životnog veka elektrane.
Zato je potrebno zakonom jasno propisati da domaćinstva koja su već stekla, ili u skladu sa važećim prelaznim odredbama steknu, status kupca-proizvođača sa neto-merenjem zadržavaju ovaj način obračuna sve dok koriste proizvodni objekat na osnovu kojeg su taj status stekla.
Prelaskom na neto-obračun za domaćinstva otvara se prostor da kupci-proizvođači steknu pravo da raspolažu sopstvenim viškovima i ponude ih drugom snabdevaču, energetskoj zajednici ili na tržištu.
Za ovako nešto je potrebno razviti regulatorne mehanizme, odnosno dopuniti zakonodavstvo iz oblasti energetike i finansija, i napraviti jasne uslove trgovine za ovakve "energetske mikro-transakcije".
"Ovo bi moglo da predstavlja snažan motiv za građane da nastave da se uključuju, a uticaj ovih mikro-transakcija je gotovo nepostojeći na elektroenergetski sistem, pogotovo u situacijama gde su kupci-proizvođači povezani sa lokalnim energetskim zajednicama - čineći mali elektroenergetski sistem čija energija se proizvodi i troši na niskonaponskom nivou distributivne mreže", kaže Šćekić.
Pročitaj još
Takođe, potrebno je nastaviti sa daljim unapređenjem i širenjem prava za sve kategorije kupaca-proizvođača, u skladu sa zakonodavstvom EU koje omogućava više mogućnosti za građane koji žele da proizvode energiju za sopstvene potrebe.
Kada bismo sada želeli da napravimo ozbiljan zaokret i krenemo u pojednostavljivanje i unapređenje procedura, zakona i primene, morali bismo da napravimo mnogo koraka, ali bi to stvorilo uslove da Srbija ubrzano gradi svoje obnovljive kapacitete uz snažno učešće građana, privrede i industrije.
"To bi osiguralo individualno i kolektivno lokalno proizvedenu energiju i energiju za sopstvenu potrošnju većem broju građana po izuzetno povoljnim cenama. Ono što je važno istaći jeste da se energetsko siromaštvo smanjuje zahvaljujući solidarnim uslugama koje pružaju energetske zajednice", kaže Šćekić.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović Handanović: Zbog niskog Dunava upitan uvoz 20.000 tona dizela
05.08.2026.•
7
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je sa predstavnicima Udruženja naftnih kompanija Srbije i NIS o dopremanju naftnih derivata u uslovima višenedeljnog niskog vodostaja Dunava.
Građani se zadužuju brže od privrede: Dug prema bankama porastao 15,6 odsto
04.08.2026.•
4
Dug privrede, građana i preduzetnika prema bankama u Srbiji nastavio je da raste i na kraju jula ove godine dostigao je skoro 4.701 milijardu dinara.
Niski vodostaji ugrozili proizvodnju struje: Srbija računa na projekte koji neće skoro biti završeni
04.08.2026.•
6
Iza hitne sednice Republičkog štaba za vanredne situacije, sazvane zbog loše hidrologije i niskih vodostaja, ostala je još veća dilema. Ima li Srbija ovih dana problem sa proizvodnjom električne energije i koliki?
Deficit budžeta Srbije za šest meseci ove godine 51,6 milijardi dinara
04.08.2026.•
7
Deficit budžeta Srbije u periodu januar-jun ove godine iznosio je 51,6 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?
04.08.2026.•
6
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Francuska pooštrava kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima
03.08.2026.•
1
Francuska je pojačala državnu kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima za račun stranih investitora.
Poreska uprava: Omogućeno podnošenje poreskih prijava za prihode pomoraca elektronskim putem
03.08.2026.•
2
Poreska uprava Srbije saopštila je da je omogućeno podnošenje poreske prijave na prihode pomoraca u 2025. godini elektronskim putem preko portala Poreske uprave ePorezi.
Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
03.08.2026.•
2
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Da li ćete dočekati penziju?
03.08.2026.•
33
Najstariji žitelji Srbije željno iščekuju jesen, već sredinom septembra svaki penzioner dobiće jednokratni prihod u visini, zavisno od penzije, između 20.000 i 35.000 dinara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže do 9. avgusta
03.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 9. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Đedović Handanović prodala udeo u kompaniji u Hrvatskoj glumcu Goranu Bogdanu
03.08.2026.•
18
Glumac Goran Bogdan postao je većinski vlasnik kompanije Kulturistria u Hrvatskoj, tako što je preuzeo udeo od 35 odsto od ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine bila 39 milijardi evra
02.08.2026.•
3
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini ove godine bila je 39,6 milijardi evra, što je bilo pet odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
OPEK+ povećao proizvodne kvote nafte za septembar
02.08.2026.•
0
Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice Organizacije izvoznica nafte (OPEK+) odlučile su danas na onlajn sastanku da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte za septembar.
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
1
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
5
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
2
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
4
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
8
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Komentari 9
Dusan
Јавност
Дубаи готово да нема облачно време, па нема ниједан соларни панел.
Elmer davež
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar