Srbija zaboravila svoje, pa će proizvoditi kineske robote
Krajem avgusta u Šapcu je otvorena fabrika sa čijih traka će u početku godišnje silaziti do 2.000 humanoidnih robota.
Foto: 021.rs (AI)
Investicionih deset miliona evra obezbedili su kineske fabrike Minth i Agibot, od kojih je prva poznata u auto-industriji, dok je druga svetski vodeća u razvoju veštačke inteligencije.
Minth već ima fabrike u gradu na Savi i susednoj Loznici, a nova se smatra tehnološki najmodernijom možda i u celoj Evropi. Očekuje se da se proizvodnja brzo uveća na 5.000 humanoidnih robota, kada bi i udvostručila broj zaposlenih.
Roboti kao početak
Ako se zna da je Kina zemlja koja daleko prednjači u robotskoj industriji, te da je lane proizvela 12.800 "gvozdenih ljudi", otprilike 90 odsto svetske produkcije, može se naslutiti koliko fabrika u Šapcu znači za modernizaciju poprilično arhaične srpske industrije u kojoj dominiraju firme iz auto i tekstilne branše.
Unazad desetak godina ekonomski tim naprednjaka je insistirao upravo na otvaranju pogona evropskih, pre svega nemačkih, firmi tradicionalnih delatnosti, procenjujući da će tako najbrže rešiti pitanje velike nezaposlenosti.
Daleko od toga da nije bilo ne baš malih pomaka, ali već nekoliko sezona, posebno otkako je kriza zahvatila evropsku autobranšu, vidi se da Vučić i ministri nisu baš najzadovoljniji tradicionalnom industrijalizacijom. Nije im trebalo previše vremena da se odluče za temeljiti preokret i usmere se upravo prema tvornicama najmodernijih proizvodnih programa i tehnologija.
Fabrika u Šapcu je samo prva, već do kraja meseca u Inđiji će početi sa radom pogon baterija u koju će startno biti uloženo 200 miliona evra. Lokacija nije slučajno odabrana, blizu je i Novom Sadu i Beogradu iz kojih se očekuje neophodna visokostručna radna snaga.
Modernizacija čuva radna mesta
No, ni tu nije kraj, modernizaciju produžuje fabrika dronova koju će Srbija da gradi u kooperaciji sa Izraelom. Predsednik Vučić je najavio najmodernije dronove, ali još nije definitivno odlučeno gde će biti locirana. Dolaze u obzir napušteni pogoni Utve u Pančevu, lokacija u Šimanovcima, baš kao i Inđija koju naprednjaci vide kao budući centar najmodernijih industrijskih fabrika, dok će drugi biti u Ćupriji.
Nema spora, novi investicioni talas u srpsku industriju usmerava se striktno prema fabrikama koje su novitet i za svet. Razlog je nedovoljan rast zaposlenosti ostvaren tokom investicija u proizvodno i tehnološki standardne firme.
Podjednako je značajno da se firme ubrzano modernizuju svuda u svetu. Smatra se da će u SAD tokom naredne tri godine oko 80 odsto zaposlenih morati dobro ovladati korišćenjem veštačke inteligencije kako bi sačuvali radna mesta.
Pročitaj još
Sklapači ili proizvođači
Veoma je značajno šta će biti konkretan posao najmodernijih pogona koji u Srbiju niču pretežno sa kineskim partnerima. Nije slučajnost, Kina se doživljava vodećom zemljom u ovoj oblasti. Istovremeno, regioni koji su potencijalno najveći korisnici proizvoda najmodernijih firmi već čine sve kako bi izbegli da budu samo tržište kineskim proizvođačima.
Tako su sredinom jula SAD zabranile kupovinu ovih proizvoda ako potiču iz Kine, a na sličan korak se priprema i Evropska unija. Srbija se oslonila na prijateljske i saradničke odnose sa najmnogoljudnijom državom na svetu i uspela da privuče kineske investitore činjenicom da proizvodi iz fabrika na njenoj teritoriji za sada ne podležu ni američkim, ni eventualnim evropskim zabranama.
Bile bi to najmodernije fabrike kineskih tehnologija, ali sa proizvodnim programom u Srbiji, što im tržišta širom sveta, pogotovo najkurentnija, čini mnogo otvorenijim.
Za Srbiju je veoma značajno kako će se u ovdašnjim kinesko-srpskim firmama odvijati proizvodni tok? Hoće li se samo sklapati završna konstrukcija, dok bi delovi, softver i dizajn stizali iz daleka ili bi se ovde odvijale pojedine predfaze i izrađivali pojedini delovi.
Nije isto ubiramo li dobit samo od izdavanja prostora, poreskih nameta i standardnih radnih mesta ili će još u fazi određivanja proizvodnog programa, preciziranja tehnologije izrade, osmišljavanja što praktičnijeg, ali istovremeno i atraktivnijeg dizajna biti posla za naše stručnjake.
Nije poenta da samo "fizički" izrađujemo ono što su drugi u celosti osmislili, mnogo je veća korist ako se ovdašnje firme i stručnjaci uključe u što više pripremnih segmenata posla. Posebno bi bilo korisno ako bi se izrada pojedinih delova u većoj meri odvijala u halama srpskih kompanija i tako širila modernizacija ovdašnje privrede.
Sećanje na "Loline" robote
Osnova za ambiciozno učešće srpskih stručnjaka u proizvodnim programima vezanim za robotiku ima i te kako snažnih. Široj javnosti je manje poznato, ali nekadašnja Jugoslavija, posebno Srbija, od početka šezdesetih pa sve do dvehiljaditih i totalnog raspada države, bila je dobra u robotici.
Ne samo da su naši stručnjaci dugo predvodili istraživanja i prvi konstruisali robote osposobljene za hodanje, već je u Srbiji bilo na desetine registrovanih svetski atraktivnih patenata. Posebno je značajno da je bilo i nemalo uspešnih primenjenih rešenja. Verovatno najpoznatiji jugoslovenski, odnosno srpski robot je "Lola 80 super" koji je u pogonima kragujevačke "(Crvene) Zastave" radio na ugrađivanju vrata i poklopca na "Jugo-Floridi".
Prve robote smo imali još tokom sedme decenije prošlog veka, kada smo po pitanju robotike bili bezmalo u rangu Velike Britanije, Nemačke, Rusije i Francuske, primetno ispred ostalih evropskih država. Stručnjaci školovani na našim tehničkim fakultetima bili su cenjeni u svetskim razmerama. Slabost je bila u jugoslovenskoj (srpskoj) industriji koja nije bila koncipirana da afirmiše domaća tehnološka rešenja. Kasnije je sa urušavanjem države došlo i do ekonomskog kolapsa, potom i do gašenja firmi usmerenih prema robotici, među njima i svetski relevantne "Ivo Lola Ribar".
Oslonac na obrazovanje
Međutim, nije baš sve u vezi sa robotikom napušteno. Ostalo je fakultetsko obrazovanje za ovu delatnost, mada je nevolja da su ovde obrazovani mladi robotičari unazad tridesetak godina prečesto odlazili na rad u inostranstvo.
Sa dolaskom vodećih kineskih tehnoloških firmi i očekivanim dodatnim razmahom drugog talasa robotizacije u Srbiji čini se da se i njima gradi perspektiva za ostanak i rad na ovdašnjem tlu.
Nesporno, dolazak kineskih i inih lidera robotizacije treba ne samo podržati, već i podstaći. To je put da bitno modernizujemo domaću proizvodnju, očuvamo radna mesta i približimo se tehnološki najnaprednijima. No, za takav napredak neophodno je da domaća preduzeća ne budu samo izvođači jednostavnih i standardnih postupaka, već da, kroz partnerstvo sa vodećim svetskim firmama, što više i što dublje uđu u najsloženije i tehnološke postupke sa znatnim inovacionim potencijalom.
Najvažnije je da imamo ljude sposobne i obučene za rad i inoviranje. Na državi je da izgradi ambijent u kome bi svetski lideri bili motivisani da u svojim kompanijama u Srbiji i razvijaju svetski značajne tehnologije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra
28.10.2026.•
0
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da će isplata oktobarskih penzija početi 3. novembra kada će penzionerima samostalnih delatnosti penzije biti uplaćene na tekuće račune.
Prodaje se nekadašnja "Prva srpska fabrika šećera": U ponudi 72 objekta i 101 hektar
28.10.2026.•
0
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju "Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd" u stečaju, po početnoj ceni od milijardu dinara, objavio je danas Biznis.rs.
Šoškić: Bez panike, isplata plata i penzija biće redovna
28.10.2026.•
5
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da će biti redovna isplata plata i penzija i u periodu dok se ne formira nova vlada Srbije.
Francuski poslanici nisu izglasali dodatni porez za velike kompanije
28.10.2026.•
1
Poslanici francuske Narodne skupštine su tesnom većinom, sa samo dva glasa razlike, odbili produženje dodatnog poreza na dobit velikih kompanija, koji je bio predviđen u nacrtu budžeta za 2027. godinu.
Narodna banka Srbije donela meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca
27.10.2026.•
1
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) danas je, na vanrednoj sednici, doneo meru radi obezbeđenja dovoljne količine stranog efektivnog novca.
Majkrosoft otpušta 60.000 ljudi
27.10.2026.•
3
Kompanija Majkrosoft saopštila je da nudi programe dobrovoljnog odlaska uz otpremnine za oko 60.000 zaposlenih, što čini više od četvrtine njene ukupne radne snage na globalnom nivou.
Svetska banka: Srbiju u 2026. očekuje ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto
27.10.2026.•
4
Srbija bi u ovoj godini trebalo da ima ubrzanje privrednog rasta na više od tri odsto, koje će biti podstaknuto ponovnim pokretanjem ključnih industrijskih aktivnosti, snažnim rezultatom izvoza i oporavkom sektora uslug
Ekonomista Drašković o prioritetima koji moraju čim pre da se reše: Upozorio i na zamke za novu vlast
27.10.2026.•
18
Predstavnici Studentske liste moraju brzo da naprave analizu stanja u svim ključnim sektorima ekonomije, sprovedu tranziciju i naprave programe sanacije zbog problema u svim sektorima.
Država izlazi iz 10 preduzeća: Akcije će prodati preko Beogradske berze
27.10.2026.•
2
Na Beogradskoj berzi biće ponuđene akcije 10 preduzeća u državnom vlasništvu. Ministarstvo privrede najavilo je prodaju udela Akcionarskog fonda i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Temu uvodi hitne mere po nalogu Evropske komisije
27.10.2026.•
1
Evropska komisija objavila je da je prihvatila plan kineske platforme za internet trgovinu Temu za usklađivanje sa Zakonom o digitalnim uslugama (DSA) i suzbijanje dostupnosti nelegalnih proizvoda na internetu.
SpaceX obezbedio 40 milijardi dolara za finansiranje AI infrastrukture
27.10.2026.•
0
Američka kompanija za istraživanje svemira SpaceX zaključila je ugovor o dužničkom finansiranju od 40 milijardi dolara za kupovinu procesora koji se koriste u sistemima veštačke inteligencije.
Preduzećima u evrozoni sve teže da obezbede bankarske kredite
26.10.2026.•
1
Preduzećima u evrozoni sve je teže da obezbede kredite kod svojih banaka, dok rast cena goriva i troškova proizvodnje opterećuje njihove finansije.
Srpski učenici sve lošiji na PISA testiranju - to bi znatno moglo da košta ekonomiju
26.10.2026.•
4
Poslednje PISA testiranje pokazalo je da Srbija sve više obrazovno zaostaje jer je svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen.
Lažni evri prodaju se i preko Tiktoka i Telegrama
25.10.2026.•
1
Društvena mreža u kineskom vlasništvu objavila je desetine oglasa kojima se promoviše prodaja falsifikovanog novca.
Srbiji se to već jednom dogodilo: Šta ako ne bude budžeta za 2027. na vreme?
25.10.2026.•
1
Budžet za 2027. nije usvojen pre raspuštanja Narodne skupštine i raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora.
Mijušković objašnjava tri razloga rasta cene nafte: Stabilizacija se očekuje tek naredne godine
25.10.2026.•
0
Cena nafte na svetskom tržištu premašila je 117 dolara po barelu, a analize ukazuju da bi mogla da dostigne i 120 dolara.
Istraživanje: Svetska privreda otporna uprkos tenzijama, napreduje primena AI
25.10.2026.•
0
Svetska privreda zadržava otpornost uprkos rastućim geopolitičkim tenzijama, neizvesnosti u međunarodnoj trgovini i inflatornim pritiscima, dok se primena veštačke inteligencije ubrzava.
Nizak vodostaj Dunava smanjio broj putnika na kruzerima
24.10.2026.•
0
Zbog nepovoljnih hidroloških uslova i niskog vodostaja Dunava, broj putnika na rečnim kruzerima u Srbiji do kraja septembra bio je za oko 12 odsto manji nego u istom periodu prošle godine.
Krajem septembra osigurani depoziti u bankama veći za 3,4 milijarde evra nego u isto vreme 2025.
24.10.2026.•
1
Osigurani depoziti u bankama u Srbiji su krajem septembra ove godine bili veći za 3,4 milijarde evra u odnosu na isto vreme 2025. i iznose 37,5 milijarde evra, saopštila je Agencija za osiguranje depozita.
Sindikati Škode prete štrajkom ako se radnicima zamrznu plate
24.10.2026.•
4
Sindikati najveće češke fabrike automobila Škoda u Mladoj Boleslavi kategorično odbijaju zahtev matičnog koncerna Folksvagen da se plate, bonusi i premije zamrznu do 2030. godine čak i u toj uspešnoj fabrici.
Nikolić: Ako imate platu od 120.000 dinara, polovinu je pojela inflacija
24.10.2026.•
37
Novinarka i urednica Biznis magazina Radojka Nikolić kaže da nas čeka novi talas inflacije.
Komentari 16
FIĆA
Kao i mnogi drugi projekti, za koje režimi u Srbiji nemaju "sluha" ili ličnog interesa...?!
Darko
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar