Manjak dizela u Evropi
Ratovi na obodu Evrope i na Bliskom istoku sve više počinju da utiču i na svakodnevni život na Starom kontinentu.
Foto: Pixabay
Već duže vreme rezerve goriva se smanjuju, a posebno je neugodno sa dizelom koji koriste brojni evropski potrošači.
Nakon napada SAD na Iran i potonjeg iranskog bombardovanja ključnih proizvodnih postrojenja u bliskoistočnim državama – američkim saradnicama, drastično je smanjena proizvodnja, a još više prerada nafte.
Kako se Evropa uveliko oslanja na uvoz goriva, ovakav razvoj događaja se reflektuje i na snabdevanje Starog kontinenta. Ponuda je sve češće ispod potražnje, posebno kada je reč o dizelu koji dominira u evropskoj potražnji.
Uvoz sa svih strana
Evropa dnevno troši između šest i šest i po, a proizvodi najviše pet miliona barela dizela. Manjak je uočljiv i potiče od rekordne vezanosti Evropljana za ovu vrstu goriva, pa gotovo ceo transport i čak 38 odsto putničkih automobila na Starom kontinentu koristi gorivo za koje, recimo, Ameri jedva i da znaju.
Zapravo, sa druge strane Atlantika se dizel, kao neka vrsta nepotrebnog viška u preradi nafte, decenijama izvozi na Stari kontinent. Evropskim vozačima ni to nije bilo dovoljno, pa su u velikim količinama dizel uvozili iz Rusije i sa Bliskog istoka. Međutim, nakon napada SAD na Iran došlo je do razaranja postrojenja u gotovo svim bliskoistočnim državama, inače tradicionalnim izvoznicima kako nafte, tako i goriva.
Posledice su se snažno odrazile i u Evropi, gde se potrošači decenijama uporno preorijentišu na dizel, a pri tome se i, pod uticajem ekološke politike, umanjuje broj rafinerija. Tako je unazad četvrt veka širom Starog kontinenta zatvoreno čak 30 većih rafinerija, čime je lokalna produkcija samo dizel goriva umanjena za 600.000 tona dnevno.
Tako se došlo do situacije da se širom kontinenta dnevno troši blizu 6,3, a proizvodi jedva 4,9 miliona barela dizela. Naravno da je uvoz neprekidno rastao, a glavni dobavljači su bili SAD, Rusija i zemlje Bliskog istoka, dakle najveći izvoznici na svetu.
Manjak rafinerija
Nevolje su počele sa ratom u Ukrajini, a kulminiralo je nakon ataka SAD na Iran. Teheran je reagovao bombardujući proizvodna naftna postrojenja bliskoistočnih država američkih saveznica. Proizvodnja je drastično redukovana, dok je mesecima bio blokiran i izvoz kroz Ormuski moreuz.
Skoro istovremeno je i Rusija zabranila izvoz s obzirom da su Ukrajinci bombardovali gotovo sve 32 ruske rafinerije, neke i petnaestak puta od početka sukoba sa Rusijom. Naravno da su posledice ozbiljne i Rusi su morali da (privremeno) odustanu od izvoza kako bi dizela imali dovoljno za sopstvene potrebe.
Tim nedaćama nije kraj. Mada je protok kroz Ormuski prolaz uspostavljen, manje se odrazio na lakši plasman dizela, više je obnovio transport sirove nafte. Naime, u Evropi nema dovoljno prerađivačkih kapaciteta, pa su se decenijama oslanjale na rafinerije po Bliskom istoku. Ali, sve odreda su tokom nedavnog rata više puta pogađane i znatna većina još uvek ne može da u većem obimu obnovi proizvodnju.
Pročitaj još
Veće cene
Time su mogućnosti izvoza dizela, za razliku od sirove nafte, tek minimalno povraćene. Jednostavno, za sada sa Bliskog istoka mogu da ponude izvoz sirove nafte, ali to Evropi, sa manjkom rafinerija, malo koristi. Tako se sada prvenstveno uzda u SAD i manje na isporuke iz Južne Koreje.
Sve to je, svakako, nedovoljno i širom Starog kontinenta se sve više oseća nedovoljnost ponude. Još uvek nema većih nestašica, ali u Briselu ne kriju da su rezerve sasvim istanjene, u nekim državama potpuno ispražnjene. Prema pravilima Unije morale bi biti dovoljne za najmanje 90 dana uvoza, odnosno 61 dan potrošnje.
Manjak goriva prvo utiče na rast cene. Ponovilo se i ovoga puta, te je litar dizela krajem septembra u proseku na evropskim pumpama koštao 2,37 evra, skoro 35 odsto više nego pre godinu dana. Kako stvari trenutno stoje, spas se vidi u većim isporukama iz SAD, mada američki predsednik Tramp svakako razmišlja da pred novembarske međuizbore potrošačima širom Amerike ponudi više goriva.
Ostaju nade u dobavljače iz Azije i bržu obnovu pojedinih bliskoistočnih kapaciteta. Međutim, među profesionalno vezanim za preradu nafte ceni se da pune snabdevenosti teško da će biti ako se i dalje bude insistiralo na sankcionisanju Rusije, gde ima kako velikih viškova sirove nafte, tako i rafinerija čiji kapaciteti uveliko premašuju domaće potrebe.
Manje novca za budžet
Što se tiče Srbije, dizela u ponudi ima relativno dovoljno. No, cena litra je skočila na 236 dinara, što je još uvek otprilike 14 odsto ispod prosečne evropske cene. Za razliku od Evropljana čije su rezerve skroz prazne, država Srbija je u martu objavila da raspolaže rezervama ovog goriva, kao i sirove nafte, za po 50 dana potrošnje.
No, po našim propisima državne rezerve bi morale biti na nivou 90-dnevnog uvoza, odnosno potrošnje za 63 dana. Poslednjih dana Siniša Mali se pohvalio da su rezerve – kako dizela, tako i nafte – dostigle potrošnju od čak 90 dana. No, nadležni ministar je "zaboravio" reći da je država morala za 22 dinara po litri sniziti državnu akcizu ovom gorivu zbog čega će se u budžet preliti oko 400 miliona evra manje nego što je planirano.
Veliki doprinos da na srpskom tržištu, uprkos manjku širom Evrope, bude dovoljno dizela došao je od rafinerije u Pančevu. Uspeva da iz bezmalo 4,3 miliona tona sirove nafte preradom, uz planirane količine drugih derivata, dobije blizu 2,1 milion tona dizela, tako da uvoz preostalih 0,4 miliona tona do zadovoljenja domaće tržišne potražnje nije prevelik problem.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gorivo na pumpama uskoro skuplje
04.11.2026.•
0
Retko kada su potrošači imali toliko svojevrsne dobiti od izbora kao što je bilo od ovogodišnjih oktobarskih.
Banka Poštanska štedionica: Stabilni smo i likvidni, počela isplata penzija iz Alta banke
04.11.2026.•
1
Predstavnik Banke Poštanske štedionice Ivan Bojčić izjavio je da je ta banka stabilna i likvidna, te da je, u saradnji sa RFZO, penzionerima koji su primanja dobijali preko Alta banke obezbedila preusmeravanje isplata.
Davor Macura, Alta banka i "nestali" novac: Da li je moguće iz zemlje izneti milione u kriptovaluti?
04.11.2026.•
6
Vlasnik Alta banke Davor Macura sumnjiči se da je iz trezora banke izneo više od 380 miliona evra.
Gigatron prodat slovenačkoj kompaniji
04.11.2026.•
13
Najveći srpski trgovac potrošačkom elektronikom Gigatron i Grupa Big Bang ulaze u strateško partnerstvo.
Slučaj Davora Macure i IMT-a: Kako je država izgubila mnogo novca
04.11.2026.•
6
Prodaju jednog od najaktraktivnijih kompleksa za gradnju na Novom Beogradu, 35 hektara zemljišta IMT-a u stečaju, pre četiri godine pratio je niz spornih transakcija.
EPS, Pošta, NIS, Ekspo: Državna i javna preduzeća koja imaju račune u Alta banci
04.11.2026.•
15
Alta banka je otišla u stečaj, a sa njom je, bar za sada, ostao zarobljen i deo novca pojedinih državnih i javnih preduzeća.
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
1
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
10
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
12
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
18
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
13
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
11
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Komentari 11
haha
Realista
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar