Reč je o postavci "Nulti stepen knjige" Gordane Kaljalović Odanović izložene u Likovnom salonu Tribine mladih, dakle upravo tamo gde je krajem šezdesetih započeta alternativna umetnička scena na ovim prostorima.
Dakle, baš tamo gde je i mesto umetnicima okrenutim najmodernijim trendovima.
Autorka, u branši dugo prisutna kao kustoskinja i profesorka, prikazala je sopstvena promišljanja o knjizi, pokušavajući da nam nagovesti šta sve može da bude, odnosno na koje sve načine može da se sagleda.
Ovakav pristup u sebi sadrži shvatanje da knjiga nije nešto oko čega postoji širok konsenzus, naprotiv, vidi se kao teritorija na kojoj su nedovoljna određenost, prolaznost granica i dvoznačnost uobičajena pojava.
Takvo polazište umetniku dopušta da knjigu iznova propituje, proširuje, redefiniše, ponekad ističući njenu materijalnost, potom posmatrajući je kao mediji za cirkulaciju ideja, znanja, informacija.
Poigravanje knjigom je popularno i danas kada nas sa svih strana obasipaju brojnim i sve agresivnijim digitanim formatima. Transmedijski karakter je ono što knjigu mnogim umetnicima, pa i Gordani Kaljalović, čini privlačnom, omogućavajući artikulaciju zamisli i ideja.
Autorka je poznata po davnašnjoj orijentaciji prema skulpturi, pri čemu je tokom gotovo pet decenija prisustva na likovnoj sceni stalno pomerala granice vajarstva, tražila nove mogućnosti izražavanja, transformacija i, možda ponajviše, simboličke potenacijale različitih materijala. Umetnica se tu ne zaustavlja, iz nje izvire potreba da neprekidno proširuje sopstveno iskustvo i spoznaju.
Radove Kaljalovićeva definiše kao literarne refleksije u vizuelnom i otuda se često poziva na konkretne pisce, književna dela i istorijske pojave. Važnu ulogu umetnica pridaje izboru materijala na kome radi, od slame preko gline do filca i metala, njihovom uodnošavanju, te uvezivanju sa drugim medijima.
Povremeno u njenim radovima zapažamo i postupke montaže, ali i brojne druge tehnike iskazivanja. Cilj je realizovati bogate forme i sadržajne konstrukcije. Raznolikost stvralačkih postupka doprnosi da se radovi tumače i percepiraju na različite načine.
Umetnica nije zaboravila da je jezik prapočetak komuniciranja pomoću koga se ispoljavaju osećanja, iskazuju misli, sećanja, znanja. Stoga nas podseća kako na snagu i dostojanstvo reči, tako i na njenu nemoć u trenucima ljudske pomahnitalosti. Profesorka upozorava da je reč i sredstvo manipulacije, baš kao što se često upotrebljavala da se ujednoličavanjem društvenog mišljenja kontroliše svetina.
Radovi u kojima su iskazani propagandni slogani "Rat je zapravo mir" ili "Neznanje je moć" predstavljaju upozerenje kuda sve vodi zloupotreba jezika. Možda je preciznije reći kuda sve vodi zloupotreba moći koja po pravilu započinje manipulacijom jezika.
Ni najsavremenije civilizacijske tekovine nisu izbegle kritičko posmatranje. Umetnica primećuje da je sve donedavno da bi se reč zabeležila ili umnožila zahtevano vreme, trajanje i čovekova posvećenost. Tako se prenosilo saznanje udaljenih kultura. Danas smo neprekidno, često i nepotrebno, zagledani u guste slojeve često besmislenih informacija naših mobilnih aparata. Tako nas autorka podseća na dragocenost pisanih tragova našeg istorijskog postojanja.
Izložba na Tribini mladih nam pomaže da saznamo kako se reči mogu posmatrati oslobođene od značenja naracije koju nose, samo kroz vizuelnost oblika i likovne kvalitete koje generišu rečenički nizovi. Ovakav pristup je ono što radove Kaljalovićeve čini višestruko slojevitim.
Posebna vrednost je vreme u kome je predstavljena javnost. Ratuje se na bezbroj tačaka širom globusa. Umetnica nam, ističe kustos Miroslav Karić, sugeriše da je sve (zlo) počelo onda kada je cenzura uspela da blokira potencijal knjige da kritičkom mišlju osvesti i pojedinca i društvo.
Komentari 2
Anonimus
nsadista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar