Monografija "Rahela" koja je objavljena krajem maja, čuva svedočanstava porodice proslavljene glumice Rahele Ferari koja je, između dva rata, glumila i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.
Monografija "Rahela", autora Radovana Sremca objavljena je krajem maja, a sazdana je od svedočanstava porodice proslavljene glumice Rahele Ferari koja je, između Velikog i Drugog svetskog rata, bila glumica i u Novom Sadu.
U mnografiji se nalazi građa koju je Rahela Ferari sama odabrala da sačuva, kao i istorijski izvori koje je koristio autor, Radovan Sremac.
Tesna koža - film sa pečatom Rahele Ferari pred sam kraj karijere
Glumica Branka Petrić koja je učestovala u predstavljanu monografije krajem maja u Jevrejskom kulturnom centru u Beogradu, istakla je za RTS posebnu draž kultnoj komediji "Tesna koža" dala upravo Rahela.
Petrić je kazala da u ovom filmu vidimo Rahelu već pri kraju njene karijere, ali napominje da su fotografije slavne glumice objavljene u monografiji na kojima se vidi koliko je bila lepa žena, za nju bile - otkrovenje.
"Kada sam ja došla u pozoriše ona je već imala 50 godina. Bilo je to posleratno doba, nije bilo ni garderobe i svi su nekako izgledali starije nego što jesu, s obzirom na to kako se živelo. Ali ove njene slike iz perioda između dva rata, kada je bila glumica u Novom Sadu, školovana u Budimpešti, to je stvarno nešto fascinantno", istakla je Branka Petrić.
"Fina ptica, zemljoradnica"
Branka Petrić je naglasila da je životni put Rahele Ferari bio "prava filmska priča koja bi i kao filmski scenario zvučala neverovatno".
"Mi smo u Jugoslovenskom dramskom igrali predstavu Rahelina kutija. Mirjana Karanović, Nada Šargin i ja smo na osnovu teksta Vlade Petrića i Nikole Jelovca igrali njenu biografiju od mladosti, srednjih godina i starosti", podseća ona.
Kako navodi, priču o Raheli Ferari trebalo je da odigra Dara Čalenić - u formi monodrame.
"Tekst je bio za nju napisan, zato su ona i Vlada Petrić, koji je bio profesor na Harvardu, došli iz Amerike. Međutim, ona se razbolela i komad je dodeljen trima glumicama", svedoči Petrić.
Kako se navodi, reditelj Jagoš Marković je tvrdio da je za njega Rahela Ferari bila avangarda.
Posebno, kada se pogleda cela njena biografija od rođenja, kako je živela, kako je preko noći osedela tokom rata, koliko puta je morala da menja ime, koliko je želela da bude glumica.
"Rahela je igrala sjajne uloge. Recimo u Jegoru Buličovu igrala je Jegorovu suprugu. Ako je lik takav ona je znala toliko sebe da poništi u smislu ženstvenosti i ženske lepote. Govorila je, 'danas ću biti najveća rugoba, ali samo u mom glumačkom životu, dok znam da sutra mogu da butem koliko-toliko lepa'. U Jegoru Buličovu ona izgleda kao najružniji san, ali sutra će u Pigmalionu biti lepotica u visokom engleskom društvu, u savršenom kostimu, prelepom frizurom i svojim plavim očima, koje tako sjajno izgledaju na sceni", navodi Branka Petrić.
Ko je Rahela Ferari
Rođena je kao Rosa Freund, 27. avgusta 1911. godine u Zemunu.
Kako se navodi na Wikipediji, od 1930. do 1940. godine je radila je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a od 1940. do 1941. u Umetničkom pozorištu u Beogradu.
Za vreme Drugog svetskog rata nije igrala.
Od 1945. do 1947. je ponovo nastupala u Novom Sadu. Od osnivanja Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 1947. godine, bila je prvakinja tog pozorišta.
U Novom Sadu je igrala veliki broj raznovrsnih uloga u domaćem i stranom repertoaru. Pre rata najzapaženije su njene epizodne uloge karakterno osobenih i ćudljivih ženskih likova.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, takođe u raznovrsnom repertoaru, ostvarila je mnogo živopisnih ženskih likova, među kojima i majstorske realizacije: Paškove u "Ribarskim svađama" K. Goldonija, Ksenije u "Jegoru Buličovu" M. Gorkog, Vasilise u "Na dnu" Maksima Gorkog, Zeleničke u "Rodoljupcima" Jovana Sterije Popovića, i Sarke u "Ožalošćenoj porodici" Branislava Nušića.
Povremeno je gostovala u poznatom pozorištu "Atelje 212" i igrala na filmu i televiziji.
Od 1951. do 1993. godine, glumila je u 70 žanrovski različitih filmova i televizijskih serija.
Bila je udata za glumca Aleksandra Stojkovića. Umrla u Beogradu 12. februara 1994. godine i sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
Marija Crnobori je negde napisala da je Rahela podseća na neku finu pticu. Ali bila je i duhovita i obična žena.
"Volela je da obrađuje zemlju, da sama sređuje kuću. Volela je život"
"Milan Dedinac je način na koji je ona pravila uloge nazvao rahelizam, što znači da bilo koji zadatak da dobijete maksimalno ulazite u lik i u svakom izvođenju predstave pokušavaš da nađeš nešto novo i malo drugačije", ističe Branka Petrić.
Рахела Ферари није рођена као Бела Рохел Фрајнд него Роса Фреунд (Фројнд).То је материјална грешка која се понавља на многим сајтовимаа прво се провлачила у новинама. Постоји дигитална база података Матичних књига рођених у Архиву града Београда и Матичној служби општине Земун где се може видети када је и под којим именом уписана по рођењу. Играла је пре рата у Народном позоришту Дунавске бановине и Градском повлашћеном позоришту у Нишу (претеча Народног позоришта Ниш).Била је члан путујућег позоришта Николе Динића. Поред филма и Телевизије играла је у многим радио драмама Радио Београда.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Mišo Hrnjak (76), legendarni basista originalne postave grupe Azra, umro je posle duge i teške bolesti, potvrdio je bubnjar prve postave grupe Boris Lajner.
Nagrađivani glasovni glumac Erik Bauza, najpoznatiji po pozajmljivanju glasa legendarnim likovima poput Duška Dugouška i Patka Dače, preminuo je u nedelju u Los Anđelesu u 46. godini.
Sedam filmskih udruženja podneće krivičnu prijavu Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal protiv ministra kulture Nikole Selakovića i njegovih saradnika.
Slika "Šareni život", čuveno delo ruskog slikara Vasilija Kandinskog, prodata je na aukciji za gotovo 32 miliona evra, saopštila je londonska aukcijska kuća Kristi.
Luvr bi na kraju mogao da bude primoran da zatvori vrata za javnost ukoliko sledeća francuska vlada ne podrži sveobuhvatnu transformaciju najposećenijeg muzeja na svetu, upozorio je njegov direktor.
Stotine ljudi čekalo je u redu u Hongkongu kako bi videlo sliku Vinsenta van Goga "Rascvetali kestenovi", koja više od šest decenija nije bila javno izložena, uoči aukcije u aukcijskoj kući "Sotbi" u Njujorku.
Kanadsko-haićanski pisac Telison Orelijen priznao je da je u svom romanu "Ili ovo ili smrt" ("C'etait ca ou mourir") koristio tuđe tekstove bez navođenja izvora, ocenivši takve postupke kao "neprihvatljive greške".
Dve slike Pjera-Ogista Renoara, pronađene nakon krađe iz muzeja u gradu Kanj sir Mer pre mesec dana, nalaze se u prilično dobrom stanju, ali jedna od njih je neznatno pocepana, dok je na drugoj oštećen ram.
Uljana slika kupljena za svega 30 dolara na rasprodaji zaostavštine u američkoj saveznoj državi Mičigen prodata je na aukciji za više od 1,35 miliona dolara.
Dve slike francuskog impresioniste Pjera Ogista Renoara, vredne više miliona dolara, koje su pre mesec dana ukradene iz muzeja na Francuskoj rivijeri, pronađene su.
Umetnici iz različitih oblasti, koji su zbog kritike aktuelne vlasti ostali bez profesionalnog angažmana pokrenuli su festival "Crna lista" ("Blacklist").
Tokom protekle godine u američkim državnim školama zabeleženo je skoro 12.000 slučajeva zabrane knjiga, pokazuje najnovije istraživanje organizacije "PEN America".
Knjiga "Otkrovenje", koju je 1958. godine objavio umetnički izdavač Žozef Fore, a čiju je bronzanu koricu izradio španski nadrealista Salvador Dali, ukradena je iz Centra za savremenu umetnost u Isuaru.
Komentari 1
Radivoje Davidović
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar