Više od jednog veka ljudi koriste mreže, insekticide i razne kreme i sprejeve protiv ovih malih napasti, ali se oni stalno vraćaju. Danas, "aedes aegypti" (komarac žutre groznice) nosi viruse poput zike i denge (tropska groznica), koji se šire u novim delovima sveta.
- Mislim da je naša moralna dužnost da iskorenimo ove komarce - kaže entomolog Zek Adelman.
Doktor Adelman, virusolog i profesor-saradnik entomologije na Univerzitetu u Teksasu, radi na programu koji se bavi razvijanjem samo mužjaka "aedes aegypti" komaraca. Na kraju, oni bi ostali bez svojih ženki, došlo bi do pada njihove populacije, jer bi bilo više mužjaka. A ženski komarci su jedini koji grizu ljude i prenose viruse.
Ideja namernog i planiranog smanjivanja broja komaraca nosi puno nedoumica. Naučnici moraju dobro da odmere njihovo istrebljenje i izuzimanje iz lanca ishrane.
- Obrisati jednu vrstu sa lica zemlje nije baš najsrećnija stvar koju treba da uradimo - tvrdi Gregori Kabnik, naučnik iz Hejstings centra, bioetničkog instituta iz Garisona u Njujorku. On kaže da ljudi ne treba da forsiraju nestanak neke vrste zarad svojih potreba.
- Treba da pokušamo da to ne učinimo - kaže Kabnik, a kao opravdanje navodi izbegavanje ozbiljne javno zdravstvene pretnje.
Decenijama, poljoprivredni zvaničnici koriste "sterilnu tehniku" za eliminisanje štetočina koji su opasni ne samo po ljude već i po useve. Ova tehnika je koriščena u SAD, ne samo za komarce, već i za voćne mušice. Istraživači iz Londona poslednjih nekoliko godina dorađuju sistem, koji je još u razvoju, gde autodestruktivne genetske modifikacije "ugrađuju" u "anopheles gambiae" vrstu komaraca, najvećih nosilaca malarije u podsaharskoj Africi. Procenjuje se da malarije ubije oko 438.000 ljudi godišnje.
Od 36.000 vrsta komaraca, samo nekoliko desetina prenosi viruse i parazite od kojih se ljudi razboljevaju i umiru. Mnogo entomologa veruje da će iskorenjivanje "aedes aegypti" komaraca imati minimalan uticaj na životnu sredinu. Takvi komarci napreduju oko ljudi, množeći se u vodi koja se skuplja u gumama, cevima itd. Ljudi su njihov jedini izvor hrane.
Tehnologije genetskog inženjeringa, sada sadrže i novi alat poznat kao "Crisp/Cas 9". Sa njim, naučnici koriste enzim kako bi "odsekli" deo DNK i ubacili u njega neke promene, koje će naredne generacije komaraca češće da nasleđuju.
U članku koji je prošle godine objavljen u magazinu "Science", istraživači su identifikovali gen koji čini komarace mužjacima. Doktor Adelman upozorava da bi ovaj sistem trebalo da ima za cilj da se "aedes aegypti" "dizajniraju" tako da druga vrsta "aedes aegypti formosus" ostane netaknuta, jer ona ne ugrožava ljude.
Koristeći drugačiju tehnologiju, engleska biotehnološka kompanija "Oxitec" razvila je mužjake komaraca koji proizvode potomstvo koje ne opstaje i ne reprodukuje se. "Oxitec" tehnologija nije toliko moćna i snažna kao genetska modifikacija, jer se osobina ne "gura" kroz više generacija. Kompanija kaže kako su ovo testirali u Brazilu i na Kajmanskim ostrvima, gde je došlo do smanjanja populacije komaraca.
U junu ove godine komitet Nacionalne akademije nauka saopštio je da genetski modifikovani organizmi nisu spremni da budu pušteni u divljini. Smatraju da je potrebno još istraživanja o tome kako modifikovani organizmi funkcionišu i kako utiču na okolinu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar