U septembru razrešenje dileme ko je bio Kolumbo

Autor: Tanjug

Info

23.05.2021.

12:57

Nepoznanica oko porekla poznatog istraživača Kristofera Kolumba mogla bi da se reši za pet meseci, jer su naučnici počeli analize njegovih DNK ostataka, čime se nadaju da će otkriti njegove korene.

Odgovor na pitanje da li je Kolumbo zaista bio Đenovljanin očekuje se nakon zaključka analize u septembru.

Tada bi se mogle potvrditi i neke od drugih brojnih teorija koje tvrde da je on bio Španac, Portugalac, Grk ili čak i Poljak.

O ranim godinama slavnog moreplovca iz 15. veka zna se malo, a važan napredak u stvaranju kompletnijeg profila istraživača koji je umro pre 515 godina učinjen je 2003. kada su DNK analize potvrdile da su kosti pokopane u grobnici u seviljskoj katedrali zaista Kolumbove.

Nakon tog nalaza grupa istraživača sa Univerziteta u Granadi, koja sprovodi ispitivanja, zaustavila je rad zato što tadašnja tehnologija vezana za DNK nije bila precizna i zahtevala je veliku količinu genetičkog materijala.

Pošto je u međuvremenu nauka napredovala, Hose Antonio Ljorente, profesor medicinske forenzike sa Univerziteta u Granadi, smatra da je došlo do radikalnog poboljšanja u DNK analizi pa je sada moguće analizirati jako male fragmente uzoraka.

Istraživači trenutno rade na četiri komadića Kolumbove kosti, sedam koštanih ostataka, na zubu njegovog sina Hernanda, a takođe i na desetak fragmenata kosti njegovog brata Dijega, koji su u lošem stanju.

Ti ostaci će biti poslati na genetičku identifikaciju u laboratorije u Rimu i Firenci u Italiji, kao i u laboratorije u Meksiku i SAD, kako bi se postigla objektivnost rezultata.

Ljorente lično veruje u opšte prihvaćenu teoriju prema kojoj je Kolumbo bio Đenovljanin, ali dodaje da je cilj projekta rešavanje nekih zagonetki i kontradikcija u istorijskoj priči i dobijanje što je moguće veće količine informacija kako se više ne bi raspravljalo o poreklu Kolumba.

Prekookeanska putovanja ovog velikog istraživača u ime španske monarhije od 1492. i 1504. godine otvorila su vrata evropskoj kolonizaciji Amerike, koje su Evropljani tada nazivali "Novim svetom".

Kolumbo je umro 20. maja 1506. i sahranjen je u manastiru u španskom gradu Valjadolidu, premda je navodno tražio da bude sahranjen u Americi, a odatle su mu ostaci premešteni prvo u Sevilju, pa u Dominikansku Republiku, zatim na Kubu i na kraju su ponovo vraćeni u Sevilju.

Teme

ISTORIJA Kristofer Kolumbo

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

vesna

23.05.2021 • 20:43

naravno

Sta bi bio nego Srbin

2 0 +2
pera

23.05.2021 • 14:44

..

Bio je Srbin, samo to niko ne sme da kaze.

13 6 +7

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.