Naučnici otkrili kosmičku česticu 30 puta veće energije: Moćna i lako provodljiva
Naučnici su otkrili česticu, vrste neutrina, koja je stigla je na Zemlju skoro brzinom svetlosti i sa 30 puta većom energijom od ikada otkrivenog neutrina.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ovo je prvi čvrst dokaz da neutrini sa tako visokom energijom mogu da nastanu u univerzumu.
Astronomi koji koriste džinovsku mrežu senzora, koja je još u izgradnji na dnu Sredozemnog mora, pronašli su kosmičku "sablasnu česticu" najveće energije do sada otkrivenu.
Neutrino, kako je čestica formalno poznata, ima energiju 30 puta veću od bilo kog od nekoliko stotina ranije otkrivenih neutrina.
Ove sićušne čestice visoke energije iz svemira često se nazivaju "sablasnim" jer su izuzetno nestalne ili isparljive i prolaze kroz bilo koju vrstu materije bez promene, prenosi RTS.
Neutrini, koji na Zemlju stižu iz dalekih krajeva kosmosa, gotovo da nemaju masu. Čestice putuju kroz najekstremnija okruženja, uključujući zvezde, planete i čitave galaksije, a ipak njihova struktura ostaje netaknuta.
Analiza neutrina čiji je autor "KM3NeT Collaboration", koja uključuje više od 360 naučnika iz celog sveta, objavljena je u sredu u časopisu Nejčer.
"Neutrini su specijalni kosmički glasnici, koji nam donose jedinstvene informacije o mehanizmima uključenim u najenergetskije fenomene i omogućavaju nam da istražimo najudaljenije krajeve Univerzuma", rekla je koautorka studije Roza Koniljone, zamenik portparola KM3NeT i istraživač na italijanskom INFN Nacionalnom institutu za nuklearne nauke.
KM3NET DETECTS THE HIGHEST ENERGY NEUTRINO EVER OBSERVED
— KM3NeT Neutrino (@km3net) February 12, 2025
This #KM3NeT_UHEevent KM3-230213A is estimated to have a record neutrino energy of 220 PeV, or 220 million billion electronvolts
➡️For details: https://t.co/c27rDNEh0S
#RecordNeutrino pic.twitter.com/KLyyBa0jRT
Rekordni neutrino, nazvan KM3-230213A, imao je energiju od 220 miliona milijardi elektron-volti. Ova zapanjujuća količina čini ga oko 30.000 puta moćnijim od onoga za šta je sposoban akcelerator čestica Velikog hadronskog sudarača u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) u blizini Ženeve u Švajcarskoj - poznat po superpunjenju čestica do brzine svetlosti, ističu autori studije.
Čestice putuju skoro brzinom svetlosti kroz kosmos
"Jedan način na koji volim da razmišljam o tome je da je energija ovog pojedinačnog neutrina ekvivalentna energiji oslobođenoj cepanjem ne jednog atoma uranijuma, ili deset takvih atoma, ili čak milion njih", rekao je koautor studije dr Bred K. Gibson u izjavi za Si-En-En.
"Ovaj mali neutrino imao je toliko energije koliko i energija oslobođena cepanjem jedne milijarde atoma uranijuma... zapanjujući broj kada uporedimo energije naših nuklearnih fisionih reaktora sa ovim jednim eteričnim neutrinom", rekao je on.
Čestica pruža neke od prvih dokaza da se takvi visokoenergetski neutrini mogu stvoriti u univerzumu. Tim veruje da je neutrino došao izvan galaksije Mlečni put, ali tek treba da identifikuju njegovu tačnu tačku porekla, što postavlja pitanje šta je stvorilo neutrino i poslalo ga da leti kroz kosmos - možda i kroz ekstremno okruženje kao što je supermasivna crna rupa, eksplozija gama zraka ili ostatak supernove.
Revolucionarna detekcija otvara novo poglavlje neutrina u astronomiji, kao i novi prozor za posmatranje svemira, rekao je koautor studije Paskal Kojl, portparol KM3NeT i istraživač u Centru za fiziku čestica u Marselju.
"KM3NeT je počeo da istražuje niz energija i osetljivosti gde otkriveni neutrini mogu da potiču od ekstremnih astrofizičkih fenomena", napominje Kojl.
Svaka jedinica za neutrino teleskopa, ili KM3NeT, sastoji se od više digitalnih optičkih modula.
Svetlost u okeanu
Neutrine je teško otkriti jer često ne stupaju u interakciju sa svojom okolinom - ali imaju interakciju sa ledom i vodom. Kada neutrini stupaju u direktnu interakciju sa detektorima, oni zrače plavičasto svetlo koje može da uhvati obližnja mreža digitalnih optičkih senzora ugrađenih u led ili uronjenih u vodu.
Na primer, "AjsKjub" Neutrino opservatorija na Južnom polu uključuje mrežu od više od 5.000 senzora ugrađenih u antarktički led. Detektor radi od 2011. godine, a otkrio je stotine neutrina. Naučnici su uspeli da prate neke od njih do njihovih kosmičkih izvora, kao što je blazar ili usijano jezgro aktivne galaksije.
Detektori u Sredozemnom moru u februaru 2023. otkrili su kosmički neutrino koji je došao sa nepoznate tačke u svemiru.
Međunarodni tim je početkom 2010-ih osmislio ideju o mreži detektora - poznatih kao Kubni kilometar neutrino teleskop, ili KM3NeT - koji bi mogli da pokupe neutrine u dubinama okeana. Instalacija mreže počela je 2015. godine.
KM3NeT je napravio rekordno otkriće 13. februara 2023. godine, kada je čestica osvetlila jedan od svoja dva detektora. ARCA, ili istraživanje astročestica sa kosmicima u ponoru, na dubini od 3.450 metara, dok je ORCA, ili istraživanje oscilacija sa kosmicima u ponoru, na dubini od 2.450 metara na dnu Sredozemnog mora.
ARCA detektor, kod sicilijanske obale u blizini Kapo Pasera, u Italiji, dizajniran je da uhvati visokoenergetske neutrine, dok je ORCA, u blizini Tulona u jugoistočnoj Francuskoj, namenjen potrazi za niskoenergetskim neutrinama.
KM3NeT, koji uključuje mrežu senzora usidrenih za morsko dno, i dalje se gradi. Ali dovoljno detektora je bilo na mestu da pokupe neutrin visoke energije, ističu autori studije.
ARCA detektor je radio sa samo 10% planiranih komponenti na mestu kada je pratila skoro horizontalnu putanju čestice kroz ceo teleskop, dajući signale u više od jedne trećine aktivnih senzora. Detektor je zabeležio preko 28.000 fotona svetlosti proizvedenih od naelektrisane čestice. Neutrino putuje kroz mrežu detektora, daje signale i emituje plavičasto svetlo.
Misteriozno, moćno poreklo
"Ako bi energija unutar neutrina bila pretvorena u nama blisko razumevanje, iznosila bi 0,04 džula, ili energija ping-pong loptice koja je pala sa visine od jedan metar", objašnjava koautor studije Art Hejbor, koordinator za fiziku u KM3NeT-u i profesor na Holandskom nacionalnom institutu za subatomsku fiziku i Univerzitetu u Amsterdamu.
Ta količina energije bi mogla da napaja malo LED svetlo na oko jednu sekundu.
"Dakle, to nije velika količina energije, ali činjenica da je takva analogija sa svakodnevnim svetom uopšte moguća je sama po sebi izuzetna. Sva ova energija bila je sadržana u jednoj jedinoj, elementarnoj čestici", ističe Hejbor.
Svaka velika jedinica za detekciju je ispunjena sa 18 sfernih optičkih modula. Na skali čestica, neutrino se smatra ultra-energetskim, sa otprilike milijardu puta većom energijom od fotona vidljive svetlosti, prema autorima studije.
Otkrivanje neutrina na Zemlji omogućava istraživačima da ih prate do njihovih izvora. Razumevanje odakle dolaze ove čestice moglo bi da otkrije više o poreklu misterioznih kosmičkih zraka, za koje se dugo smatralo da su primarni izvor neutrina kada zraci udare u Zemljinu atmosferu.
Najsnažnije čestice u univerzumu, kosmički zraci bombarduju Zemlju iz svemira. Ovi zraci se uglavnom sastoje od protona ili atomskih jezgara, i oslobađaju se širom univerzuma jer šta god da ih proizvodi toliko je moćan akcelerator čestica da prevazilazi mogućnosti Velikog hadronskog sudarača. Neutrini bi mogli da pomognu astronomima da otkriju odakle dolaze kosmički zraci i šta ih pokreće širom univerzuma.
Istraživači veruju da je nešto snažno oslobodilo novopronađeni neutrino, kao što je eksplozija gama zraka ili interakcija kosmičkih zraka sa fotonima iz kosmičke mikrotalasne pozadine, što je zaostalo zračenje od Velikog praska pre 13,8 milijardi godina.
Pročitaj još
Tokom studije, autori su takođe identifikovali 12 potencijalnih blazara koji bi mogli biti odgovorni za stvaranje neutrina. Blazari su kompatibilni sa procenjenim pravcem iz kojeg je čestica putovala, na osnovu podataka koje su prikupili detektori i unakrsni podaci sa gama-zraka, rendgenskih i radio teleskopa. Ali potrebno je više istraživanja.
Više jedinica neutrino teleskop raspoređeno je na dno Sredozemnog mora poslednjih godina kako bi pomoglo u potrazi za neutrinima.
"Mnoga otkrića kosmičkih neutrina ne uspevaju da pokažu snažnu korelaciju sa katalogizovanim objektima, možda ukazuju na izvorne populacije koje su veoma udaljene od Zemlje, ili nagoveštavajući još neotkrivenu vrstu astrofizičkog objekta", napominje Erik K. Blaufus, naučnik-istraživač i astrofizičar čestica na odseku za fiziku Univerziteta u Merilendu koji nije bio uključen u studiju.
"Iako će za potpuno razumevanje porekla ovog događaja biti potrebno vreme, to ostaje izvanredna poruka dobrodošlice za KM3NeT", dodaje Blaufus.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Kina planira dve svemirske misije sa posadom u 2026. i sletanje na Mesec pre 2030. godine
01.03.2026.•
0
Kineska agencija za letenje u svemir sa posadom (CMSA) saopštila je planove za dve misije svemirskih letova sa posadom i jednu misiju snabdevanja teretom u 2026. godini.
FOTO: U kineskom metrou testirani humanoidni roboti, robotski psi i dronovi
01.03.2026.•
0
Tokom jednog od najprometnijih perioda putovanja u godini, putnike u Hefeju, gradu u istočnoj kineskoj provinciji Anhui, dočekivali su ne samo vozovi, već i roboti.
Roboti pomažu penzionerima u Barseloni: Zabavljaju ih i asistiraju na druge načine
01.03.2026.•
0
Stanovnica Barselone Ajrin Veglison nije zaplesala više od 20 godina, sve dok se u njen dom pre tri meseca nije uselio robot.
Objavljena nova detaljna slika Mlečnog puta
01.03.2026.•
0
Naučnici su zabeležili prelepu sliku bez presedana u detaljima galaksije Mlečni put, čiji je deo i naš sopstveni Sunčev sistem.
Kineski astronauti otkrili oštećenje letelice tokom misije "Šendžou-20"
28.02.2026.•
1
Tajkonauti sa misije "Šendžou-20" opisali su šta se dogodilo kada su otkrili pukotine na svojoj letelici dok su se prošle godine pripremali da napuste kinesku svemirsku stanicu Tjangong.
VIDEO: Budaroid je prvi budistički robot na svetu sa veštačkom inteligencijom
26.02.2026.•
0
Istraživački tim na Univerzitetu u Kjotu, zajedno sa kompanijama Teraverse i XNOVA, razvio je humanoidnog budističkog robota sa veštačkom inteligencijom, dizajniranog za vođenje razgovora i interakciju sa ljudima.
Ništa još od leta ka Mesecu: Raketa Artemis vraćena u hangar na popravke
26.02.2026.•
1
Američka svemirska agencija NASA sklonila je svoju prizemljenu raketu Artemis II sa lansirne rampe u hangar, radi dodatnih popravki.
Šest planeta će "paradirati" na noćnom nebu krajem februara
24.02.2026.•
0
Šest planeta poravnaće se na nebu krajem februara, a većina će biti vidljiva golim okom.
Sony razvio tehnologiju za otkrivanje originalne muzike u pesmama koje generiše AI
24.02.2026.•
0
Japanska tehnološka kompanija Sony razvila je tehnologiju koja može da identifikuje originalnu muziku korišćenu za generisanje pesama pomoću veštačke inteligencije.
VIDEO: Jedna kometa misteriozno promenila smer rotacije nakon prolaska pored Sunca - zašto?
22.02.2026.•
1
Kometa koja je jurila kroz Sunčev sistem zaprepastila je naučnike učinivši nešto što ranije nikada nisu videli.
VIDEO: Google Gemini sada može da stvara muziku
22.02.2026.•
0
Googleov Gemini sada može da kreira 30-sekundne muzičke numere u trajanju od 30 sekundi na osnovu uputa. Da bi to postigao, on koristi Lyria 3, najnoviji generativni muzički model Google DeepMind-a.
Teslini robotaksiji sudaraju se znatno češće nego ljudski vozači
22.02.2026.•
1
Navodna svrha robotaksija jeste da budu bezbedniji vozači od ljudi. Izgleda da ipak nije tako.
Raketa SpaceX koja se raspala pri lansiranju litijumom zagadila atmosferu iznad Evrope
22.02.2026.•
3
Kada je kvar rakete kompanije SpaceX prošlog februara zapalio nebo iznad zapadne Evrope, niko nije bio siguran da li ostaci takođe zagađuju našu atmosferu.
VIDEO: Nešto neobično promenilo je Zemljino magnetno polje pre 40 miliona godina
22.02.2026.•
0
Istraživači su identifikovali period usporenog preokretanja Zemljinog magnetnog polja pre 40 miliona godina, što otvara velika pitanja o tome koliko dugo ti preokreti zapravo traju i kako bi nas sledeći mogao pogoditi.
VIDEO: Svemirska opservatorija otkrila čitavo jato crnih rupa koje putuje kroz Mlečni put
22.02.2026.•
0
Rasuta, paperjasta grupa zvezda koja se preliva preko neba možda u svom središtu krije tajnu: jato od više od 100 crnih rupa zvezdane mase.
NASA odložila slanje astronauta ka Mesecu zbog tehničkih problema
22.02.2026.•
3
NASA je zbog tehničkih problema odložila lansiranje Artemisa II, prve lunarne misije s posadom od 1972. godine.
VIDEO: AI video s Bredom Pitom i Tomom Kruzom izazvao paniku i bes u Holivudu
22.02.2026.•
0
Kineska kompanija ByteDance, vlasnik Tiktoka, najavila je da će pooštriti pravila za svoj novi alat veštačke inteligencije nakon što su korisnici pomoću njega počeli da prave parodije holivudskih akcijskih scena.
NASA planira lansiranje Artemisa II na put oko Meseca 6. marta
21.02.2026.•
0
NASA je saopštila da će, nakon odlaganja, lansirati istorijsku misiju Artemis II na Mesec najverovatnije 6. marta.
Stručnjaci: Lozinke generisane pomoću veštačke inteligencije su loše
19.02.2026.•
0
Lozinke koje generišu veštačke inteligencije (AI), poput ChatGPT, Claude AI i Gemini, iako izgledaju snažno, u praksi su često predvidive, nesigurne i lako se mogu otkriti.
Suđenje Marku Zakerbergu zbog Instagrama: U SAD više od četiri miliona korisnika mlađe je od 13 godina
19.02.2026.•
0
Više od četiri miliona korisnika Instagrama bilo je mlađe od 13 godina, što je predstavljalo oko 30 odsto sve dece starosti od deset do 12 godina u SAD, prenosi CNN.
Naučnici možda konačno otkrili mrežu podzemnih tunela na Veneri
18.02.2026.•
1
Naučnici su možda pronašli prve dokaze o podzemnim tunelima koji se kriju ispod površine Venere, nastalim usled drevne vulkanske aktivnosti planete.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar