Nedavno otkrivena kometa mogla bi uskoro da zasija na nebu
Nedavno otkrivena kometa uzbudila je astronome, sa potencijalom da postane spektakularan prizor početkom aprila.
Foto: Pixabay
C/2026 A1 (MAPS) je uočena od strane tima od četvoro amaterskih astronoma pomoću daljinski upravljanog teleskopa u pustinji Atakama 13. januara.
Brzo je postalo jasno da novootkriveni objekat pripada grupi kometa poznatoj kao Kreutz komete koje dodiruju Sunce. Ove uključuju mnoge od najsvetlijih i najspektakularnijih kometa koje su ikada viđene.
Kometa MAPS se kreće po ekstremno izduženoj orbiti oko Sunca i juri ka vatrenom susretu sa našom zvezdom. Početkom aprila, kometa će proći na samo 120.000 km od Sunčeve površine.
Ako kometa preživi, mogla bi postati spektakularan prizor na večernjem nebu početkom aprila. Možda će čak biti vidljiva i usred dana kada joj se putanja najviše približi Suncu - osim ako se ne raspadne pre toga.
Pa šta to ove komete koje dodiruju Sunce čini tako uzbudljivima i šta možemo da očekujemo?
Fragmenti mega-komete
Tokom poslednjih 2.000 godina, niz spektakularnih kometa krasio je naše nebo. Pojavljuju se bez najave, svetlucajući veoma blizu Sunca na nebu. Neke postaju dovoljno svetle da budu vidljive usred dana golim okom.
Istorijski, najsvetlije komete često su nazivane "Velike komete". Velika kometa iz 1965. godine - C/1965 S1 (Ikeja-Seki) - bila je najsvetlija kometa 20. veka. Otkrivena je samo mesec dana pre najbližeg prolaska pored Sunca, zasijala je koliko i pun Mesec i bila lako vidljiva danju golim okom.
Velika kometa iz 1882. godine, C/1882 R1, bila je još impresivnija. U svom najsvetlijem trenutku, bila je stotinu puta svetlija od punog Meseca, blistajući na nebu mesecima, prenosi SceinceAlert.
Danas znamo da sve ove svetle komete iz poslednja dva milenijuma - porodica Kreutz kometa - imaju zajedničko poreklo. U nekom trenutku u prošlosti (verovatno u 3. ili 4. veku pre nove ere), džinovska kometa, veće od 100 km u prečniku, prošla je opasno blizu Sunčeve površine. U nekom trenutku nakon tog bliskog susreta, daleko od Sunca, ta kometa se raspala na dva velika fragmenta i mnogo manjih delova.
Nekoliko vekova kasnije, u 3. veku nove ere, ti delovi su se vratili na svom dugom putovanju oko Sunca. Izveštaji iz 363. godine nove ere ukazuju da je možda više kometa bilo vidljivo golim okom usred dana u isto vreme. Ti povratni delovi su se ponovo fragmentisali.
U jedanaestom veku dva najveća preostala dela drevne mega-komete ponovo su prošla pored Sunca, postavši Velike komete iz 1106. i 1138. godine. Opet su se fragmentisali - i proizvodi tih raspada viđeni su kao niz kometa tokom poslednja dva veka.
Vreme je za jednu veliku
Danas, porodica Kreutz kometa sadrži ogroman broj manjih kometa koje se raspadnu na putu ka Suncu, kao i veće komade koji mogu da prirede fantastičan spektakl.
NASA-in opservatorijum za Sunce i heliosferu, SOHO, uočio je hiljade Kreutz fragmenata tokom godina - sićušnih ledenih stena veličine metar ili desetina metara. Veći fragmenti dolaze ređe.
Poslednja veća Kreutz kometa bila je vidljiva 2011. godine. Otkriće je pripalo astronomu iz Kvinslenda Teriju Lavdžoju a kometa je jedva preživela bliski prolaz pored Sunca, zasijavši poput planete Venere krajem decembra 2011.
Prema predviđanjima češko-američkog astronoma Zdenjeka Sekanine, mogli bismo videti dve velike, spektakularne Kreutz komete u narednim decenijama, s tim da bi jedna mogla stići u narednih par godina. Ta kometa bi bila sestra Velikih kometa iz 1965. i 1882. godine i fragment Velike komete koju su kineski posmatrači videli 1138. godine.
Ulazi kometa MAPS
I to nas dovodi do novootkrivene komete C/2026 A1 (MAPS). Kreće se po orbiti tipičnoj za Kreutz komete koje dodiruju Sunce i već drži jedan rekord. U trenutku otkrića, kometa MAPS bila je najdalja od Sunca među svim do tada otkrivenim kometama.
To sugeriše da bi mogla biti veći fragment od uobičajenog.
Prethodni nosilac tog rekorda bila je kometa Ikeja-Seki iz 1965, koja se pokazala kao najsvetlija u 20. veku. Ipak, tehnologija je znatno napredovala u poslednjih 70 godina, i čini se malo verovatnim da je jezgro komete MAPS toliko veliko. To, zauzvrat, znači da je malo verovatno da će MAPS biti podjednako sjajna.
Ipak, činjenica da smo je uočili tako rano znači da je ili razumno veliki fragment Kreutz porodice, ili je već u fazi raspadanja. Srećom, nedavna posmatranja pokazala su da se konstantno povećava njen sjaj, što ide u prilog prvoj teoriji.
Pročitaj još
Šta možemo da očekujemo od nove komete?
Sve u svemu, prerano je reći. Ako, i to je veliko ako, kometa preživi svoj najbliži prolaz pored Sunca (poznat kao perihel), mogla bi prirediti veliki spektakl početkom pa sve do sredine aprila.
Ako ostane cela, mogla bi postati dovoljno svetla da bude vidljiva usred dana. Čak i ako se to ne dogodi, letelica SOHO pružiće sjajne slike komete.
U danima nakon perihela, kometa će se pojaviti na večernjem nebu. Zahvaljujući svojoj orbiti, kao i sve Kreutz komete, biće mnogo lakša za posmatranje sa južne hemisfere.
Ako kometa preživi perihel, pa se zatim raspadne dok prolazi pored Sunca, mogla bi iznenada i naglo zasijati. Kasni raspad mogao bi, stoga, biti najbolji scenario za zapanjujući nebeski prizor.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Meta testira aplikaciju za pravljenje priča za decu uz pomoć veštačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija "Meta" počela je da testira novu aplikaciju StoryKit, koja uz pomoć veštačke inteligencije generiše personalizovane priče za decu.
Sve više studenata koristi veštačku inteligenciju
23.07.2026.•
2
Sve veći broj studenata u Nemačkoj koristi alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT-a, tokom studiranja, pokazalo je istraživanje Centra za razvoj visokog obrazovanja (CHE).
Kada bi Mesec iznenada nestao - evo šta bi se dogodilo
23.07.2026.•
0
Mesec je mnogo više od običnog ukrasa na noćnom nebu. Kada bi iznenada nestao, to bi imalo dalekosežne posledice po Zemlju - uticalo bi na plimu i oseku, klimu i ekosisteme.
Modeli veštačke inteligencije OpenAI samostalno probili ograničenja i izveli sajber napad
22.07.2026.•
2
Kompanija OpenAI saopštila je da su njeni napredni modeli AI tokom bezbednosnog testiranja samostalno zaobišli ograničenja testnog okruženja, ostvarili pristup internetu i izveli hakerski napad na platformu Hugging Face.
NASA će uložiti više od dve milijarde dolara u misiju na Mars
22.07.2026.•
3
Američka Nacionalna administracija za aeronautiku i svemir (NASA) saopštila je da planira da potroši nešto više od dve milijarde dolara za razvoj i slanje svemirske letelice na nuklearni pogon na Mars.
Koliko "gigabajta" ima ljudska memorija?
21.07.2026.•
13
Ljudski mozak je sposoban da skladišti količine informacija uporedive sa sadržajem 20.000 pametnih telefona kapaciteta 128 gigabajta svaki.
Deo rakete SpaceX možda će udariti u Mesec
21.07.2026.•
0
Deo rakete SpaceX-a mogao bi slučajno da udari u Mesec početkom avgusta.
Uprkos eksploziji rakete - NASA ne odustaje od slanja ljudi na Mesec
21.07.2026.•
1
Američka svemirska agencija NASA nastavlja prema planu sa misijom Artemis III, zakazanom za 2027, koja je ključni test orbitalnog spajanja modula za sletanje na Mesec, neophodnih za buduća sletanja ljudskih posada.
Mogu li ljudi da hiberniraju na putu do Marsa - naučnici proveravaju
20.07.2026.•
2
Dugotrajna putovanja kroz svemir loša su po zdravlje. Veoma loša. Boravak u svemiru izlaže ljude opasno visokim nivoima zračenja.
Napravio "minijaturni svemir" kako bi istražio pitanje pojma vremena
20.07.2026.•
0
Fizičar Đovani Barontini je u okviru najnovije studije u laboratoriji stvorio "minijaturni svemir".
Jedna zemlja planira da do 2040. uposli 10 miliona robota-radnika
20.07.2026.•
2
Nestašica radne snage (kako stručne, tako i nekvalifikovane) predstavlja globalni problem, ali je u Japanu ova situacija dostigla kritičnu tačku.
Sletanja na Mesec mogla bi da unište tragove o poreklu života
20.07.2026.•
1
Sletanja svemirskih letelica na Mesec mogla bi da kontaminiraju drevne tragove koji bi naučnicima mogli pomoći da otkriju kako je nastao život na Zemlji, pokazuje novo istraživanje.
VIDEO Roboti dostupni za iznajmljivanje: Ali šta oni zapravo mogu da rade?
19.07.2026.•
0
U bolnicama širom SAD pacijenti i osoblje navikli su da viđaju prijateljski nastrojenog belog robota sa jednom rukom, visokog oko 120 centimetara, kako obavlja svoje zadatke.
VIDEO: Meteorit koji je pao na kuću u Nju Džersiju sadrži "vanzemaljske" aminokiseline
19.07.2026.•
1
Meteorit težak više od dva kilograma, koji je pre dve godine probio krov jedne kuće u američkoj saveznoj državi Nju Džersi, mogao bi da rasvetli kakva je drevna voda postojala u Sunčevom sistemu.
Istraživanje: Veštačka inteligencija neće potisnuti starije radnike s posla ako primene iskustvo
19.07.2026.•
1
Veštačka inteligencija neće nužno potisnuti starije zaposlene sa tržišta rada, ali će od njih zahtevati prilagođavanje i usvajanje novih digitalnih veština kako bi ostali konkurentni.
Prvi dijagnostički rendgenski snimci napravljeni tokom svemirskog leta
19.07.2026.•
0
Članovi posade jednog komercijalnog svemirskog leta prvi put su napravili dijagnostičke rendgenske snimke u orbiti, koristeći uređaj koji bi mogao da unapredi zdravstvenu zaštitu tokom dugotrajnih svemirskih misija.
Prvi put otkrivena atmosfera oko stenovite planete u nastanjivoj zoni druge zvezde
19.07.2026.•
0
Zvezde na noćnom nebu vekovima su pratile čovečanstvo, a zahvaljujući savremenim astronomskim otkrićima danas se postavlja jedno od najvećih pitanja - da li pod tim istim zvezdama postoji i vanzemaljski život?
Srbija među 29 zemalja koje su osnovale Svetsku organizaciju za AI
19.07.2026.•
1
U Šangaju je 29 zemalja, među kojima su Kina, Rusija i Srbija, potpisalo sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u oblasti veštačke inteligencije.
Više od 75 odsto mladih u EU ima osnovne digitalne veštine, Srbija iznad proseka
19.07.2026.•
4
Skoro tri četvrtine mladih u Evropskoj uniji uzrasta od 16 do 24 godine, konkretno 74,6 odsto, ima bar osnovne digitalne veštine, a Srbija je sa 77,1 odsto iznad evropskog proseka, objavio je Evrostat.
VIDEO Prvo svetsko takmičenje u borbi humanoidnih robota: Borili se i kad su im otpali delovi
19.07.2026.•
4
Prvo svetsko takmičenje u borbi humanoidnih robota održano je u kineskom gradu Šenžen, a roboti su odmerili snage u udarcima pesnicama i nogama, pa čak i nastavili borbu nakon gubitka delova tela.
Britanske vlasti će istražiti TikTok zbog mera za bezbednost dece
17.07.2026.•
0
Britanski regulator medija Ofkom pokrenuo je istragu o TikToku kako bi utvrdio da li je njegova britanska podružnica propustila ili nastavlja da propušta da zaštiti decu od štetnog sadržaja.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar