Sletanja na Mesec mogla bi da unište tragove o poreklu života
Sletanja svemirskih letelica na Mesec mogla bi da kontaminiraju drevne tragove koji bi naučnicima mogli pomoći da otkriju kako je nastao život na Zemlji, pokazuje novo istraživanje.
Foto: Pixabay
Dok NASA nastavlja sa planovima da u okviru programa Artemis ponovo pošalje astronaute na Mesec, istraživači sve više proučavaju moguće neželjene posledice ljudskog prisustva na njegovoj površini.
Misija Artemis IV trebalo bi da spusti posadu u blizini južnog pola Meseca, a NASA u budućnosti planira i izgradnju dugoročnije baze, što bi podrazumevalo mnogo veći broj sletanja, piše Space.
Novo istraživanje upozorava da bi gasovi izduvnih sistema letelica, posebno metan, mogli da zagade površinu Meseca i unište molekule koji bi mogli da pruže odgovore o nastanku života na Zemlji.
"Pokušavamo da zaštitimo nauku i naša ulaganja u svemirska istraživanja. Naše aktivnosti zapravo mogu da ometaju naučna istraživanja", rekao je Silvio Sinibaldi, službenik za planetarnu zaštitu u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA) i jedan od autora studije.
Zašto bi tragovi života bili baš na Mesecu?
Odgovor se krije u ledu.
U tamnim kraterima u blizini mesečevih polova, koji su trajno u senci, nalazi se drevni led. Naučnici smatraju da on sadrži materijal koji su na Mesec doneli asteroidi i komete koji su u njega udarali pre više milijardi godina.
U tom ledu mogli bi biti sačuvani takozvani prebiotički organski molekuli - jedinjenja koja su mogla postojati pre nastanka života na Zemlji.
Pretpostavlja se da su upravo takvi molekuli, koje su na Zemlju doneli asteroidi i komete, mogli da pokrenu procese koji su na kraju doveli do nastanka života.
Na Zemlji su gotovo svi tragovi tog perioda odavno uništeni zbog geoloških promena koje su se dešavale milijardama godina. Mesec je, međutim, ostao gotovo nepromenjen, pa njegov led predstavlja jedinstvenu vremensku kapsulu iz perioda pre nastanka života.
"Znamo da u Sunčevom sistemu postoje organski molekuli, na primer u asteroidima. Ali još uvek ne znamo kako su počeli da obavljaju specifične funkcije koje imaju u živim organizmima. Upravo tu prazninu pokušavamo da popunimo", rekao je Sinibaldi.
Kako bi ih letelice mogle uništiti?
Led na polovima Meseca predstavlja veoma osetljiv sistem. Dok ostaje u večitoj senci, praktično se ne menja.
Međutim, planirana sletanja letelica u okviru programa Artemis mogla bi da poremete to stanje.
Koristeći računarske simulacije, istraživači su pokazali da bi metan iz izduvnih gasova budućih lunarnih letelica mogao veoma brzo i trajno da zagadi ovaj drevni led.
U simulacijama su proučavali kako bi se metan, glavna organska komponenta izduvnih gasova planiranih lunarnih letelica, širio nakon sletanja na južni pol. Iako su u proračune uključeni uticaji Sunčevog vetra i Sunčevog zračenja, činjenica da Mesec praktično nema atmosferu omogućava metanu da se izuzetno brzo širi.
Prema rezultatima, metan bi mogao da stigne do severnog pola za manje od dva mesečeva dana.
U roku od jedne mesečeve nedelje, koja traje približno sedam meseci na Zemlji, više od polovine metana završilo bi u hladnim polarnim oblastima. Čak 42 odsto bilo bi zarobljeno na južnom polu, dok bi se oko 12 odsto zadržalo na severnom.
To znači da bi metan mogao da dospe upravo u iste ledene džepove u kojima se milijardama godina čuvaju drevni organski molekuli i tako ih kontaminira.
"Njihovo kretanje je praktično balističko. Jednostavno 'skaču' sa jednog mesta na drugo", objasnila je glavna autorka studije Fransiska Paiva, fizičarka sa Instituta Superior Tekniko u Portugalu.
Pročitaj još
Postoji li rešenje?
Istraživači smatraju da postoji mogućnost da se rizik umanji.
Jedna od ideja jeste izbor hladnijih mesta za sletanje, gde bi se metan sporije širio i prelazio kraće udaljenosti.
Ipak, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se bolje razumelo kako se izduvni gasovi ponašaju na Mesecu, koliki rizik predstavljaju za buduća naučna istraživanja i da li bi i druge supstance iz svemirskih letelica mogle da zagade ovo jedinstveno okruženje.
Autori naglašavaju da je, kako se čovečanstvo bude približavalo trajnom prisustvu na Mesecu, neophodno pronaći ravnotežu između istraživanja svemira i očuvanja njegovog neprocenjivog naučnog nasleđa.
"Imamo zakone koji štite osetljiva područja na Zemlji, poput Antarktika i nacionalnih parkova. Mislim da je Mesec podjednako vredno okruženje", rekla je Paiva.
Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u časopisu "American Geophysical Union".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Koliko "gigabajta" ima ljudska memorija?
21.07.2026.•
3
Ljudski mozak je sposoban da skladišti količine informacija uporedive sa sadržajem 20.000 pametnih telefona kapaciteta 128 gigabajta svaki.
Deo rakete SpaceX možda će udariti u Mesec
21.07.2026.•
0
Deo rakete SpaceX-a mogao bi slučajno da udari u Mesec početkom avgusta.
Uprkos eksploziji rakete - NASA ne odustaje od slanja ljudi na Mesec
21.07.2026.•
1
Američka svemirska agencija NASA nastavlja prema planu sa misijom Artemis III, zakazanom za 2027, koja je ključni test orbitalnog spajanja modula za sletanje na Mesec, neophodnih za buduća sletanja ljudskih posada.
Mogu li ljudi da hiberniraju na putu do Marsa - naučnici proveravaju
20.07.2026.•
2
Dugotrajna putovanja kroz svemir loša su po zdravlje. Veoma loša. Boravak u svemiru izlaže ljude opasno visokim nivoima zračenja.
Napravio "minijaturni svemir" kako bi istražio pitanje pojma vremena
20.07.2026.•
0
Fizičar Đovani Barontini je u okviru najnovije studije u laboratoriji stvorio "minijaturni svemir".
Jedna zemlja planira da do 2040. uposli 10 miliona robota-radnika
20.07.2026.•
2
Nestašica radne snage (kako stručne, tako i nekvalifikovane) predstavlja globalni problem, ali je u Japanu ova situacija dostigla kritičnu tačku.
VIDEO Roboti dostupni za iznajmljivanje: Ali šta oni zapravo mogu da rade?
19.07.2026.•
0
U bolnicama širom SAD pacijenti i osoblje navikli su da viđaju prijateljski nastrojenog belog robota sa jednom rukom, visokog oko 120 centimetara, kako obavlja svoje zadatke.
VIDEO: Meteorit koji je pao na kuću u Nju Džersiju sadrži "vanzemaljske" aminokiseline
19.07.2026.•
1
Meteorit težak više od dva kilograma, koji je pre dve godine probio krov jedne kuće u američkoj saveznoj državi Nju Džersi, mogao bi da rasvetli kakva je drevna voda postojala u Sunčevom sistemu.
Istraživanje: Veštačka inteligencija neće potisnuti starije radnike s posla ako primene iskustvo
19.07.2026.•
1
Veštačka inteligencija neće nužno potisnuti starije zaposlene sa tržišta rada, ali će od njih zahtevati prilagođavanje i usvajanje novih digitalnih veština kako bi ostali konkurentni.
Prvi dijagnostički rendgenski snimci napravljeni tokom svemirskog leta
19.07.2026.•
0
Članovi posade jednog komercijalnog svemirskog leta prvi put su napravili dijagnostičke rendgenske snimke u orbiti, koristeći uređaj koji bi mogao da unapredi zdravstvenu zaštitu tokom dugotrajnih svemirskih misija.
Prvi put otkrivena atmosfera oko stenovite planete u nastanjivoj zoni druge zvezde
19.07.2026.•
0
Zvezde na noćnom nebu vekovima su pratile čovečanstvo, a zahvaljujući savremenim astronomskim otkrićima danas se postavlja jedno od najvećih pitanja - da li pod tim istim zvezdama postoji i vanzemaljski život?
Srbija među 29 zemalja koje su osnovale Svetsku organizaciju za AI
19.07.2026.•
1
U Šangaju je 29 zemalja, među kojima su Kina, Rusija i Srbija, potpisalo sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u oblasti veštačke inteligencije.
Više od 75 odsto mladih u EU ima osnovne digitalne veštine, Srbija iznad proseka
19.07.2026.•
4
Skoro tri četvrtine mladih u Evropskoj uniji uzrasta od 16 do 24 godine, konkretno 74,6 odsto, ima bar osnovne digitalne veštine, a Srbija je sa 77,1 odsto iznad evropskog proseka, objavio je Evrostat.
VIDEO Prvo svetsko takmičenje u borbi humanoidnih robota: Borili se i kad su im otpali delovi
19.07.2026.•
4
Prvo svetsko takmičenje u borbi humanoidnih robota održano je u kineskom gradu Šenžen, a roboti su odmerili snage u udarcima pesnicama i nogama, pa čak i nastavili borbu nakon gubitka delova tela.
Britanske vlasti će istražiti TikTok zbog mera za bezbednost dece
17.07.2026.•
0
Britanski regulator medija Ofkom pokrenuo je istragu o TikToku kako bi utvrdio da li je njegova britanska podružnica propustila ili nastavlja da propušta da zaštiti decu od štetnog sadržaja.
Amazon pokreće satelitski internet u Južnoj Africi - time pobedio Ilona Maska u njegovoj rodnoj zemlji
16.07.2026.•
0
Kompanija Amazon će u Južnoj Africi 2027. godine pokrenuti svoj novi satelitski internet servis Amazon Leo, čime će očito ostvariti prednost nad Starlinkom Ilona Maska - koji iz te zemlje potiče.
Spotifaj uvodi AI asistenta: Korisnici će sa njim ćaskati o o muzici
15.07.2026.•
0
Švedski striming servis Spotifaj objavio je da će korisnici njegovog premijum paketa ubuduće moći da vode interaktivne razgovore sa AI asistentom o muzici i drugim audio-sadržajima.
Saradnja Rusije i Amerike u svemiru se nastavlja: Dogovoren dalji rad na Međunarodnoj svemirskoj stanici
15.07.2026.•
1
Svemirske agencije Rusije i SAD, Roskosmos i NASA, dogovorile su se da produže zajednički rad na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) do 2030. godine.
Prirodni šećer koji se nalazi u malinama otkriven u oblaku blizu središta Mlečnog puta
14.07.2026.•
0
Prirodni šećer koji se nalazi u malinama i koristi se u preparatima za veštačko tamnjenje kože otkriven je u ogromnom oblaku prašine i gasa koji se nalazi blizu središta Mlečnog puta.
SpaceX korak bliže slanju 100.000 Starlink satelita u orbitu, a plan je da ih bude milion
13.07.2026.•
0
Kompanija SpaceX, u vlasništvu Ilona Maska, podnela je zahtev američkoj Federalnoj komisiji za komunikacije (FCC) za odobrenje rada sazvežđa od 100.000 satelita nove generacije "Gen3" u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO).
Komentari 1
Misli svojom glavom
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar