Politički fokus 2017. na izborima u Francuskoj i Nemačkoj

Širom sveta će biti održano nekoliko desetina izbora, ali će svakako najviše pažnje privući predsednički izbori u Francuskoj i parlamentarni izbori u Nemačkoj.

Izbori u evropskim državama pokazaće i da li populizam, oštra kritika establišmenta i antiimigraciona retorika koji su doneli pobedu Trampu i uticali na odluku o Bregzitu, dalje pušta korene u Evropi.

Ove godine bi trebalo da se i razjasne i posledice dogadjaja koji su obeležili prethodnu  -  izbor Trampa za predsednika SAD i izlazak Velike Britanije iz EU.

Trampova inauguracija je predvidjena za 20. januar. Do tada bi trebalo da konačnu budu poznati njegovi konkretni planovi za političke mere i poteze koje namerava da sprovede  -  kako će se postaviti prema svetskoj trgovini, prema Rusiji, NATO i Evropskoj uniji.

Formalni početak pregovora o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije vlada premijerke Terze Mej planiran je do kraja marta, mada bi taj rok mogao biti pomeren zbog postupka pred Vrhovnim sudom koji početkom januara treba da odluči da li je za početak Brgezita potreban i pristanak parlamenta. Britanska vlada je najavila rok za početak pregovora, ali njoš nije obelodanila kakav razvod od EU planira.

Prvi veliki dogadjaj s neizvesnim ishodom bi trebalo da se dogodi 23. aprila kada Francuzi izlaze na prvi krug predsedničkih izbora. Ako nijedan kandidat ne dobije više od 50 odsto glasova, drugi krug glasanja će se održati 7. maja. Zasad kao kandidati figuriraju liderka ekstremne desnice Marin Le Pen, lider desnice, bivši premijer Fransoa Fijon, lider centrističkog pokreta, bivši ministar privrede Emanuel Makron, dok levica tek treba da izabere svog kandidata.

Drugi značajni izbori za Evropu biće održani izmedju kraja avgusta i kraja oktobra  -  glasači u Nemačkoj će imati priliku da kancelarki Angeli Merkel povere četvrti mandat. To će, medjutim, biti izjašnjavanje ne samo o stanju u Nemačkoj, već i test politike otvorenih vrata za migrante, kao i ekonomske politike u evrozoni.

Medju zanimljivjim izborima sledeće godine biće i parlamentarni izbori u Holadniji u martu koji će kao i izbori u Francuskoj pokazati u kolikom su naletu populisti. U fokusu je lider Partije za slobodu Gert Vilders koji se svrstava u grupu evroskeptičnih političara poput Najdžela Faraža u Velikoj Britaniji ili Le Pen u Francuskoj.

U maju se održavaju i lokalni izbori u Velikoj Britaniji koji neće bitno promeniti političku scenu, ali bi mogli da nagoveste promene u raspoloženju biračkog tela koje je s malom razlikom glasalo za izazak iz EU.

Postoji mogućnost da sledeće godine i Italijani izadju na birališta pošto su glasači u decembru na referendumu odbacili ustavne promene koje je predložio bivši premijer Mateo Renci, posle čega je on i podneo ostavku.

Na izbore će ove godine i Iranci  -  19. maja će biti održani predsednički izbori na kojima će umereni reformista Hasan Rohani tražiti drugi mandat. Njegovi potencijalni rivali još nisu objavili kandidature, ali se zasad smatra da je Rohani favorit.

Medju važnijim izjašnjavanjima 2017. mogao bi biti i referendum o nezavisnosti Katalonije, mada će njega, kao i referendum 2014, centralne vlasti verovatno proglasiti neustavnim.

U Turskoj će najranije u aprilu biti održan referendum o izmenama ustava koji bi trebalo da uspostavi predsednički sistem u toj zemlji, što će predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu dati dodatna ovlašćenja.