VIDEO: Dečak umro od gladi i bolesti jer roditelji nisu verovali u doktore

Još tužnije je što su nesrećnog dečaka do smrti doveli njegovi najbliži, što je sud potvrdio prošle nedelje presudom kojom su roditelji proglašeni krivim za ubistvo prvog stepena. Na sudu roditelji su ponudili bizarno objašnjenje - dečak je umro od gladi, jer oni nisu verovali u lekare, prenosi "Blic".

Dijagnoza dijebetesa 1, Aleksandru je postavljena kada je imao tri godine, nakon što je primljen u bolnicu žedan, sa groznicom, jakim bolovima u stomaku i čestim povraćanjima. Lekari su majci objasnili specifičnost dijagnoze koja mu je postavljena, kao i kakvu negu treba da dobije.

Dijabetes tip 1 je doživotno stanje. Pankreas osobe koja ima ovu dijagnozu ne proizvodi dovoljno insulina, zbog čega im je potrebno redovno testiranje krvi i insulinske injekcije. Aleksandar to nije imao, jer je njegova mama, pokazuju sudski dokumenti, verovala da je "dijagnoza pogrešna i da će dokazati da doktori nisu bili u pravu".

Deceniju kasnije, Aleksandar je umro u kući u kojoj je živeo sa roditeljima. Poslednje dana proveo je mršav, izgladneo i prikovan za krevet. Iako je imao 15 godina, imao je manje od 37 kilograma u trenutku smrti.

Prošle nedelje, njegovi roditelji osuđeni su na doživotnu kaznu.

"Verujemo u Boga i u njegovu moć izlečenja, ali znamo i da je Bog onaj koji organizuje sve na Zemlji, i stoga, lekari su u Njegovom planu", rekla je Aleksandrova mama Radika na sudu.

Sudski spisi pokazali su da je Aleks poslat u hraniteljsku porodicu kada je imao pet godina i to nakon što je ponovo primljen u bolnicu sa hiperglikemijom. Njegova majka tada je priznala da Aleksandra nisu vodili kod lekara poslednje dve godine, odnosno od kada mu je dijagnostikovana bolest. Lekari su tada zaključili da je nesrećni dečak "jedan dan udaljen od smrti".

Na sudu je pročitana i izjava socijalnog radnika Petricije Mekdonald koja je napisala da je se u vreme koje je proveo van svoje biološke porodice, Aleksandar dobro oporavljao. Ipak, godinu dana kasnije, sudija je odlučio da dečak može da se vrati kući. Socijalni radnici su se protivili ovoj odluci, ali se Aleksandar ipak vratio kod mame i tate.

Dokumenti pokazuju da se dve godine po njegovom povratku kući, roditelji zaista trudili da drže njegovu bolest pod kontrolom. U poslednjoj zabeleženoj poseti lekaru 16. januara 2008. godine, majka se usprotivila odluci lekara da se poveća doza insulina koju je trebalo da unosi svakodnevno, nakon čega se porodica odselila.

Iako računi pokazuju da je porodica trošila novac na neke lekove za dijabetičare od 2009. do 2012. godine, ne postoji podatak da je zaista neki lekar pratio njegovo zdravstveno stanje. Na sudu, kao dokaz da su voleli svoje dete i brinuli o njemu, roditelji su ponudili i fotografije sa njegovog 15. rođendana, ali na tim fotografijama dečak izgleda, bledo, ispijeno i umorno.

Na sudu su svedočili i Aleksandrovi braća i sestre (bilo ih je ukupno osam), a jedna od devojčica je izjavila da je Aleksandar bio mamin miljenik. Ipak, na pitanje tužioca da li je tačno da njeni roditelji ne veruju u lekare zbog religije i da zbog toga njen brat nije lečen, devojčica je rekla "da".