Sećanje na žrtve Jadovna

Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovaće u Jadovnu u Hrvatskoj obeležavanju 70. godišnjice od stradanja Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu.

Komemoracija u velebitskom selu Jadovno, gde su 1941. godine ustaše ubile nekoliko desetina hiljada ljudi, biće održana kod Šaranove jame, a organizator je Srpsko narodno vijeće (SNV). SNV je poziv da prisustvuje komemoraciji uputio i hrvatskom predsedniku Ivu Josipoviću, ali on, kako je saopštilo Vijeće, neće doći, već će komemoraciji, kao njegova izaslanica, prisustvovati Vesna Pusić, predsednica Nacionalnog odbora Sabora zadužena za evrointegracije i predsednica Hrvatske narodne stranke. Josipović je prošle godine u Jadovnu odao poštu žrtvama i izrazio saosećanje sa svima koji su na tom strašnom mestu izgubili svoje najmilije.

Komemoraciji će prisustvovati i izaslanik premijerke Jadranke Kosor, ministar kulture Jasen Mesić, predsednik SNV Milorad Pupovac, predsednik Jevrejske opštine Zagreb Ognjen Kraus. Prisustvovaće i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista (SABA) Hrvatske, Ratko Maričić, sekretar Svetske unije Makabi Makab Karase i Dušan Bastašić, predsednik udruženja "Jadovno 1941" iz Banjaluke. Predsednik Boris Tadić će posle komemoracije u Jadovnu obići selo Raduč, u blizini Gospića, gde će posetiti i kuću povratnika Nikole Kalinića.

Jadovno uz Jasenovac, najveće ustaško gubilište

U Jadovnu je od maja do avgusta 1941. godine, za 132 dana postojanja, ubijeno više od 40.000 ljudi, od kojih 38.000 Srba. Šaranova jama je samo jedna od 32 jame na Velebitu u koje su bacane žrtve logora koji je imao svoje ispostave i u zalivima Metajna i Slana na ostrvu Pagu, gde su leševi žena i dece bacani u more. Komemoraciju u Jadovnu organizuje SNV u saradnji sa SABA, Gornjokarlovačkom eparhijom SPC, Udruženjem "Jadovno 1941" i Koordinacijom jevrejskih opština Hrvatske.

Logor Jadovno osnovale su vlasti Nezavisne države Hrvatske na planini Velebit, u Lici, ubrzo po osnivanju NDH 1941. godine. Jadovno je, uz Jasenovac, bilo najveće ustaško gubilište u Drugom svetskom ratu. Istoričar dr Đuro Zatezalo iz Karlovca precizno je evidentirao, po imenu i prezimenu, više od 10.000 ubijenih. Logor je, krajem avgusta 1941. zatvorila italijanska vojska. Osnovao ga je jedan od najbližih saradnika Ante Pavelića, Eugen Dido Kvaternik, a zapovednik logora bio je Stjepan Rubinić iz Gospića.

Memorijalni centar, podignut desetak godina posle Drugog svetskog rata na mestu logora Jadovno, devastiran je početkom devedesetih. U Jadovnu se nalazio i spomenik, rad vajara Ratka Petrića, uništen 90-ih godina, koji je u međuvremenu obnovljen i biće otkriven danas.

Od prošle godine potomci žrtava s područja cele bivše SFRJ, okupljeni u udruženju "Jadovno 1941", čije je središte u Banjaluci, sastaju se na području Memorijalnog centra Jadovno. Pomen žrtvama Jadovna služi se od prošle godine u Sabornom hramu u Banjaluci i u crkvi Svetog Save u Beogradu.