Zaporožje - evropska bezbednost pod granatama
Predlog Međunarodne komisije za atomsku energiju možda bi i mogao da posluži kao polazište za regulisanje rada najveće nuklearne elektrane u Evropi.
Ali da neće biti lako da se postigne dogovor govori i čak 15 ispaljenih projektila već prvog dana od objavljivanja izveštaja ekipe iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Moć da izazovu incidenti imaju Rusi, ali i Vašington.
Rafaelo Grosi, predsednik Komisije i čelnik tima koji je početkom septembra nekoliko dana obilazio nuklearku u Zaporožju, regovao je krajnje pragmatično. Prvom rečenicom u izveštaju je obznanio da je energana fizički oštećena, ali da nije mogao utvrditi ko ju je granatirao. Potom se usredsredio na najvažnije - izlaganje plana da se ne puca i da nuklearka uobičajeno radi, što je i sa bezbedonosne strane najpouzdanija situacija.
Dogovor zaraćenih
Suština je da se dve sukobljene strane, Ukrajina i Rusija, dogovore, ako je potrebno uz pomoć IAEA, oko veličine i strukture bezbedonosne zone u krugu elektrane. Ruska vojska bi se povukla sa ove teritorije, ali ni ukrajinska ne bi smela da se vrati u izolovanu zonu. Upravo ovaj momenat je novost u odnosu na dosadašnja zalaganja Ujedinjenih nacija za "povratak ukrajinskog suvereniteta" na sporno područje. Moguće je da će mnogi primetiti da je izveštaj krnj, ali argentinski nuklearni stručnjak se skoncentrisao na najvažnije - zaustaviti projektile i vratiti najveću evropsku elektranu u ubičajeni ritam rada.
Svakako da će do završnog dogovora biti potrebno mnogo potpunije i preciznije utvrditi parametre rada energane i života u zoni. Biće teško uskladiti stavove dve strane koje, već iz same činjenice da međusobno ratuju, po pravilu zauzimaju suprotne pozicije o svim pitanjima, pa i najtrivijalnijim. No, čini se da bi predlog mogao da polaži kao polazište za dogovor kojim bi bila izbegnuta preteća situacija da radioaktivnost procuri iz nuklearnih rezervoara i zapreti većem delu Starog kontinenta.
Dva sata za osvajanje
Odlučujući momanet biće spremnost Ukrajine i Rusije da se dogovore o važnom pitanju dok rat još besni. Ako dve strane ne budu baš voljne i istrajne za ovaj pojedinačni dogovor, snažan pritisak bi morao doći sa međunarodne scene. I to ne samo od, često nemoćne, najšire javnosti, već i od najmoćnijih, time i najuticajnijih, država i globalnih organizacija. Ako i to izostane, dogovora neće biti i retorika o sprečavanju eventualnog nuklearnog incidenta pokazaće se jalovom, ispraznom.
No, već je došlo do situacije da granate svakodnevno pogađaju pojedine zgrade unutar ogromnog energetskog zdanja. Srećom, za sada je reč o pogocima u sporedne objekte, mada je nekoliko puta gađan sistem za hlađenje reaktora, možda i najdelikatniji segment celog procesa. Ruska vojska je nuklearku zauzela već prvih dana rata, sredinom marta meseca je već u potpunosti preuzela kontrolu, oslanjajući se na rad od ranije zaposlenog lokalnog stanovništva.
Energetski centar sveta
Nov upravljač je neobično lako došao do izuzetno značajnog pogona. Otpora praktično nije ni bilo, pogotovo ne od ukrajinske vojske. Zapravo, samo je stotinak stanovnika Energodara, industrijskog gradića iz sovjetskog perioda izgrađenog upravo zarad funkcionisanja nuklearke, oružjem iz lokalnog skladišta malo zapucalo.
Nakon nepuna dva sata, ruska strana je u celosti zauzela i nuklearku i gradić. Nije bilo ni ranjenih. Ovakav razvoj i nije preveliko iznenađenje, s obzirom na to da je većinsko lokalno stanovništvo rusko govoreće. Lokacija se pruža uz veliku krivinu reke Dnjepar sa leve strane, gde je u periodu od 1980. do 1984. izgrađen prvi od šest reaktora.
Ostali su sukcesivno puštani u rad u narednih deset godina, nakon čega je reč o najvećoj nuklearki u Evropi snage 5.700 megavata i godišnje proizvodnje 40 milijardi kilovata struje, što je iznosilo četvrtinu ogromne ukrajinske potrošnje. Gotovo uz samu elektranu izgrađena je i velika termalka, a u neposrednoj okolini je i najveća veštakčka vodna akumlacija na svetu, Nova Kahovka, koja služi za potrebe obližnje hidrocentrale. U pitanju je pravi svetski energetski centar. U svim objektima rade pretežno stanovnici Energodara, gradića sa 50.000 žitelja, od kojih je čak 11.000 zaposleno u nuklearki.
Učestali projektili
Dakle, sredinom marta nova vlast je u potpunosti preuzela upravljanje, uz kontrolu ruske vojske, jednim od najvažnih kompanija u Ukrajini. Promena, praktično, nije ni bilo, struja je plasirana u energetski sistem Ukrajine, dakle području pod kontrolom Kijeva. Moguće da je relativno mirna situacija bila od uticaja da se Rusi ne odluče za prelazak na drugu stranu reke, tako da vladaju dosta uskim pojasom uz energanu.
Proces rada bio je uobičajen sve do sredine jula kada ukrajinska strana počinje da granatira objekte, prikazujući da to "sami Rusi pucaju koristeći nuklearku kao štit za svoje vojnike i raketne sisteme." Rusi su neprekidno tvrdili da pucaju Ukrajinci, pri čemu su i objavili fotografije ostataka projektila NATO 155 mm kalibra. Na drugima se vidi američki detonator M739, na trećima oznaka proizvođača iz SAD.
Tokom druge polovine avgusta pucanje se intenzivira, te je između 15. i 22. ovog meseca ispaljeno 24, nedelju dana kasnije 38 granata. Ruska strana je, inače, još od početka juna tražila da ekipa IAEA-a pregleda rad nuklearke, ali su zapadne države dugo odbijale, a preko Ujedinenih nacija su insistirale na "stvaranju bezbedonosne zone i povratak ukrajinske vojske u Energodar i energanu."
Pročitaj još
Podsticanje NATO pakta
Poprilično nenadan početak targetiranja nuklearke poklapa se preorijentacijom ukrajinske vojske na gerilski način ratovanja, pogotov na izgubljenim teritorijama. Za takav preokret je iz SAD, Velike Britanije, Poljske i drugih zapadnih država pristiglo specijalizovano oružje i ne mali broj po NATO bazama za ovaj vid rata obučenih ukrajinskih mladića. U savremenom ratovanju gerilske borbe se kombinuju sa gađanjem iz dalekometnih projektila, a na osnovu špijunskih podataka. Tako su nekoliko puta uspešno minirane pruge prem Krimu, srušeni su lažni dalekovodi u delovima kojima upravljaju Rusi, pogođeno je i nekoliko skladišta goriva, odnosno aviona. Gađanje elektrane idealno dopunjuje ovakav vid borbe.
Rizik od curenja radijacije je velik, pogotovo od kada je pucnjava intenzivirana. Kako bi u slučaju eventualnog incidenta posledice trpeo veći broj evropskih država i članica NATO pakta, postavilo se pitanje jesu li Ukrajinci sami odlučili za uporno i kontinuirano gađanje tako delikatog pogona? Ispostavilo se da nisu. Podrška, više prećutna ali jasna, stigla je iz Sjedinjenih Američkih Država.
Podrška iz SAD
Ugledni portal "Politiko" je, pozivajući se na važan ali neimenovan izvor, obelodanio "kako su Ameri Ukrajincima poručili da podržavaju pucanje po svim metama koje se nalaze na području ukrajinskog suveriniteta." Isti portal je i prepričao sažetak iz razgovora državnog sekretara Entonija Blinkena sa ukrajinskim kolegom Dmitrijem Kulebom u kome dužnosnik iz Vašingtona govori kako se američka strana protivi da nuklearkom upravlja ruski osvajač, te da podržava Ukrajinu u naporima da povrati važnog proizvođača struje.
Diplomatski je očekivati da nakon izveštaja prestanu sva podsticanja na dodatnu militarizaciju područja oko Energodara, baš kao što se može očekivati da na ruskoj strani prestane huškanje da se ide na tri mesta, Nikopolj, Majanec i Tomailovik, sa druge strane Dnjepra, sva tri u Dnjepropetrovskoj regiji.
Još je važnije da predsednik britanskog parlamenta Tobijas Elvud i pojedini američki kongresmeni prekinu sa paušalnim tvrdnjama kako bi namerno izazvano "curenje radijacije" u neku od članica NATO pakta aktiviralo obaveze preostalih članica na osnovu člana pet iz osnovačke povelje najveće vojne alijanse. Izgleda da na svetskoj političkoj sceni ima i onih koji bi da se NATO pakt ukljući u ratovanje na evropskom istoku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Odbačeni postupci protiv Trampovih protivnika, bivšeg šefa FBI i njujorške tužiteljke
24.11.2025.•
0
Američki federalni sudija odbacio je danas vođenje krivičnih postupaka protiv bivšeg direktora FBI-ja Džejmsa Komija i državne tužiteljke Njujorka Leticije Džejms.
Ohrid: Uhapšen 16-godišnjak zbog silovanja 12-godišnje devojčice, drugi maloletnik snimao
24.11.2025.•
0
Policija u Ohridu uhapsila je danas 16-godišnjaka zbog sumnje da je 12. novembra silovao 12-godišnju devojčicu, dok je drugi maloletnik to snimao.
Kremlj: Evropski kontrapredlog američkom planu nije prihvatljiv
24.11.2025.•
0
"Evropski kontrapredlog američkom planu od 28 tačaka za mir u Ukrajini je potpuno nekonstruktivan i nije prihvatljiv Moskvi", saopšteno je danas iz Kremlja.
Zatvaranje vlade SAD izazvalo ekonomsku štetu od 11 milijardi dolara
24.11.2025.•
1
Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je da je zatvaranje Vlade SAD, koje je trajalo 43 dana, izazvalo trajni udarac od 11 milijardi dolara po američku ekonomiju.
CIK Republike Srpske: Karan iz SNSD osvojio 51 odsto glasova, a Blanuša iz opozicione SDS 48 odsto
24.11.2025.•
8
Kandidat vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Siniša Karan dobio je na prevremenim izborima za predsednika Republike Srpske 200.116 glasova ili 50,89 odsto.
Dodik proglasio pobedu Karana, SDS ne priznaje
23.11.2025.•
6
Lider vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik proglasio je večeras pobedu kandidata te stranke Siniše Karana na izborima za predsdnika Republike Srpske (RS).
Slovenci na referendumu odbacili Zakon o eutanaziji
23.11.2025.•
7
Slovenci su na referendumu odbacili Zakon o eutanaziji, pošto je protiv glasalo više od 53 odsto izašlih građana, a ostvaren je i uslov da protiv bude najmanje petina upisanih u birački spisak.
Rubio: Postignut ogroman napredak u razgovorima o kraju rata
23.11.2025.•
2
Državni sekretar SAD Marko Rubio, koji je u Ženevi vodio razgovore sa ukrajinskom delegacijom, izjavio je da su pregovarači imali veoma dobar dan i da je postignut ogroman napredak u razgovorima o okončanju rata.
Bolsonaro o pokušaju skidanja nanogice: Imao sam halucinacije od lekova
23.11.2025.•
1
Bivši brazilski predsednik Žair Bolsonaro izjavio je danas pred sudom u Braziliji da ga je "paranoja" koju su izazvali lekovi navela da pokuša da skine elektronsku nanogicu koju je nosio.
Hamas se obavezao da će poštovati prvu fazu sporazuma s Izraelom o primirju
23.11.2025.•
0
Delegacija Hamasa danas se u Kairu na sastanku sa šefom obaveštajne službe Egipta obavezala da će poštovati "prvu fazu" sporazuma s Izraelom o primirju u Pojasu Gaze, saopštio je taj palestinski islamistički pokret.
Crveni krst smanjuje budžet, ukida skoro 3.000 radnih mesta
23.11.2025.•
1
Međunarodni komitet crvenog krsta (ICRC) saopštio je da je smanjio svoj budžet za 2026. godinu za 17 odsto i da ukida 2.900 radnih mesta, kao posledicu budžetskih rezova u međunarodnoj pomoći.
Završeni pregovori u Ženevi: "Imali smo verovatno najproduktivniji i najznačajniji sastanak"
23.11.2025.•
0
U Ženevi su završeni pregovori visoke američke delegacije sa predstavnicima Ukrajine, Nemačke, Francuske i Velike Britanije o mirovnom planu za Ukrajinu koji je predloži američki predsednik Donald Tramp.
Oko 50 kidnapovanih učenika u Nigeriji uspelo da pobegne
23.11.2025.•
0
Pedeset od više od 300 učenika koji su oteti iz nigerijske katoličke škole prošle nedelje uspelo je da pobegne, saopštilo je danas Hrišćansko udruženje Nigerije (CAN).
Na dan izbora u Republici Srpskoj duge kolone vozila iz Srbije na granici
23.11.2025.•
14
Na graničnom prelazu Trbušnica - Šepak danas su neuobičajeno duge kolone vozila koja iz Srbije ulaze u BiH, na dan kada se u Republici Srpskoj održavaju prevremeni izbori za predsednika, objavili su sarajevski mediji.
Šok u Francuskoj posle izjave čelnika vojske da će njihovi vojnici ginuti u ratu s Rusijom
23.11.2025.•
8
Izjava čelnika vojske da će Francuzi morati da se pomire s tim da će njihovi vojnici ginuti u ratu s Rusijom izazvala je šok u Francuskoj, uz odjek i u evropskoj javnosti.
U poplavama u Vijetnamu poginulo više od 90 ljudi
23.11.2025.•
0
U Vijetnamu je, u najnovijim poplavama, za nedelju dana poginulo najmanje 90 ljudi, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine te zemlje u novom bilansu.
Hiljade terorističkih linkova pronađeno na gejming sajtovima - sa ciljem regrutovanja mladih
23.11.2025.•
0
U međunarodnoj akciji, Europol je otkrio i uklonio hiljade linkova sa gejming platformi, od kojih mnoge koriste mlađi igrači.
Novak Đoković investira u veliki sportski centar u Atini: 20 teniskih terena, tereni za košarku, fudbal....
23.11.2025.•
15
Novak Đoković već mesecima živi van Srbije, a njegovo preseljenje u Atinu izazvalo je burne reakcije i debate.
Grupa sudija i tužilaca: Napadači iz Ćacilenda - da li je BIA proveravala ko su ti ljudi?
23.11.2025.•
2
Neformalna grupa sudija i tužilaca Odbrana struke osudila je nedavni nasilni, fizički napad na pripadnike medija koji se dogodio u zoni takozvanog Ćacilenda.
Slovenci danas na referendumu glasaju da li su za uvođenje eutanazije ili ne
23.11.2025.•
2
U Sloveniji je danas u 7 časova otvoreno više od 3.000 biračkih mesta, na kojima će građani odlučivati o sprovođenju zakona o pomoći pri dobrovoljnom prekidu života.
Građani Republike Srpske danas na prevremenim izborima biraju predsednika
23.11.2025.•
0
Prevremeni predsednički izbori održavaju se danas u Republici Srpskoj.
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar