Zaporožje - evropska bezbednost pod granatama
Predlog Međunarodne komisije za atomsku energiju možda bi i mogao da posluži kao polazište za regulisanje rada najveće nuklearne elektrane u Evropi.
Ali da neće biti lako da se postigne dogovor govori i čak 15 ispaljenih projektila već prvog dana od objavljivanja izveštaja ekipe iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Moć da izazovu incidenti imaju Rusi, ali i Vašington.
Rafaelo Grosi, predsednik Komisije i čelnik tima koji je početkom septembra nekoliko dana obilazio nuklearku u Zaporožju, regovao je krajnje pragmatično. Prvom rečenicom u izveštaju je obznanio da je energana fizički oštećena, ali da nije mogao utvrditi ko ju je granatirao. Potom se usredsredio na najvažnije - izlaganje plana da se ne puca i da nuklearka uobičajeno radi, što je i sa bezbedonosne strane najpouzdanija situacija.
Dogovor zaraćenih
Suština je da se dve sukobljene strane, Ukrajina i Rusija, dogovore, ako je potrebno uz pomoć IAEA, oko veličine i strukture bezbedonosne zone u krugu elektrane. Ruska vojska bi se povukla sa ove teritorije, ali ni ukrajinska ne bi smela da se vrati u izolovanu zonu. Upravo ovaj momenat je novost u odnosu na dosadašnja zalaganja Ujedinjenih nacija za "povratak ukrajinskog suvereniteta" na sporno područje. Moguće je da će mnogi primetiti da je izveštaj krnj, ali argentinski nuklearni stručnjak se skoncentrisao na najvažnije - zaustaviti projektile i vratiti najveću evropsku elektranu u ubičajeni ritam rada.
Svakako da će do završnog dogovora biti potrebno mnogo potpunije i preciznije utvrditi parametre rada energane i života u zoni. Biće teško uskladiti stavove dve strane koje, već iz same činjenice da međusobno ratuju, po pravilu zauzimaju suprotne pozicije o svim pitanjima, pa i najtrivijalnijim. No, čini se da bi predlog mogao da polaži kao polazište za dogovor kojim bi bila izbegnuta preteća situacija da radioaktivnost procuri iz nuklearnih rezervoara i zapreti većem delu Starog kontinenta.
Dva sata za osvajanje
Odlučujući momanet biće spremnost Ukrajine i Rusije da se dogovore o važnom pitanju dok rat još besni. Ako dve strane ne budu baš voljne i istrajne za ovaj pojedinačni dogovor, snažan pritisak bi morao doći sa međunarodne scene. I to ne samo od, često nemoćne, najšire javnosti, već i od najmoćnijih, time i najuticajnijih, država i globalnih organizacija. Ako i to izostane, dogovora neće biti i retorika o sprečavanju eventualnog nuklearnog incidenta pokazaće se jalovom, ispraznom.
No, već je došlo do situacije da granate svakodnevno pogađaju pojedine zgrade unutar ogromnog energetskog zdanja. Srećom, za sada je reč o pogocima u sporedne objekte, mada je nekoliko puta gađan sistem za hlađenje reaktora, možda i najdelikatniji segment celog procesa. Ruska vojska je nuklearku zauzela već prvih dana rata, sredinom marta meseca je već u potpunosti preuzela kontrolu, oslanjajući se na rad od ranije zaposlenog lokalnog stanovništva.
Energetski centar sveta
Nov upravljač je neobično lako došao do izuzetno značajnog pogona. Otpora praktično nije ni bilo, pogotovo ne od ukrajinske vojske. Zapravo, samo je stotinak stanovnika Energodara, industrijskog gradića iz sovjetskog perioda izgrađenog upravo zarad funkcionisanja nuklearke, oružjem iz lokalnog skladišta malo zapucalo.
Nakon nepuna dva sata, ruska strana je u celosti zauzela i nuklearku i gradić. Nije bilo ni ranjenih. Ovakav razvoj i nije preveliko iznenađenje, s obzirom na to da je većinsko lokalno stanovništvo rusko govoreće. Lokacija se pruža uz veliku krivinu reke Dnjepar sa leve strane, gde je u periodu od 1980. do 1984. izgrađen prvi od šest reaktora.
Ostali su sukcesivno puštani u rad u narednih deset godina, nakon čega je reč o najvećoj nuklearki u Evropi snage 5.700 megavata i godišnje proizvodnje 40 milijardi kilovata struje, što je iznosilo četvrtinu ogromne ukrajinske potrošnje. Gotovo uz samu elektranu izgrađena je i velika termalka, a u neposrednoj okolini je i najveća veštakčka vodna akumlacija na svetu, Nova Kahovka, koja služi za potrebe obližnje hidrocentrale. U pitanju je pravi svetski energetski centar. U svim objektima rade pretežno stanovnici Energodara, gradića sa 50.000 žitelja, od kojih je čak 11.000 zaposleno u nuklearki.
Učestali projektili
Dakle, sredinom marta nova vlast je u potpunosti preuzela upravljanje, uz kontrolu ruske vojske, jednim od najvažnih kompanija u Ukrajini. Promena, praktično, nije ni bilo, struja je plasirana u energetski sistem Ukrajine, dakle području pod kontrolom Kijeva. Moguće da je relativno mirna situacija bila od uticaja da se Rusi ne odluče za prelazak na drugu stranu reke, tako da vladaju dosta uskim pojasom uz energanu.
Proces rada bio je uobičajen sve do sredine jula kada ukrajinska strana počinje da granatira objekte, prikazujući da to "sami Rusi pucaju koristeći nuklearku kao štit za svoje vojnike i raketne sisteme." Rusi su neprekidno tvrdili da pucaju Ukrajinci, pri čemu su i objavili fotografije ostataka projektila NATO 155 mm kalibra. Na drugima se vidi američki detonator M739, na trećima oznaka proizvođača iz SAD.
Tokom druge polovine avgusta pucanje se intenzivira, te je između 15. i 22. ovog meseca ispaljeno 24, nedelju dana kasnije 38 granata. Ruska strana je, inače, još od početka juna tražila da ekipa IAEA-a pregleda rad nuklearke, ali su zapadne države dugo odbijale, a preko Ujedinenih nacija su insistirale na "stvaranju bezbedonosne zone i povratak ukrajinske vojske u Energodar i energanu."
Pročitaj još
Podsticanje NATO pakta
Poprilično nenadan početak targetiranja nuklearke poklapa se preorijentacijom ukrajinske vojske na gerilski način ratovanja, pogotov na izgubljenim teritorijama. Za takav preokret je iz SAD, Velike Britanije, Poljske i drugih zapadnih država pristiglo specijalizovano oružje i ne mali broj po NATO bazama za ovaj vid rata obučenih ukrajinskih mladića. U savremenom ratovanju gerilske borbe se kombinuju sa gađanjem iz dalekometnih projektila, a na osnovu špijunskih podataka. Tako su nekoliko puta uspešno minirane pruge prem Krimu, srušeni su lažni dalekovodi u delovima kojima upravljaju Rusi, pogođeno je i nekoliko skladišta goriva, odnosno aviona. Gađanje elektrane idealno dopunjuje ovakav vid borbe.
Rizik od curenja radijacije je velik, pogotovo od kada je pucnjava intenzivirana. Kako bi u slučaju eventualnog incidenta posledice trpeo veći broj evropskih država i članica NATO pakta, postavilo se pitanje jesu li Ukrajinci sami odlučili za uporno i kontinuirano gađanje tako delikatog pogona? Ispostavilo se da nisu. Podrška, više prećutna ali jasna, stigla je iz Sjedinjenih Američkih Država.
Podrška iz SAD
Ugledni portal "Politiko" je, pozivajući se na važan ali neimenovan izvor, obelodanio "kako su Ameri Ukrajincima poručili da podržavaju pucanje po svim metama koje se nalaze na području ukrajinskog suveriniteta." Isti portal je i prepričao sažetak iz razgovora državnog sekretara Entonija Blinkena sa ukrajinskim kolegom Dmitrijem Kulebom u kome dužnosnik iz Vašingtona govori kako se američka strana protivi da nuklearkom upravlja ruski osvajač, te da podržava Ukrajinu u naporima da povrati važnog proizvođača struje.
Diplomatski je očekivati da nakon izveštaja prestanu sva podsticanja na dodatnu militarizaciju područja oko Energodara, baš kao što se može očekivati da na ruskoj strani prestane huškanje da se ide na tri mesta, Nikopolj, Majanec i Tomailovik, sa druge strane Dnjepra, sva tri u Dnjepropetrovskoj regiji.
Još je važnije da predsednik britanskog parlamenta Tobijas Elvud i pojedini američki kongresmeni prekinu sa paušalnim tvrdnjama kako bi namerno izazvano "curenje radijacije" u neku od članica NATO pakta aktiviralo obaveze preostalih članica na osnovu člana pet iz osnovačke povelje najveće vojne alijanse. Izgleda da na svetskoj političkoj sceni ima i onih koji bi da se NATO pakt ukljući u ratovanje na evropskom istoku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Srbin gurnut u more, jer je nosio Zvezdinu majicu, završio u zatvoru zbog vređanja Hrvatske
19.09.2026.•
0
Zbog vređanja Hrvatske i njenih građana, kao i veličanja Ratka Mladića na društvenoj mreži, na 14 dana u zatvoru je završio državljanin Srbije.
Otvorene Azijske igre u Nagoji, na takmičenju i tradicionalne azijske discipline
19.09.2026.•
0
Ceremonijom u Nagoji, u Japanu označen je zvaničan početak Azijskih igara, ali samo formalno, pošto su takmičenja počela protekle sedmice.
Vašington odobrio prodaju opreme za protivvazdušnu odbranu Ukrajini
19.09.2026.•
0
Američko Ministarstvo spoljnih poslova odobrilo je moguću prodaju raketa i opreme Ukrajini u cilju jačanja njene protivvazdušne odbrane.
Mickoski: Razgovaramo sa Ramblom i još pet kompanija o otvaranju data centara
19.09.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je da se već razgovara sa grupacijom Rambl Krisa Pavlovskog i sa još pet tehnoloških kompanija o otvaranju data centara u njegovoj zemlji.
Tramp zabranio pristup Beloj kući televizijama CNN i MSNOW i portalu Politiko
19.09.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je zabranio izveštavanje i pristup Beloj kući televiziji CNN, televiziji MSNOW i portalu Politiko.
Crna Gora se suočava sa odlaganjem zatvaranja pregovaračkih poglavlja
19.09.2026.•
1
Crna Gora suočava se sa odlaganjem zatvaranja novih pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom, pošto više država članica još nije dalo saglasnost za nastavak procesa.
Moskva: Odbijen sajber napad na sistem za onlajn glasanje
19.09.2026.•
1
Moskovski sistem za onlajn glasanje bio je meta sajber napada prethodne noći, javila je agencija TASS.
Mandatar pokušava da formira vladu Rumunije sa tri stranke koje nemaju većinu
19.09.2026.•
2
Mandatar za sastav vlade Rumunije Zigfrid Murešan izjavio je da će pokušati da je formira sa tri političke stranke, iako one nemaju većinu u parlamentu, i da mu je cilj da predstavi kabinet početkom sledeće nedelje.
DW o nemačko-ruskim odnosima: Ništa više nije kao pre
19.09.2026.•
2
Nemačka i Rusija su godinama gotovo savršeno sarađivale: Rusija je isporučivala energente po povoljnim cenama i tako nemačkoj industriji pomagala da postiže velike uspehe na svetskim tržištima, piše Dojče vele (DW).
Tramp potpisao zakon o uvođenju novih sankcija Rusiji
19.09.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je kasno sinoć zakon o uvođenju novih sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini, a koje se najviše odnose na ruski energetski sektor, saopštila je Bela kuća.
Putin uveo prinudnu upravu u ruske ogranke firmi "Nestle" i "Ošan"
19.09.2026.•
7
Predsednik Rusije Vladimir Putin je potpisao ukaz kojim je naložio uvođenje privremene uprave u ruske ogranke švajcarske kompanije "Nestle" i francuskog trgovinskog lanca "Ošan" (Auchan).
Kristofer Hil sumnja da je Hašim Tači bio umešan u zločine
18.09.2026.•
19
Bivši američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da ne veruje da je Hašim Tači bio umešan u nezakonite radnje, a čak je i pohvalio bivšeg kosovskog premijera.
Protesti u Nigeriji zbog smrti 37 uhapšenih rudara, navodno od zaraze, a svedoci kažu da je od gušenja
18.09.2026.•
0
Nigerijska policija ispaljivala je suzavac na mase koje su se u gradu Mina okupile u znak protesta zbog smrti 37 rudara koji su držani u pritvoru.
Uhapšen Nišlija koji je na Fejsbuku napisao da je dečak doneo pištolj u školu
18.09.2026.•
1
Nišlija je uhapšen zbog sumnje da je juče sa svog profila na društvenim mrežama podelio neistinite informacije da je maloletni učenik jedne srednje niške škole doneo pištolj u školu i da ima spisak za odstrel.
AfD počeo pripreme za sastanak sa predstavnicima Rusije
18.09.2026.•
1
Visoki ekonomski predstavnik ruskog predsednika Vladimira Putina i rukovodstvo nemačke ekstremno desničarske stranke AfD započeli su pripreme za sastanak sledeće godine.
Evropol za dve nedelje identifikovao 18 seksualno zlostavljane dece širom sveta
18.09.2026.•
0
Radna grupa Evropola za identifikaciju žrtava je tokom protekle dve nedelje okvirno identifikovala 18 dece koja su bila seksualno zlostavljana.
Španska policija rasteruje migrante sa plaža u Seuti u privremeni smeštaj
18.09.2026.•
0
Španska policija za razbijanje demonstracija pokušavala je danas da ukloni više hiljada migranata sa plaža u severnoafričkoj enklavi Seuti kako bi ih premestila u privremeni smeštaj.
Tramp: Uskoro ću odlučiti da li da uništim režim u Iranu ili ne
18.09.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je sinoć da je blizu odluke o tome da li će da "uništi" režim u Iranu ili ne, istakavši da je to "velika odluka".
Zelenski objavio pokretanje inicijative Karpatskih osam, u koju je uključena i Srbija
18.09.2026.•
6
Predsednik Ukrajine Volodoimir Zelenski objavio je danas da je prvi put u Ukrajini, u ukrajinskkom delu Karpata pokrenut Samit karpatskih država, regiona i zajednica tih zemalja, u čemu učestvuje i Srbija.
U Hrvatskoj za nekoliko dana počinje izdavanje viza za profesionalne vozače iz BiH
18.09.2026.•
0
Profesionalni vozači iz Bosne i Hercegovine (BiH) će od 23. septembra moći da podnose zahteve za izdavanje vize u Hrvatskoj, u skladu sa izmenama hrvatskog Zakona o strancima koje se odnose na ovu kategoriju radnika.
Manji avion se srušio kod Vinkovaca
18.09.2026.•
0
Manji avion sa jednom osobom srušio se u Rokovcima, kod Vinkovaca u Hrvatskoj.
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar