Zaporožje - evropska bezbednost pod granatama
Predlog Međunarodne komisije za atomsku energiju možda bi i mogao da posluži kao polazište za regulisanje rada najveće nuklearne elektrane u Evropi.
Ali da neće biti lako da se postigne dogovor govori i čak 15 ispaljenih projektila već prvog dana od objavljivanja izveštaja ekipe iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Moć da izazovu incidenti imaju Rusi, ali i Vašington.
Rafaelo Grosi, predsednik Komisije i čelnik tima koji je početkom septembra nekoliko dana obilazio nuklearku u Zaporožju, regovao je krajnje pragmatično. Prvom rečenicom u izveštaju je obznanio da je energana fizički oštećena, ali da nije mogao utvrditi ko ju je granatirao. Potom se usredsredio na najvažnije - izlaganje plana da se ne puca i da nuklearka uobičajeno radi, što je i sa bezbedonosne strane najpouzdanija situacija.
Dogovor zaraćenih
Suština je da se dve sukobljene strane, Ukrajina i Rusija, dogovore, ako je potrebno uz pomoć IAEA, oko veličine i strukture bezbedonosne zone u krugu elektrane. Ruska vojska bi se povukla sa ove teritorije, ali ni ukrajinska ne bi smela da se vrati u izolovanu zonu. Upravo ovaj momenat je novost u odnosu na dosadašnja zalaganja Ujedinjenih nacija za "povratak ukrajinskog suvereniteta" na sporno područje. Moguće je da će mnogi primetiti da je izveštaj krnj, ali argentinski nuklearni stručnjak se skoncentrisao na najvažnije - zaustaviti projektile i vratiti najveću evropsku elektranu u ubičajeni ritam rada.
Svakako da će do završnog dogovora biti potrebno mnogo potpunije i preciznije utvrditi parametre rada energane i života u zoni. Biće teško uskladiti stavove dve strane koje, već iz same činjenice da međusobno ratuju, po pravilu zauzimaju suprotne pozicije o svim pitanjima, pa i najtrivijalnijim. No, čini se da bi predlog mogao da polaži kao polazište za dogovor kojim bi bila izbegnuta preteća situacija da radioaktivnost procuri iz nuklearnih rezervoara i zapreti većem delu Starog kontinenta.
Dva sata za osvajanje
Odlučujući momanet biće spremnost Ukrajine i Rusije da se dogovore o važnom pitanju dok rat još besni. Ako dve strane ne budu baš voljne i istrajne za ovaj pojedinačni dogovor, snažan pritisak bi morao doći sa međunarodne scene. I to ne samo od, često nemoćne, najšire javnosti, već i od najmoćnijih, time i najuticajnijih, država i globalnih organizacija. Ako i to izostane, dogovora neće biti i retorika o sprečavanju eventualnog nuklearnog incidenta pokazaće se jalovom, ispraznom.
No, već je došlo do situacije da granate svakodnevno pogađaju pojedine zgrade unutar ogromnog energetskog zdanja. Srećom, za sada je reč o pogocima u sporedne objekte, mada je nekoliko puta gađan sistem za hlađenje reaktora, možda i najdelikatniji segment celog procesa. Ruska vojska je nuklearku zauzela već prvih dana rata, sredinom marta meseca je već u potpunosti preuzela kontrolu, oslanjajući se na rad od ranije zaposlenog lokalnog stanovništva.
Energetski centar sveta
Nov upravljač je neobično lako došao do izuzetno značajnog pogona. Otpora praktično nije ni bilo, pogotovo ne od ukrajinske vojske. Zapravo, samo je stotinak stanovnika Energodara, industrijskog gradića iz sovjetskog perioda izgrađenog upravo zarad funkcionisanja nuklearke, oružjem iz lokalnog skladišta malo zapucalo.
Nakon nepuna dva sata, ruska strana je u celosti zauzela i nuklearku i gradić. Nije bilo ni ranjenih. Ovakav razvoj i nije preveliko iznenađenje, s obzirom na to da je većinsko lokalno stanovništvo rusko govoreće. Lokacija se pruža uz veliku krivinu reke Dnjepar sa leve strane, gde je u periodu od 1980. do 1984. izgrađen prvi od šest reaktora.
Ostali su sukcesivno puštani u rad u narednih deset godina, nakon čega je reč o najvećoj nuklearki u Evropi snage 5.700 megavata i godišnje proizvodnje 40 milijardi kilovata struje, što je iznosilo četvrtinu ogromne ukrajinske potrošnje. Gotovo uz samu elektranu izgrađena je i velika termalka, a u neposrednoj okolini je i najveća veštakčka vodna akumlacija na svetu, Nova Kahovka, koja služi za potrebe obližnje hidrocentrale. U pitanju je pravi svetski energetski centar. U svim objektima rade pretežno stanovnici Energodara, gradića sa 50.000 žitelja, od kojih je čak 11.000 zaposleno u nuklearki.
Učestali projektili
Dakle, sredinom marta nova vlast je u potpunosti preuzela upravljanje, uz kontrolu ruske vojske, jednim od najvažnih kompanija u Ukrajini. Promena, praktično, nije ni bilo, struja je plasirana u energetski sistem Ukrajine, dakle području pod kontrolom Kijeva. Moguće da je relativno mirna situacija bila od uticaja da se Rusi ne odluče za prelazak na drugu stranu reke, tako da vladaju dosta uskim pojasom uz energanu.
Proces rada bio je uobičajen sve do sredine jula kada ukrajinska strana počinje da granatira objekte, prikazujući da to "sami Rusi pucaju koristeći nuklearku kao štit za svoje vojnike i raketne sisteme." Rusi su neprekidno tvrdili da pucaju Ukrajinci, pri čemu su i objavili fotografije ostataka projektila NATO 155 mm kalibra. Na drugima se vidi američki detonator M739, na trećima oznaka proizvođača iz SAD.
Tokom druge polovine avgusta pucanje se intenzivira, te je između 15. i 22. ovog meseca ispaljeno 24, nedelju dana kasnije 38 granata. Ruska strana je, inače, još od početka juna tražila da ekipa IAEA-a pregleda rad nuklearke, ali su zapadne države dugo odbijale, a preko Ujedinenih nacija su insistirale na "stvaranju bezbedonosne zone i povratak ukrajinske vojske u Energodar i energanu."
Pročitaj još
Podsticanje NATO pakta
Poprilično nenadan početak targetiranja nuklearke poklapa se preorijentacijom ukrajinske vojske na gerilski način ratovanja, pogotov na izgubljenim teritorijama. Za takav preokret je iz SAD, Velike Britanije, Poljske i drugih zapadnih država pristiglo specijalizovano oružje i ne mali broj po NATO bazama za ovaj vid rata obučenih ukrajinskih mladića. U savremenom ratovanju gerilske borbe se kombinuju sa gađanjem iz dalekometnih projektila, a na osnovu špijunskih podataka. Tako su nekoliko puta uspešno minirane pruge prem Krimu, srušeni su lažni dalekovodi u delovima kojima upravljaju Rusi, pogođeno je i nekoliko skladišta goriva, odnosno aviona. Gađanje elektrane idealno dopunjuje ovakav vid borbe.
Rizik od curenja radijacije je velik, pogotovo od kada je pucnjava intenzivirana. Kako bi u slučaju eventualnog incidenta posledice trpeo veći broj evropskih država i članica NATO pakta, postavilo se pitanje jesu li Ukrajinci sami odlučili za uporno i kontinuirano gađanje tako delikatog pogona? Ispostavilo se da nisu. Podrška, više prećutna ali jasna, stigla je iz Sjedinjenih Američkih Država.
Podrška iz SAD
Ugledni portal "Politiko" je, pozivajući se na važan ali neimenovan izvor, obelodanio "kako su Ameri Ukrajincima poručili da podržavaju pucanje po svim metama koje se nalaze na području ukrajinskog suveriniteta." Isti portal je i prepričao sažetak iz razgovora državnog sekretara Entonija Blinkena sa ukrajinskim kolegom Dmitrijem Kulebom u kome dužnosnik iz Vašingtona govori kako se američka strana protivi da nuklearkom upravlja ruski osvajač, te da podržava Ukrajinu u naporima da povrati važnog proizvođača struje.
Diplomatski je očekivati da nakon izveštaja prestanu sva podsticanja na dodatnu militarizaciju područja oko Energodara, baš kao što se može očekivati da na ruskoj strani prestane huškanje da se ide na tri mesta, Nikopolj, Majanec i Tomailovik, sa druge strane Dnjepra, sva tri u Dnjepropetrovskoj regiji.
Još je važnije da predsednik britanskog parlamenta Tobijas Elvud i pojedini američki kongresmeni prekinu sa paušalnim tvrdnjama kako bi namerno izazvano "curenje radijacije" u neku od članica NATO pakta aktiviralo obaveze preostalih članica na osnovu člana pet iz osnovačke povelje najveće vojne alijanse. Izgleda da na svetskoj političkoj sceni ima i onih koji bi da se NATO pakt ukljući u ratovanje na evropskom istoku.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Tri dana žalosti u Španiji zbog pogibije 40 ljudi u železničkoj nesreći
20.01.2026.•
0
U Španiji je proglašena trodnevna žalost zbog železničke nesreće u kojoj je, prema poslednjim podacima, poginulo 40 ljudi.
U EU četvrtina mladih radi uporedo sa školovanjem
20.01.2026.•
2
U Evropskoj uniji u proseku približno četvrtina mladih uzrasta 15 do 29 godina radi uporedo sa formalnim školovanjem, i taj udeo je na evropskom nivou za devojke i mladiće otprilike jednak.
Australija zatvara plaže nakon četiri napada ajkula u dva dana
20.01.2026.•
1
Desetine plaža duž istočne obale Australije, uključujući i one u Sidneju, zatvorene su nakon četiri napada ajkula u poslednja dva dana.
Kalamar: Evropa da prestane da smiruje tiranina Trampa i počne da mu se suprotstavlja
20.01.2026.•
5
Evropa mora prestati sa pokušajima da "smiri" Donalda Trampa i umesto toga treba da mu se suprotstavi, kao i drugim tiranima koji su odlučni da unište poredak uspostavljen posle Drugog svetskog rata.
Švajcarci se na referendumu 8. marta izjašnjavaju da li su za ukidanje gotovine ili ne
20.01.2026.•
2
Građani Švajcarske će 8. marta na referendumu odlučivati da li dostupnost gotovine treba da bude zagarantovana Ustavom.
VIDEO: Lančani sudar više od 100 vozila u SAD usled snežne mećave
20.01.2026.•
0
Više od 100 vozila se u ponedeljak po mećavi lančano sudarilo ili sletelo s jednog međudržavnog puta u Mičigenu, u SAD.
Oksfam: Milijarderi sve bogatiji, postali pretnja demokratiji
20.01.2026.•
1
Svetski milijarderi su tokom prošle godine stekli rekordno bogatstvo, što pokazuje porast nejednakosti, koja se iz sfere ekonomije preliva u politiku i ugrožava demokratiju.
Američki katolički kardinali optužili Trampa da je izgubio moralni kompas
19.01.2026.•
1
Tri američka katolička kardinala pozvala su danas administraciju predsednika Donalda Trampa da upotrebi moralni kompas u svojoj spoljnoj politici.
Tramp u pismu premijeru Norveške: Pošto mi niste dali Nobelovu nagradu, nemam obavezu da razmišljam o miru
19.01.2026.•
13
Američki predsednik Donald Tramp je u pismu norveškom premijeru Jonasu Garu Storeu poručio da više ne oseća obavezu da razmišlja isključivo o miru, pošto je Norveška odlučila da mu ne dodeli Nobelovu nagradu.
Nobelova fondacija: Nagrada se ni simbolično ne može preneti
19.01.2026.•
1
Nobelova fondacija, koja je zadužena za dodelu Nobelovih nagrada, ponovila je da ta nagrada ne može, čak ni simbolično da se prenosi dalje ili distribuira.
VIDEO Voz iskočio iz šina i sudario se sa drugim vozom u Španiji: Najmanje 39 mrtvih
19.01.2026.•
0
U sudaru dva voza na jugu Španije poginulo je 39 osoba, saopšten je novi bilans.
Izabrana nova vlada Republike Srpske, opozicija bojkotovala glasanje
19.01.2026.•
1
Poslanici vladajuće većine nešto pre ponoći su na posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske izabrali novu entitetsku vladu, na čijem čelu je Savo Minić iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
Počela rekonstrukcija perona železničke stanice u Budimpešti: Pripremaju se za vozove iz Beograda
19.01.2026.•
2
Ovih dana započeta je rekonstrukcija perona istočne železničke stanice u Budimpešti, a prvi putnici će novom prugom iz Beograda stići polovinom marta.
VIDEO "Neobična pojava": Kod Hamburga sante leda visoke i 10 metara, prave probleme u plovidbi
19.01.2026.•
0
Na reci Elbi u blizini Hamburga formirale su se ogromne sante leda, visoke i do 10 metara, što je izazvalo probleme u plovidbi i privuklo veliki broj posmatrača, saopštile su nemačke vlasti zadužene za vodne puteve.
VIDEO Zaledio se Balaton: Jezero pretvoreno u klizalište
19.01.2026.•
0
Jezero Balaton u Mađarskoj je pretvoreno u klizalište, nakon što je debljina leda premašila 10 centimetara, što je uslov da vlasti dozvole tu vrstu rekreacije.
Oko 200 migranata oslobođeno iz tajnog zatvora u Libiji
18.01.2026.•
0
Više od 200 migranata oslobođeno je iz "tajnog zatvora" u libijskom gradu Kufra gde su bili držani u nehumanim uslovima.
EU razmatra uzvratne carine prema SAD
18.01.2026.•
1
Članice EU razmatraju mogućnost uvođenja carina SAD u vrednosti od 93 milijarde evra kao odgovor na pretnje američkog predsednika zemljama koje se protive njegovom planu da preuzme Grenland, piše Fajnenšal Tajms.
U oružanom sukobu gerilskih grupa u Kolumbiji ubijeno 27 osoba
18.01.2026.•
1
Najmanje 27 pripadnika levičarske gerilske grupe u Kolumbiji ubijeno je u sukobima sa suparničkom frakcijom tokom borbe za kontrolu nad područjem džungle na jugozapadu zemlje, saopštile su vojne vlasti.
Predsednik Čilea proglasio vanredno stanje zbog požara
18.01.2026.•
1
Predsednik Čilea Gabriel Borić proglasio je stanje katastrofe u dva regiona na jugu zemlje, zbog velikih požara usled kojih je više desetina hiljada ljudi evakuisano.
Francuski general: NATO se neće boriti sa SAD ako zauzmu Grenland
18.01.2026.•
16
Članice NATO saveza neće se pozivati na član pet u slučaju da Sjedinjene Američke Države odluče da vojnom akcijom zauzmu Grenland, izjavio je bivši načelnik Generalštaba Vojske Francuske general Pjer de Vilije.
Pentagon priprema 1.500 vojnika za raspoređivanje u Minesoti
18.01.2026.•
0
Pentagon je naredio da se oko 1.500 vojnika u aktivnoj službi pripremi za moguće raspoređivanje u saveznoj državi Minesoti gde se održavaju veliki protesti protiv vladine kampanje deportacija, preneli su američki mediji.
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar