Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael
Hamas je najveća palestinska ekstremistička islamska grupa, koju veći deo Evrope, ali brojne druge zemlje karakterišu kao terorističko udruženje.
1.jpg "Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael")
Foto: Beta/AP
Sada je ponovo došla u prvi plan nakon što je u subotu, 7. oktobra ujutru ušla u južni Izrael u iznenadnom napadu koji u ovom trenutku u dalje traje, piše N1.
Hamas ili "Islamski pokret otpora" je palestinska sunitsko-islamistička i fundamentalistička organizacija, nastala 1987. godine, posle početka prve palestinske intifade, iliti pobune, protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze.
Hamasov osnivač bio je šeik Ahmed Jasin, vođa palestinskog Muslimanskog bratstva stacioniran u Gazi.
Ova ekstremistička grupa prvobitno je imao dvostruki cilj – da vodi oružanu borbu protiv Izraela, predvođenu vojnim krilom, brigadama "Izedin Al Kasam" i da sprovodi programe socijalne pomoći.
Hamas ceo Izrael označava kao "veštačku cionističku tvorevinu" i kao "islamsku kolevku".
Ta pozicija je radikalnija od "svetovne" pozicije Palestinske oslobodilačke organizacije, koja je 1988. priznala suverenitet državi Izrael.
Pri svojoj borbi (asimetrično vođenje rata) protiv izraelskih civila, Hamas upotrebljava i atentatore samoubice. Mirovne inicijative i pregovore, Hamas odbija kao "čisto gubljenje vremena" i "beskoristan napor".
Tokom ovog hladnoratovskog perioda Hamas je bio politički marginalizovan, a Izrael ga zajedno sa sličnim religioznim organizacijama nije smatrao pretnjom za razliku od aktivnijeg socijalističkog i sekularnog Fataha na čelu sa Jaserom Arafatom.
Do prvog okršaja između pristalica Hamasa i Izraela došlo je 1989. za vreme Intifade, prilikom čega su dva izraelska vojnika zarobljena i likvidirana.
Izrael je na to odgovorio zarobljavanjem Jasina i njegovom osudom na doživotni zatvor te progonom 400 Hamasovih pripadnika u južni Liban koji je tada bio pod izraelskom okupacijom.
Amnesti Internešenal je 2014. godine objavio šokantan izveštaj o Hamasovim snagama u Gazi, u kojem se navodi da su počinjene "ozbiljne povrede ljudskih prava, uključujući otmice, mučenja i vansudska pogubljenja Palestinaca".
Ideologija Hamasa
Hamasova osnivačka povelja iz 1988. godine definiše istorijsku Palestinu – uključujući današnji Izrael – kao islamsku zemlju i isključuje bilo kakav trajni mir sa jevrejskom državom.
U dokumentu se takođe Jevreji uporno napadaju kao narod, dovevši do optužbi da je pokret antisemitski.
Hamas je 2017. godine proizveo novi dokument o sopstvenoj politici koji je ublažio neke od izloženih stavova i koristio umereniji rečnik.
Nije bilo priznanja Izraela, ali jeste zvanično prihvaćeno stvaranje prelazne palestinske države u Gazi, na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu – poznatim kao granice od pre 1967. godine.
U dokumentu se ističe i da se Hamas ne bori protiv Jevreja već "okupatorskih cionističkih agresora".
Izrael je saopštio da grupa "pokušava da obmane svet".
Kao posledica ovoga, novoj vladi predvođenoj Hamasom Izrael i njegovi saveznici na Zapadu uveli su stroge privredne i diplomatske sankcije, prenosi portal Danas.
Kada su Izraelci 1989. godine uhapsili vođu šeika Ahmeda Jasina, taj potez je naveo Hamas da promeni način funkcionisanja i centralu izmesti u Jordan, koji je deset godina kasnije proterao lidere te organizacije tvrdeći da su sa jordanske teritorije organizovali akcije na Zapadnoj obali.
Od 2001. do 2012. godine, centrala Hamasa nalazila se u Damasku, odakle se preselila u Dohu, nakon sukoba oko odgovora Bašara el Asada na pobunu u Siriji.
Iako je načelno odbijao mirno rešenje sukoba sa Izraelom, Hamas je postepeno ublažavao stavove, pa je 2006. godine učestvovao u izborima na palestinskim teritorijama i nagovestio da bi mogao da podrži rešenje koje bi obuhvatalo palestinsku državu u granicama od 1967. godine.
Takođe, Hamas je podržao sporazum koji su predsednik Palestine Mahmud Abas i tadašnji izraelski premijer Arijel Šaron postigli 2005. godine i pristao na prekid vatre, mada su sporadični sukobi nastavljeni.
Godinu dana kasnije, Hamas je odneo ubedljivu pobedu nad Fatahom na izborima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, ali su sukobi dve frakcije naterali Abasa da suspenduje palestinske vlasti i uvede vanredno stanje.
Primirje, pa ponovo sukobi
Primirje koje je usledilo posle tih sukoba trajalo je sve do 2014. godine, kada je izraelski premijer Benjamin Netanjahu okrivio Hamas za otmicu trojice izraelskih dečaka na Zapadnoj obali.
Tela dečaka pronađena su nedaleko od Hebrona, a Izraelci su uhapsili nekoliko stotina aktivista i lidera Hamasa.
Islamski džihad je na hapšenja odgovorio novim raketnim napadima, a dve godine kasnije raketnim napadima se priključio i Hamas, pa je Izrael pokrenuo opsežnu operaciju vazdušnih udara, a ubrzo zatim i kopnenu ofanzivu kako bi uništio Hamasove položaje. Iako je ubijeno više od 2.000 Palestinaca, Hamas je proglasio pobedu, prenosi RTS.
Izrael smatra Hamas odgovornim za sve napade koji potiču iz pojasa, i poveo je tri velike vojne kampanje u Gazi kojima su prethodile eskalacije u prekograničnim borbama.
U decembru 2008. godine, izraelska vojska pokrenula je operaciju Kovano gvožđe da bi zaustavila raketiranja.
Tokom dvadesetdvodnevnog sukoba ubijeno je više od 1.300 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Izrael je kao isti razlog naveo pokretanje operacije Stub odbrane u novembru 2012. godine, koja je započela vazdušnim napadom u kom je stradao Ahmed Džabari, komandant brigada "Kasam".
U osam dana borbi poginulo je okoh 170 Palestinaca – uglavnom civila – i šest Izraelaca.
Hamas je iz oba sukoba izašao vojno oslabljen, ali sa obnovljenom podrškom među Palestincima zato što se suprotstavio Izraelu i preživeo.
Raketiranje iz Gaze pojačalo se još jedom sredinom juna 2014. godine, kad je Izrael uhapsio mnoge članove Hamasa na Zapadnoj obali dok je tražio tri ubijena izraelska tinejdžera.
Početkom jula, Hamas je preuzeo odgovornost za ispaljivanje raketa na Izrael prvi put za dve godine.
Od 2014. godine, redovno je izbijalo nasilje koje se završavalo primirjima uz posredovanje Egipta, Katara i Ujedinjenih nacija i nije eskaliralo u otvoreni rat.
Uprkos pritisku blokade, Hamas je održao moć u Gazi i nastavio da gradi arsenal raketa.
Pokušaji pomirenja sa Fatahom (najvećom frakcijom palestinske oslobodilačke organizacije) takođe nisu uspeli.
Pročitaj još
.jpg "MUP: Nema Srba među stradalima u Izraelu, naši državljani tamo da prate instrukcije nadležnih")
_beta_ap.jpg "FOTO Izraelska vojska pogodila višespratnice u Gazi: Stanari ranije upozoreni, Hamas preti Tel Avivu")
Hamas – teroristi ili ne?
Hamas su na liste terorističkih organizacija uvrstile vlade Izraela i Sjedinjenih Država, zajedno sa bliskim zapadnim saveznicima kao što su Kanada, Japan i Evropska unija, odnosno arapskim poput Jordana i Egipta. Druge zapadnjačke države kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Novi Zeland na popisu terorističkih skupina drže samo brigade al-Kasam, Hamasovo vojno krilo, prenosi Nova.rs.
S druge strane, istočne sile poput Rusije, Kine, Irana i Turske odbacuju takvu klasifikaciju i priznaju Hamas kao legitimnog i demokratski izabranog predstavnika Palestinaca. Analitičari su saglasni da Hamas ima terorističku prošlost, ali da je takva praksa odbačena 2006. godine.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Rastući autoritarizam u Evropi razara slobodu medija
02.05.2025.•
0
Sloboda medija u EU suočena je sa krizom koja se produbljuje jer rastući autoritarizam nastavlja da urušava nezavisnost medija.
Vens: Rat u Ukrajini se neće završiti uskoro
02.05.2025.•
1
Potpredsednik SAD Džej Di Vens izjavio je da se rat u Ukrajini neće završiti uskoro, a da Rusija i Ukrajina moraju da se dogovore kako da okončaju konflikt.
Ukrajina sa SAD potpisala ugovor o mineralima, Zelenski ga nazvao "istorijskim"
01.05.2025.•
1
Ukrajinski lider Volodimir Zelenski izjavio je da potpisivanje sporazuma o mineralima sa SAD predviđa saradnju pod fer uslovima, što ga, kako je naveo, "čini istorijskim".
SZO: Tela i um dece Gaze se razaraju, mi smo saučesnici
01.05.2025.•
2
Tela i um dece u Gazi se uništavaju zbog dvomesečne blokade humanitarne pomoći i obnovljenih izraelskih napada.
Prvomajski protesti u Turskoj: Uhapšeno više od 400 građana
01.05.2025.•
0
Više od 400 ljudi uhapšeno je danas u Istanbulu tokom demonstracija povodom Prvog maja, Međunarodnog praznika rada, javilo je tamošnje udruženje advokata.
Preminula najstarija osoba na svetu: 116 godina i 326 dana
01.05.2025.•
0
Brazilka koja je proglašena za najstariju osobu na svetu, Ina Kanabaro Lukas, preminula je u 117. godini.
Potpisan sporazum: Amerika će imati pristup ukrajinskim prirodnim resursima
01.05.2025.•
6
Ministarstvo finansija SAD je noćas saopštilo da su Vašington i Kijev potpisali sporazum o uspostavljanju "investicionog fonda za rekonstrukciju" Ukrajine.
Tužilac: Istraga o požaru u Kočanima mora da se završi do 17. juna, obuhvatiće i državne organe
01.05.2025.•
0
Istraga požara u diskoteci u Kočanima mora biti završena u zakonski predviđenom roku od 90 dana, odnosno do 16, 17. juna, izjavio je državni tužilac Severne Makedonije Ljupčo Kocevski.
Švedski novinar osuđen u Turskoj zbog vređanja Erdogana, čeka ga još jedno suđenje
01.05.2025.•
2
Švedski novinar Joakim Medin, uhapšen krajem marta po dolasku u Tursku, osuđen je na 11 meseci zatvora uslovno zbog "vređanja" predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana.
Tramp: Voleo bih da budem papa
30.04.2025.•
9
Predsednik SAD Donald Tramp zna koga želi za narednog papu o čemu će odlučiti predstojeća konklava u Vatikanu: želi sebe.
Od kako je Tramp počeo mandat: Meksiko primio skoro 39.000 deportovanih osoba iz SAD-a
30.04.2025.•
1
Meksiko je primio skoro 39.000 imigranata deportovanih iz SAD od početka mandata američkog predsednika Donalda Trampa, od kojih su 33.000 Meksikanci, izjavila je meksička predsednica Klaudija Šejnbaum
Pucnjava u Upsali, ubijene tri osobe
29.04.2025.•
2
Tri osobe poginule su danas u pucnjavi u Upsali u Švedskoj, objavila je švedska policija.
Zemljotres magnitude 6,2 na Novom Zelandu
29.04.2025.•
0
Zemljotres magnitude 6,2 pogodio je zapadnu obalu Novog Zelanda.
Koji svetski lideri idu 9. maja u Moskvu: Vučić, Dodik, Fico, Lukašenko...
29.04.2025.•
19
Na 80. godišnjicu pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja u Moskvi, očekuje se prisustvo lidera iz 19 zemalja, dok su još dvojica lidera dobili pozivnice, ali još nisu potvrdili svoj dolazak.
Francuski zatvorenici će plaćati troškove svog robijanja
29.04.2025.•
6
Francuski ministar pravde Žerald Darmanen najavio je novu meru - zatvorenici će sami snositi deo troškova svog boravka iza rešetaka.
Karnijeva Liberalna partija osvojila najviše poslaničkih mandata na izborima u Kanadi
29.04.2025.•
1
Liberalna partija premijera Marka Karnija osvojila je najviše poslaničkih mandata na parlamentarnim izborima u Kanadi.
Nakon masovnog nestanka struje u Španiji i Portugalu: Polako se stanje normalizuje
29.04.2025.•
1
Španski operator Red Elektrika saopštio je danas da je do pet časova po lokalnom vremenu više od 92 odsto potrošača snabdeveno električnom energijom, kao i da su sve trafostanice pod naponom.
FOTO U violini tokom popravke otkrivena skrivena poruka: Instrument napravio robijaš u logoru Dahau
29.04.2025.•
2
Nakon što su trgovci umetninama u Mađarskoj poslali na popravku violinu koju su godinama čuvali, otkriveno je da je taj instrument napravio jevrejski zatvorenik unutar logora Dahau.
Američki avion od 70 miliona dolara se otkotrljao sa palube nosača i pao u more
29.04.2025.•
2
Borbeni avion F/A-18 otkotrljao se sa palube nosača aviona "USS Harry S. Truman" i potonuo na dno Crvenog mora, saopštila je američka mornarica.
Ponovo ispitana 101-godišnja splitska partizanka o ubistvu sveštenika u Širokom Brijegu 1945. godine
28.04.2025.•
2
Istražni sudija u Splitu saslušao je 101-godišnju partizanku Vjeru Andrijić u okviru istrage o ubistvu 12 sveštenika fratara u Širokom Brijegu u BiH na kraju Drugog svetskog rata.
Tragovi hemijskog oružja i nakon 50 godina od Vijetnamskog rata: Milioni ljudi osećaju "Oranž"
28.04.2025.•
1
Vijetnamski rat završen je 30. aprila 1975, kada je južnovijetnamski glavni grad Sajgon pao u ruke komunista, ali milioni ljudi se i dalje suočavaju sa posledicama hemijskog ratovanja agensom "Oranž".
Komentari 3
Mare
Мира Левица
Ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar