Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael
Hamas je najveća palestinska ekstremistička islamska grupa, koju veći deo Evrope, ali brojne druge zemlje karakterišu kao terorističko udruženje.
1.jpg "Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael")
Foto: Beta/AP
Sada je ponovo došla u prvi plan nakon što je u subotu, 7. oktobra ujutru ušla u južni Izrael u iznenadnom napadu koji u ovom trenutku u dalje traje, piše N1.
Hamas ili "Islamski pokret otpora" je palestinska sunitsko-islamistička i fundamentalistička organizacija, nastala 1987. godine, posle početka prve palestinske intifade, iliti pobune, protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze.
Hamasov osnivač bio je šeik Ahmed Jasin, vođa palestinskog Muslimanskog bratstva stacioniran u Gazi.
Ova ekstremistička grupa prvobitno je imao dvostruki cilj – da vodi oružanu borbu protiv Izraela, predvođenu vojnim krilom, brigadama "Izedin Al Kasam" i da sprovodi programe socijalne pomoći.
Hamas ceo Izrael označava kao "veštačku cionističku tvorevinu" i kao "islamsku kolevku".
Ta pozicija je radikalnija od "svetovne" pozicije Palestinske oslobodilačke organizacije, koja je 1988. priznala suverenitet državi Izrael.
Pri svojoj borbi (asimetrično vođenje rata) protiv izraelskih civila, Hamas upotrebljava i atentatore samoubice. Mirovne inicijative i pregovore, Hamas odbija kao "čisto gubljenje vremena" i "beskoristan napor".
Tokom ovog hladnoratovskog perioda Hamas je bio politički marginalizovan, a Izrael ga zajedno sa sličnim religioznim organizacijama nije smatrao pretnjom za razliku od aktivnijeg socijalističkog i sekularnog Fataha na čelu sa Jaserom Arafatom.
Do prvog okršaja između pristalica Hamasa i Izraela došlo je 1989. za vreme Intifade, prilikom čega su dva izraelska vojnika zarobljena i likvidirana.
Izrael je na to odgovorio zarobljavanjem Jasina i njegovom osudom na doživotni zatvor te progonom 400 Hamasovih pripadnika u južni Liban koji je tada bio pod izraelskom okupacijom.
Amnesti Internešenal je 2014. godine objavio šokantan izveštaj o Hamasovim snagama u Gazi, u kojem se navodi da su počinjene "ozbiljne povrede ljudskih prava, uključujući otmice, mučenja i vansudska pogubljenja Palestinaca".
Ideologija Hamasa
Hamasova osnivačka povelja iz 1988. godine definiše istorijsku Palestinu – uključujući današnji Izrael – kao islamsku zemlju i isključuje bilo kakav trajni mir sa jevrejskom državom.
U dokumentu se takođe Jevreji uporno napadaju kao narod, dovevši do optužbi da je pokret antisemitski.
Hamas je 2017. godine proizveo novi dokument o sopstvenoj politici koji je ublažio neke od izloženih stavova i koristio umereniji rečnik.
Nije bilo priznanja Izraela, ali jeste zvanično prihvaćeno stvaranje prelazne palestinske države u Gazi, na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu – poznatim kao granice od pre 1967. godine.
U dokumentu se ističe i da se Hamas ne bori protiv Jevreja već "okupatorskih cionističkih agresora".
Izrael je saopštio da grupa "pokušava da obmane svet".
Kao posledica ovoga, novoj vladi predvođenoj Hamasom Izrael i njegovi saveznici na Zapadu uveli su stroge privredne i diplomatske sankcije, prenosi portal Danas.
Kada su Izraelci 1989. godine uhapsili vođu šeika Ahmeda Jasina, taj potez je naveo Hamas da promeni način funkcionisanja i centralu izmesti u Jordan, koji je deset godina kasnije proterao lidere te organizacije tvrdeći da su sa jordanske teritorije organizovali akcije na Zapadnoj obali.
Od 2001. do 2012. godine, centrala Hamasa nalazila se u Damasku, odakle se preselila u Dohu, nakon sukoba oko odgovora Bašara el Asada na pobunu u Siriji.
Iako je načelno odbijao mirno rešenje sukoba sa Izraelom, Hamas je postepeno ublažavao stavove, pa je 2006. godine učestvovao u izborima na palestinskim teritorijama i nagovestio da bi mogao da podrži rešenje koje bi obuhvatalo palestinsku državu u granicama od 1967. godine.
Takođe, Hamas je podržao sporazum koji su predsednik Palestine Mahmud Abas i tadašnji izraelski premijer Arijel Šaron postigli 2005. godine i pristao na prekid vatre, mada su sporadični sukobi nastavljeni.
Godinu dana kasnije, Hamas je odneo ubedljivu pobedu nad Fatahom na izborima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, ali su sukobi dve frakcije naterali Abasa da suspenduje palestinske vlasti i uvede vanredno stanje.
Primirje, pa ponovo sukobi
Primirje koje je usledilo posle tih sukoba trajalo je sve do 2014. godine, kada je izraelski premijer Benjamin Netanjahu okrivio Hamas za otmicu trojice izraelskih dečaka na Zapadnoj obali.
Tela dečaka pronađena su nedaleko od Hebrona, a Izraelci su uhapsili nekoliko stotina aktivista i lidera Hamasa.
Islamski džihad je na hapšenja odgovorio novim raketnim napadima, a dve godine kasnije raketnim napadima se priključio i Hamas, pa je Izrael pokrenuo opsežnu operaciju vazdušnih udara, a ubrzo zatim i kopnenu ofanzivu kako bi uništio Hamasove položaje. Iako je ubijeno više od 2.000 Palestinaca, Hamas je proglasio pobedu, prenosi RTS.
Izrael smatra Hamas odgovornim za sve napade koji potiču iz pojasa, i poveo je tri velike vojne kampanje u Gazi kojima su prethodile eskalacije u prekograničnim borbama.
U decembru 2008. godine, izraelska vojska pokrenula je operaciju Kovano gvožđe da bi zaustavila raketiranja.
Tokom dvadesetdvodnevnog sukoba ubijeno je više od 1.300 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Izrael je kao isti razlog naveo pokretanje operacije Stub odbrane u novembru 2012. godine, koja je započela vazdušnim napadom u kom je stradao Ahmed Džabari, komandant brigada "Kasam".
U osam dana borbi poginulo je okoh 170 Palestinaca – uglavnom civila – i šest Izraelaca.
Hamas je iz oba sukoba izašao vojno oslabljen, ali sa obnovljenom podrškom među Palestincima zato što se suprotstavio Izraelu i preživeo.
Raketiranje iz Gaze pojačalo se još jedom sredinom juna 2014. godine, kad je Izrael uhapsio mnoge članove Hamasa na Zapadnoj obali dok je tražio tri ubijena izraelska tinejdžera.
Početkom jula, Hamas je preuzeo odgovornost za ispaljivanje raketa na Izrael prvi put za dve godine.
Od 2014. godine, redovno je izbijalo nasilje koje se završavalo primirjima uz posredovanje Egipta, Katara i Ujedinjenih nacija i nije eskaliralo u otvoreni rat.
Uprkos pritisku blokade, Hamas je održao moć u Gazi i nastavio da gradi arsenal raketa.
Pokušaji pomirenja sa Fatahom (najvećom frakcijom palestinske oslobodilačke organizacije) takođe nisu uspeli.
Pročitaj još
.jpg "MUP: Nema Srba među stradalima u Izraelu, naši državljani tamo da prate instrukcije nadležnih")
_beta_ap.jpg "FOTO Izraelska vojska pogodila višespratnice u Gazi: Stanari ranije upozoreni, Hamas preti Tel Avivu")
Hamas – teroristi ili ne?
Hamas su na liste terorističkih organizacija uvrstile vlade Izraela i Sjedinjenih Država, zajedno sa bliskim zapadnim saveznicima kao što su Kanada, Japan i Evropska unija, odnosno arapskim poput Jordana i Egipta. Druge zapadnjačke države kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Novi Zeland na popisu terorističkih skupina drže samo brigade al-Kasam, Hamasovo vojno krilo, prenosi Nova.rs.
S druge strane, istočne sile poput Rusije, Kine, Irana i Turske odbacuju takvu klasifikaciju i priznaju Hamas kao legitimnog i demokratski izabranog predstavnika Palestinaca. Analitičari su saglasni da Hamas ima terorističku prošlost, ali da je takva praksa odbačena 2006. godine.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Iran napao centralni i južni Izrael, Tel Aviv gađao lansirne položaje iranskih raketa
21.06.2025.•
0
Iran je napao centralni i južni Izrael, dok je Izrael gađao skladišta i lansirne položaje raketa u Iranu.
Nemački demohrišćani traže vraćanje vojnog roka
21.06.2025.•
0
Zbog pretnji iz Rusije, nemački demohrišćani sve više jačaju pritisak na svoje koalicione partnere socijaldemokrate da se što pre vrati služenje vojnog roka.
Španska policija ušla u sedište vladajućih socijalista u Madridu
21.06.2025.•
1
Španska policija ušla je u sedište vladajućih socijalista u Madridu, kao deo istrage o korupciji bivšeg visokog funkcionera stranke, koja je potresla vladu premijera Pedra Sančeza.
Američki federalni sud: Bez isticanja Deset božjih zapovesti u javnim školama u Luizijani
21.06.2025.•
1
Veće od troje federalnih apelacionih sudija u SAD proglasilo je neustavnim zakon kojim se javne škole u Luizijani obavezuju da u učionicama postave Deset božjih zapovesti.
Zemljotres pogodio sever Irana, osetio se i u Teheranu
20.06.2025.•
2
Zemljotres jačine 5,1 stepen Rihterove skale potresao je u petak severni Iran, saopštio je američki institut za geološka istraživanja USGS.
Ruska aktivistkinja osuđena na 22 godine zatvora zbog pomoći Ukrajincima
20.06.2025.•
1
Ruska aktivistkinja Nadežda Rosinskaja, koja je pomagala državljanima Ukrajine da pobegnu iz okupiranih područja tokom rata sa Rusijom, osuđena je na 22 godine zatvora.
Gutereš: Biti izbeglica nije izbor, ali solidarnost jeste
20.06.2025.•
2
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš poručio je povodom Svetskog dana izbeglica da postati izbeglica nikada nije izbor, ali da je izbor način na koji ćemo odgovoriti na to.
Civilna zaštita: Polovina žrtava u Gazi ubijena blizu centara za pomoć
20.06.2025.•
0
Broj Palestinaca ubijenih u današnjim izraelskim napadima na Pojas Gaze porastao je na 60.
Rio Tinto plaća 138 miliona dolara za prevaru investitora u Mongoliji
20.06.2025.•
2
Kompanija Rio Tinto pristala je da plati 138,75 miliona dolara kako bi izbegla sudski postupak po tužbi da je prevarila investitore krijući probleme sa proširenjem rudnika bakra i zlata u Mongoliji.
Najgore čuvana tajna na Bliskom istoku: Izraelsko nuklearno oružje
20.06.2025.•
5
Iako Izrael nikada nije priznao svoj nuklearni program, stručnjaci tvrde da je to najgora čuvana tajna na Bliskom istoku.
U Italiji danas generalni štrajk: Saobraćaj zaustavljen za radnička prava, obrazovanje i zdravstvo
20.06.2025.•
10
U Italiji je za danas zakazan generalni štrajk, nazvan "crni petak".
Divac operisao kuk posle pada s motora u Crnoj Gori
20.06.2025.•
1
Vlade Divac, proslavljeni srpski košarkaš, operisan je posle saobraćajne nezgode koju je u četvrtak doživeo na crnogorskom primorju.
Grenland dozvolio eksploataciju strateški važnog metala za potrebe EU
20.06.2025.•
2
Grenland je izdao 30-godišnju dozvolu za projekat eksploatacije molibdena, ključnog metala za vazduhoplovstvo, energetiku i odbranu, koji podržava Evropska unija.
Kanada najavila kontra-carine kao zaštitu od mera SAD
20.06.2025.•
1
Premijer Kanade Mark Karni je najavio da će domaću industriju čelika i aluminijuma novim kontra-carinama i protekcionističkom politikom zaštiti od mera SAD.
Etna ponovo eruptirala: Lokalne vlasti izdale narandžasto upozorenje
19.06.2025.•
0
Italijanski vulkanolozi zabeležili su novu eruptivnu fazu sa intenzivnom eksplozivnom aktivnošću na jugoistočnom krateru Etne.
.jpg "Bosna i Hercegovina zatvorila ambasade u Teheranu i Tel Avivu, priprema se evakuacija državljana")
Bosna i Hercegovina zatvorila ambasade u Teheranu i Tel Avivu, priprema se evakuacija državljana
19.06.2025.•
1
Predsedništvo Bosne i Hercegovine je na vanrednoj sednici odlučilo da se zbog pogoršanja rata Izraela protiv Irana privremeno zatvore ambasade u Teheranu i Tel Avivu i da se evakuiše njihovo osoblje.
Tramp ponovo odložio zabranu TikTok-a u SAD, nejasno koliko puta to može učiniti
19.06.2025.•
0
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp je potpisao izvršno naređenje kojim se odlaže za još 90 dana primena zabrane kineske društvene mreže TikTok.
Nenad Nešić posle pritvora na novoj funkciji u Republici Srpskoj
19.06.2025.•
8
Vlada Republike Srpske (RS) imenovala je predsednika Demokratskog narodnog saveza (DNS) Nenada Nešića za zamenika direktora Republičke uprave civilne zaštite.
Argetinske vlasti otkrile grupu ruskih špijuna: Lažnim informacijama promovisali interese Moskve
19.06.2025.•
1
Argentinske vlasti otkrile su grupu ruskih špijuna koji sprovode "sumnjive aktivnosti" u zemlji kako bi promovisali interese Moskve plasiranjem lažnih informacija.
Izraelski hakeri ukrali 90 miliona dolara sa berze kriptovaluta u Iranu
19.06.2025.•
3
Hakerska grupa Gonješke darande, povezana sa Izraelom, ukrala je više od 90 miliona dolara iz Nobiteksa, najveće iranske berze kriptovaluta, prema podacima firmi za blokčejn analitiku.
Avion rumunske kompanije prinudno sleteo u Atini zbog dima u kokpitu
19.06.2025.•
0
Avion "erbas" rumunske privatne čarter avio kompanije "Carpatair", u kojem je bilo 150 putnika, a koji je saobraćao na relaciji Atina - Riga, prinudno je jutros sleteo na aerodrom u Atini.
Komentari 3
Mare
Мира Левица
Ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar