Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael
Hamas je najveća palestinska ekstremistička islamska grupa, koju veći deo Evrope, ali brojne druge zemlje karakterišu kao terorističko udruženje.
1.jpg "Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael")
Foto: Beta/AP
Sada je ponovo došla u prvi plan nakon što je u subotu, 7. oktobra ujutru ušla u južni Izrael u iznenadnom napadu koji u ovom trenutku u dalje traje, piše N1.
Hamas ili "Islamski pokret otpora" je palestinska sunitsko-islamistička i fundamentalistička organizacija, nastala 1987. godine, posle početka prve palestinske intifade, iliti pobune, protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze.
Hamasov osnivač bio je šeik Ahmed Jasin, vođa palestinskog Muslimanskog bratstva stacioniran u Gazi.
Ova ekstremistička grupa prvobitno je imao dvostruki cilj – da vodi oružanu borbu protiv Izraela, predvođenu vojnim krilom, brigadama "Izedin Al Kasam" i da sprovodi programe socijalne pomoći.
Hamas ceo Izrael označava kao "veštačku cionističku tvorevinu" i kao "islamsku kolevku".
Ta pozicija je radikalnija od "svetovne" pozicije Palestinske oslobodilačke organizacije, koja je 1988. priznala suverenitet državi Izrael.
Pri svojoj borbi (asimetrično vođenje rata) protiv izraelskih civila, Hamas upotrebljava i atentatore samoubice. Mirovne inicijative i pregovore, Hamas odbija kao "čisto gubljenje vremena" i "beskoristan napor".
Tokom ovog hladnoratovskog perioda Hamas je bio politički marginalizovan, a Izrael ga zajedno sa sličnim religioznim organizacijama nije smatrao pretnjom za razliku od aktivnijeg socijalističkog i sekularnog Fataha na čelu sa Jaserom Arafatom.
Do prvog okršaja između pristalica Hamasa i Izraela došlo je 1989. za vreme Intifade, prilikom čega su dva izraelska vojnika zarobljena i likvidirana.
Izrael je na to odgovorio zarobljavanjem Jasina i njegovom osudom na doživotni zatvor te progonom 400 Hamasovih pripadnika u južni Liban koji je tada bio pod izraelskom okupacijom.
Amnesti Internešenal je 2014. godine objavio šokantan izveštaj o Hamasovim snagama u Gazi, u kojem se navodi da su počinjene "ozbiljne povrede ljudskih prava, uključujući otmice, mučenja i vansudska pogubljenja Palestinaca".
Ideologija Hamasa
Hamasova osnivačka povelja iz 1988. godine definiše istorijsku Palestinu – uključujući današnji Izrael – kao islamsku zemlju i isključuje bilo kakav trajni mir sa jevrejskom državom.
U dokumentu se takođe Jevreji uporno napadaju kao narod, dovevši do optužbi da je pokret antisemitski.
Hamas je 2017. godine proizveo novi dokument o sopstvenoj politici koji je ublažio neke od izloženih stavova i koristio umereniji rečnik.
Nije bilo priznanja Izraela, ali jeste zvanično prihvaćeno stvaranje prelazne palestinske države u Gazi, na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu – poznatim kao granice od pre 1967. godine.
U dokumentu se ističe i da se Hamas ne bori protiv Jevreja već "okupatorskih cionističkih agresora".
Izrael je saopštio da grupa "pokušava da obmane svet".
Kao posledica ovoga, novoj vladi predvođenoj Hamasom Izrael i njegovi saveznici na Zapadu uveli su stroge privredne i diplomatske sankcije, prenosi portal Danas.
Kada su Izraelci 1989. godine uhapsili vođu šeika Ahmeda Jasina, taj potez je naveo Hamas da promeni način funkcionisanja i centralu izmesti u Jordan, koji je deset godina kasnije proterao lidere te organizacije tvrdeći da su sa jordanske teritorije organizovali akcije na Zapadnoj obali.
Od 2001. do 2012. godine, centrala Hamasa nalazila se u Damasku, odakle se preselila u Dohu, nakon sukoba oko odgovora Bašara el Asada na pobunu u Siriji.
Iako je načelno odbijao mirno rešenje sukoba sa Izraelom, Hamas je postepeno ublažavao stavove, pa je 2006. godine učestvovao u izborima na palestinskim teritorijama i nagovestio da bi mogao da podrži rešenje koje bi obuhvatalo palestinsku državu u granicama od 1967. godine.
Takođe, Hamas je podržao sporazum koji su predsednik Palestine Mahmud Abas i tadašnji izraelski premijer Arijel Šaron postigli 2005. godine i pristao na prekid vatre, mada su sporadični sukobi nastavljeni.
Godinu dana kasnije, Hamas je odneo ubedljivu pobedu nad Fatahom na izborima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, ali su sukobi dve frakcije naterali Abasa da suspenduje palestinske vlasti i uvede vanredno stanje.
Primirje, pa ponovo sukobi
Primirje koje je usledilo posle tih sukoba trajalo je sve do 2014. godine, kada je izraelski premijer Benjamin Netanjahu okrivio Hamas za otmicu trojice izraelskih dečaka na Zapadnoj obali.
Tela dečaka pronađena su nedaleko od Hebrona, a Izraelci su uhapsili nekoliko stotina aktivista i lidera Hamasa.
Islamski džihad je na hapšenja odgovorio novim raketnim napadima, a dve godine kasnije raketnim napadima se priključio i Hamas, pa je Izrael pokrenuo opsežnu operaciju vazdušnih udara, a ubrzo zatim i kopnenu ofanzivu kako bi uništio Hamasove položaje. Iako je ubijeno više od 2.000 Palestinaca, Hamas je proglasio pobedu, prenosi RTS.
Izrael smatra Hamas odgovornim za sve napade koji potiču iz pojasa, i poveo je tri velike vojne kampanje u Gazi kojima su prethodile eskalacije u prekograničnim borbama.
U decembru 2008. godine, izraelska vojska pokrenula je operaciju Kovano gvožđe da bi zaustavila raketiranja.
Tokom dvadesetdvodnevnog sukoba ubijeno je više od 1.300 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Izrael je kao isti razlog naveo pokretanje operacije Stub odbrane u novembru 2012. godine, koja je započela vazdušnim napadom u kom je stradao Ahmed Džabari, komandant brigada "Kasam".
U osam dana borbi poginulo je okoh 170 Palestinaca – uglavnom civila – i šest Izraelaca.
Hamas je iz oba sukoba izašao vojno oslabljen, ali sa obnovljenom podrškom među Palestincima zato što se suprotstavio Izraelu i preživeo.
Raketiranje iz Gaze pojačalo se još jedom sredinom juna 2014. godine, kad je Izrael uhapsio mnoge članove Hamasa na Zapadnoj obali dok je tražio tri ubijena izraelska tinejdžera.
Početkom jula, Hamas je preuzeo odgovornost za ispaljivanje raketa na Izrael prvi put za dve godine.
Od 2014. godine, redovno je izbijalo nasilje koje se završavalo primirjima uz posredovanje Egipta, Katara i Ujedinjenih nacija i nije eskaliralo u otvoreni rat.
Uprkos pritisku blokade, Hamas je održao moć u Gazi i nastavio da gradi arsenal raketa.
Pokušaji pomirenja sa Fatahom (najvećom frakcijom palestinske oslobodilačke organizacije) takođe nisu uspeli.
Pročitaj još
.jpg "MUP: Nema Srba među stradalima u Izraelu, naši državljani tamo da prate instrukcije nadležnih")
_beta_ap.jpg "FOTO Izraelska vojska pogodila višespratnice u Gazi: Stanari ranije upozoreni, Hamas preti Tel Avivu")
Hamas – teroristi ili ne?
Hamas su na liste terorističkih organizacija uvrstile vlade Izraela i Sjedinjenih Država, zajedno sa bliskim zapadnim saveznicima kao što su Kanada, Japan i Evropska unija, odnosno arapskim poput Jordana i Egipta. Druge zapadnjačke države kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Novi Zeland na popisu terorističkih skupina drže samo brigade al-Kasam, Hamasovo vojno krilo, prenosi Nova.rs.
S druge strane, istočne sile poput Rusije, Kine, Irana i Turske odbacuju takvu klasifikaciju i priznaju Hamas kao legitimnog i demokratski izabranog predstavnika Palestinaca. Analitičari su saglasni da Hamas ima terorističku prošlost, ali da je takva praksa odbačena 2006. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Grk uhapšen u Velikoj Britaniji, optužen da je špijunirao za Iran
30.05.2026.•
0
Jedan uhapšeni državljanin Grčke je na suđenju u Londonu jer je došao u Veliku Britaniju da bi "u ime strane obaveštajne službe" nadzirao opozicionog iranskog novinara, kako tvrde tužioci, prenela je agencija AP.
SAD razmatraju nove sankcije Dodiku: "Pratimo njegovo ponašanje"
30.05.2026.•
9
Sjedinjene Američke Države pažljivo razmatraju da li nedavno ponašanje lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika dostiže prag da on ponovo bude uvršćen na listu sankcionisanih osoba.
Službeni pas Vojne policije ugrizao pravosudnog policajca u zatvoru u Lepoglavi
30.05.2026.•
2
Službeni pas Vojne policije ugrizao je pravosudnog policajca tokom pretrage prostorija Kaznionice u Lepoglavi, potvrdilo je Ministarstvo pravde, uprave i digitalne transformacije Hrvatske.
SAD, Velika Britanija i Australija spremaju dronove za zaštitu podmorskih kablova
30.05.2026.•
0
Velika Britanija, SAD i Australija su saopštile da će razviti tehnologiju podvodnih dronova za zaštitu podmorskih kablova i jačanja odbrambenih kapaciteta u okviru svog vojnog saveza AUKUS.
Udes autobusa s mladim sportistima u Mađarskoj: Poginuo vozač, povređena 23 putnika
30.05.2026.•
0
Autobus koji je prevozio mlade sportiste na takmičenje u Mađarskoj rano jutros je skrenuo u suprotnu traku puta, sišao s njega i udario u drvo.
Tri kineska astronauta se vratila na Zemlju posle gotovo sedam meseci u svemiru
30.05.2026.•
2
Trojica kineskih astronauta vratila su se na Zemlju posle gotovo sedam meseci provedenih u svemiru, što je rekord po vremenu provedenom u orbiti za kinesku posadu.
EU odmrzava milijarde evra za Mađarsku posle Mađarovih reformi i pada Orbana
29.05.2026.•
3
Evropska unija (EU) će osloboditi 16,4 milijarde evra sredstava za Mađarsku.
SAD uvele nove sankcije kompanijama povezanim s iranskim naftnim sektorom
29.05.2026.•
0
SAD su uvele nove sankcije kompanijama, brodovima i pojedincima povezanim sa iranskim naftnim sektorom, saopštilo je američko ministarstvo finansija.
Ruski dron pao na stambenu zgradu u Rumuniji, povređene dve osobe
29.05.2026.•
2
Dve osobe su povređene u padu ruskog drona na stambenu zgradu u istočnoj Rumuniji tokom sinoćnjeg napada Rusije na Ukrajinu.
UN: Rat u Ukrajini preti da izmakne kontroli
29.05.2026.•
4
Ujedinjene nacije su upozorile na opasnu eskalaciju rata u Ukrajini zbog talasa velikih ruskih napada i pretnji daljim napadima, a generalni sekretar Antonio Gutereš je rekao da "spirala smrti mora da se zaustavi".
Savet EU odobrio isplatu 2,8 milijardi evra pomoći Ukrajini
29.05.2026.•
2
Savet Evropske unije (EU) je odlučio da će Ukrajina u sedmoj redovnoj isplati pomoći u okviru Instrumenta EU dobiti 2,8 milijardi evra, saopšteno je u Briselu.
Netanjahu: Naredio sam vojsci da preuzme kontrolu nad 70 odsto Pojasa Gaze
28.05.2026.•
3
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu saopštio je danas da je naredio vojsci da preuzme kontrolu nad 70 odsto Pojasa Gaze.
Island u avgustu odlučuje da li će ponovo pregovarati o ulasku u EU
28.05.2026.•
3
Parlament Islanda je danas glasao da 29. avgusta bude referendum na kojem bi građani odlučili da li će njihova država ponovo pregovarati o svom pristupanju Evropskoj uniji.
Trampov lik na novčanici od 250 dolara: Zakonodavnom mandatu treba još samo potpis
28.05.2026.•
3
Zvaničnici Trampove administracije u Ministarstvu finansija SAD-a zalažu se za izradu nove novčanice od 250 dolara sa likom predsednika, povodom 250. godišnjice nacije.
Dodik: BiH je propala zemlja i kolonija kojom upravljaju stranci, RS se bori za oslobađanje
28.05.2026.•
11
Lider SNSD Milorad Dodik izjavio je u Moskvi da je na sastanku sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Sergejom Šojguom naglasio da je Bosna i Hercegovina kolonija kojom upravljaju stranci.
EU ipak bez izaslanika za pregovore sa Rusijom
28.05.2026.•
0
Evropska unija neće do daljnjeg imenovati svog specijalnog izaslanika za pregovore sa Rusijom i za sada će se, umesto na pitanje izbora neke ličnosti, fokusirati na strateška pitanje.
Marta Kos: EU treba da promeni sistem pristupanja
28.05.2026.•
2
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Unija mora da promeni sistem pristupanja kako bi odgovorila na potrebe Ukrajine.
Evropska stranka AfD-a mogla bi da izgubi status i finansiranje iz budžeta EU
28.05.2026.•
5
Evropska politička stranka "Evropa suverenih nacija" (ESN), koju je osnovala nemačka "Alternativa za Nemačku" (Alternative für Deutschland - AfD), mogla bi da izgubi status evropske partije i finansiranje iz budžeta EU.
Američka vojska izvela nove napade na Iran, uzvraćeno napadom na bazu SAD u Kuvajtu
28.05.2026.•
0
Američka vojska izvela je tokom noći nove napade na Iran ciljajući vojnu lokaciju u Bandar Abasu, strateškom lučkom gradu, što je, kako izgleda, podstaklo iranski uzvratni napad na američku bazu u Kuvajtu.
Britanska obaveštajna služba: Rusija u Ukrajini izgubila pola miliona vojnika
28.05.2026.•
9
Gotovo 500.000 ruskih vojnika je poginulo u ratu u Ukrajini otkako je Moskva u februaru 2022. godine krenula u invaziju te zemlje, saopštila je najveća obaveštajna agencija Velike Britanije, prenosi BBC.
Nafta pojeftinila zbog nade u ponovno otvaranje Ormuskog moreuza
27.05.2026.•
2
Cene nafte pale su danas, jer je tržište "nastavilo da se kladi" na poboljšanje situacije na Bliskom istoku i skoro ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, gde su početni znaci poboljšanja već vidljivi.
Komentari 3
Mare
Мира Левица
Ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar