Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael
Hamas je najveća palestinska ekstremistička islamska grupa, koju veći deo Evrope, ali brojne druge zemlje karakterišu kao terorističko udruženje.
1.jpg "Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael")
Foto: Beta/AP
Sada je ponovo došla u prvi plan nakon što je u subotu, 7. oktobra ujutru ušla u južni Izrael u iznenadnom napadu koji u ovom trenutku u dalje traje, piše N1.
Hamas ili "Islamski pokret otpora" je palestinska sunitsko-islamistička i fundamentalistička organizacija, nastala 1987. godine, posle početka prve palestinske intifade, iliti pobune, protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze.
Hamasov osnivač bio je šeik Ahmed Jasin, vođa palestinskog Muslimanskog bratstva stacioniran u Gazi.
Ova ekstremistička grupa prvobitno je imao dvostruki cilj – da vodi oružanu borbu protiv Izraela, predvođenu vojnim krilom, brigadama "Izedin Al Kasam" i da sprovodi programe socijalne pomoći.
Hamas ceo Izrael označava kao "veštačku cionističku tvorevinu" i kao "islamsku kolevku".
Ta pozicija je radikalnija od "svetovne" pozicije Palestinske oslobodilačke organizacije, koja je 1988. priznala suverenitet državi Izrael.
Pri svojoj borbi (asimetrično vođenje rata) protiv izraelskih civila, Hamas upotrebljava i atentatore samoubice. Mirovne inicijative i pregovore, Hamas odbija kao "čisto gubljenje vremena" i "beskoristan napor".
Tokom ovog hladnoratovskog perioda Hamas je bio politički marginalizovan, a Izrael ga zajedno sa sličnim religioznim organizacijama nije smatrao pretnjom za razliku od aktivnijeg socijalističkog i sekularnog Fataha na čelu sa Jaserom Arafatom.
Do prvog okršaja između pristalica Hamasa i Izraela došlo je 1989. za vreme Intifade, prilikom čega su dva izraelska vojnika zarobljena i likvidirana.
Izrael je na to odgovorio zarobljavanjem Jasina i njegovom osudom na doživotni zatvor te progonom 400 Hamasovih pripadnika u južni Liban koji je tada bio pod izraelskom okupacijom.
Amnesti Internešenal je 2014. godine objavio šokantan izveštaj o Hamasovim snagama u Gazi, u kojem se navodi da su počinjene "ozbiljne povrede ljudskih prava, uključujući otmice, mučenja i vansudska pogubljenja Palestinaca".
Ideologija Hamasa
Hamasova osnivačka povelja iz 1988. godine definiše istorijsku Palestinu – uključujući današnji Izrael – kao islamsku zemlju i isključuje bilo kakav trajni mir sa jevrejskom državom.
U dokumentu se takođe Jevreji uporno napadaju kao narod, dovevši do optužbi da je pokret antisemitski.
Hamas je 2017. godine proizveo novi dokument o sopstvenoj politici koji je ublažio neke od izloženih stavova i koristio umereniji rečnik.
Nije bilo priznanja Izraela, ali jeste zvanično prihvaćeno stvaranje prelazne palestinske države u Gazi, na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu – poznatim kao granice od pre 1967. godine.
U dokumentu se ističe i da se Hamas ne bori protiv Jevreja već "okupatorskih cionističkih agresora".
Izrael je saopštio da grupa "pokušava da obmane svet".
Kao posledica ovoga, novoj vladi predvođenoj Hamasom Izrael i njegovi saveznici na Zapadu uveli su stroge privredne i diplomatske sankcije, prenosi portal Danas.
Kada su Izraelci 1989. godine uhapsili vođu šeika Ahmeda Jasina, taj potez je naveo Hamas da promeni način funkcionisanja i centralu izmesti u Jordan, koji je deset godina kasnije proterao lidere te organizacije tvrdeći da su sa jordanske teritorije organizovali akcije na Zapadnoj obali.
Od 2001. do 2012. godine, centrala Hamasa nalazila se u Damasku, odakle se preselila u Dohu, nakon sukoba oko odgovora Bašara el Asada na pobunu u Siriji.
Iako je načelno odbijao mirno rešenje sukoba sa Izraelom, Hamas je postepeno ublažavao stavove, pa je 2006. godine učestvovao u izborima na palestinskim teritorijama i nagovestio da bi mogao da podrži rešenje koje bi obuhvatalo palestinsku državu u granicama od 1967. godine.
Takođe, Hamas je podržao sporazum koji su predsednik Palestine Mahmud Abas i tadašnji izraelski premijer Arijel Šaron postigli 2005. godine i pristao na prekid vatre, mada su sporadični sukobi nastavljeni.
Godinu dana kasnije, Hamas je odneo ubedljivu pobedu nad Fatahom na izborima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, ali su sukobi dve frakcije naterali Abasa da suspenduje palestinske vlasti i uvede vanredno stanje.
Primirje, pa ponovo sukobi
Primirje koje je usledilo posle tih sukoba trajalo je sve do 2014. godine, kada je izraelski premijer Benjamin Netanjahu okrivio Hamas za otmicu trojice izraelskih dečaka na Zapadnoj obali.
Tela dečaka pronađena su nedaleko od Hebrona, a Izraelci su uhapsili nekoliko stotina aktivista i lidera Hamasa.
Islamski džihad je na hapšenja odgovorio novim raketnim napadima, a dve godine kasnije raketnim napadima se priključio i Hamas, pa je Izrael pokrenuo opsežnu operaciju vazdušnih udara, a ubrzo zatim i kopnenu ofanzivu kako bi uništio Hamasove položaje. Iako je ubijeno više od 2.000 Palestinaca, Hamas je proglasio pobedu, prenosi RTS.
Izrael smatra Hamas odgovornim za sve napade koji potiču iz pojasa, i poveo je tri velike vojne kampanje u Gazi kojima su prethodile eskalacije u prekograničnim borbama.
U decembru 2008. godine, izraelska vojska pokrenula je operaciju Kovano gvožđe da bi zaustavila raketiranja.
Tokom dvadesetdvodnevnog sukoba ubijeno je više od 1.300 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Izrael je kao isti razlog naveo pokretanje operacije Stub odbrane u novembru 2012. godine, koja je započela vazdušnim napadom u kom je stradao Ahmed Džabari, komandant brigada "Kasam".
U osam dana borbi poginulo je okoh 170 Palestinaca – uglavnom civila – i šest Izraelaca.
Hamas je iz oba sukoba izašao vojno oslabljen, ali sa obnovljenom podrškom među Palestincima zato što se suprotstavio Izraelu i preživeo.
Raketiranje iz Gaze pojačalo se još jedom sredinom juna 2014. godine, kad je Izrael uhapsio mnoge članove Hamasa na Zapadnoj obali dok je tražio tri ubijena izraelska tinejdžera.
Početkom jula, Hamas je preuzeo odgovornost za ispaljivanje raketa na Izrael prvi put za dve godine.
Od 2014. godine, redovno je izbijalo nasilje koje se završavalo primirjima uz posredovanje Egipta, Katara i Ujedinjenih nacija i nije eskaliralo u otvoreni rat.
Uprkos pritisku blokade, Hamas je održao moć u Gazi i nastavio da gradi arsenal raketa.
Pokušaji pomirenja sa Fatahom (najvećom frakcijom palestinske oslobodilačke organizacije) takođe nisu uspeli.
Pročitaj još
.jpg "MUP: Nema Srba među stradalima u Izraelu, naši državljani tamo da prate instrukcije nadležnih")
_beta_ap.jpg "FOTO Izraelska vojska pogodila višespratnice u Gazi: Stanari ranije upozoreni, Hamas preti Tel Avivu")
Hamas – teroristi ili ne?
Hamas su na liste terorističkih organizacija uvrstile vlade Izraela i Sjedinjenih Država, zajedno sa bliskim zapadnim saveznicima kao što su Kanada, Japan i Evropska unija, odnosno arapskim poput Jordana i Egipta. Druge zapadnjačke države kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Novi Zeland na popisu terorističkih skupina drže samo brigade al-Kasam, Hamasovo vojno krilo, prenosi Nova.rs.
S druge strane, istočne sile poput Rusije, Kine, Irana i Turske odbacuju takvu klasifikaciju i priznaju Hamas kao legitimnog i demokratski izabranog predstavnika Palestinaca. Analitičari su saglasni da Hamas ima terorističku prošlost, ali da je takva praksa odbačena 2006. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
VIDEO Eksplozije u Teheranu nakon napada Izraela i SAD, vanredno stanje u Tel Avivu
28.02.2026.•
0
Izrael je napao Iran. Kako javlja BBC, Tel Aviv je pokrenuo ono što je nazvao "preventivnim napadom" protiv Irana.
Uhapšen brat Mila Đukanovića
28.02.2026.•
0
Crnogorska policija uhapsila je Aca Đukanovića, brata bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.
Milano: Tramvaj iskočio iz šina i prevrnuo se, jedna osoba poginula
27.02.2026.•
0
Jedna osoba je poginula, a više desetina je povređeno nakon što je tramvaj u centru Milana iskočio iz šina i udario u jednu zgradu, saopštili su zvaničnici.
Polemike u BiH oko spomenika Ferdinandu: Načelnik Starog Grada - spomenik neće biti vraćen
27.02.2026.•
12
Načelnik sarajevske Opštine Stari Grad Irfan Čengić (SDP BiH) je danas izjavio da u toj opštini neće biti ponovo postavljen spomenik austrougarskom prestolonasledniku Francu Ferdinandu i njegovoj supruzi Sofiji.
Policija opkolila zgradu u kojoj živi brat Mila Đukanovića
27.02.2026.•
10
Crnogorska policija opkolila je zgradu u centru Podgorice, u kojoj živi biznismena Aco Đukanović, brat dugogodišnjeg premijera Crne Gore Mila Đukanović.
Čistka u kineskoj vlasti: Smenjeno 19 zvaničnika pred važan sastanak
27.02.2026.•
0
Kineske vlasti smenile su 19 zvaničnika, među kojima devet vojnih, uoči najvećeg godišnjeg političkog sastanka u zemlji koji bi trebalo da počne sledeće nedelje.
Paralisan javni prevoz u Nemačkoj zbog štrajka
27.02.2026.•
3
Sindikat Ver.di danas je pokrenuo upozoravajuće štrajkove u javnom prevozu širom Nemačke, zbog čega su autobusi, tramvaji i vozovi ostali u depou, a putnici morali da potraže alternativni prevoz.
Sarajevo vraća spomenik Francu Ferdinandu
27.02.2026.•
25
Gradsko veće Sarajeva usvojilo je u četvrtak inicijativu Kluba odbornika Stranke za BiH za vraćanje spomenika austrougarskom prestolonasledniku Francu Ferdinandu i njegovoj supruzi Sofiji kod Latinske ćuprije.
Parlamentarni izbori u Danskoj raspisani za 24. mart
26.02.2026.•
0
Parlamentarni izbori u Danskoj biće održani 24. marta, saopštila je danas premijerka Mete Frederiksen.
Avganistan napao vojne položaje Pakistana
26.02.2026.•
1
Avganistanska vojska je saopštila da je zauzela nekoliko baza i drugih objekata pakistanske vojske kako bi uzvratila na pakistanske napade na avganistanska pogranična područja ove nedelje.
Sutra se navršavaju 33 godine od ubistva 20 ljudi u Štrpcima
26.02.2026.•
2
Sutra se navršavaju 33 godine od zločina u mestu Štrpci u BiH gde su pripadnici Vojske Republike Srpske izveli 20 civila iz voza na liniji Beograd-Bar i ubili ih.
Nemački sud: Obaveštajna služba ne može da označi stranku AfD kao desničarsku
26.02.2026.•
0
Nemački sud je danas saopštio da Nemačka obaveštajna služba (BfV) ne može da označi stranku Alternativa za Nemačku (AfD) kao dokazano desničarsku ekstremističku grupu.
BHRT privremeno prekinuo emitovanje programa, moguća i potpuna obustava rada
26.02.2026.•
3
BHRT, Javni servis Bosne i Hercegovine, danas je, zbog teške finansijske situacije u kojoj se nalazi, privremeno prekinuo emitovanje redovnog programa.
U Hrvatskoj počeo obavezni vojni rok: Koliko je poziva upućeno, a koliko mladih se pozvalo na savest
26.02.2026.•
4
Načelnik Generalštaba Oružanih snaga Hrvatske Tihomir Kundid rekao je da je do sada upućeno više od 700 poziva na vojno osposobljavanje, pri čemu je sedmoro mladih uložilo prigovor savesti.
Meksiko skraćuje radnu nedelju za osam sati
26.02.2026.•
0
Meksiko je usvojio zakon kojim se postepeno smanjuje standardna radna nedelja sa 48 na 40 sati, iako kritičari strahuju da će smanjenje biti nadoknađeno povećanjem dozvoljenih prekovremenih sati.
U toku ove godine tri vojne vežbe Hrvatske, Albanije i Kosova
26.02.2026.•
2
Načelnik Generalštaba vojske Albanije Arben Kinđi izjavio je da će ta zemlja, Hrvatska i Kosovo održati tri zajedničke vojne vežbe u toku ove godine.
Peter Mađar ima ubedljivu prednost u narodu: Može li pobediti Viktora Orbana?
26.02.2026.•
15
Redovni parlamentarni izbori u Mađarskoj, zakazani za 12. april, mogli bi biti ključni za aktuelnog premijera Viktora Orbana.
Nakon emisija Jovane Jeremić: U Crnoj Gori ograničeno emitovanje Informer TV i TV Prva RS
26.02.2026.•
6
Savet Agencije za audiovizuelne medijske usluge u Crnoj Gori (SAMU) doneo je odluku da pokrene postupke protiv emitera "Informer TV" i "TV Prva RS".
Milanović: Srbija naveliko kupuje oružje od Izraela koji nije pouzdan partner, pokušao da nas prevari
26.02.2026.•
3
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je da Izrael nije pouzdan partner i ponovio da ne treba kupovati vojnu opremu od te države, istakavši da Izrael vojno sarađuje i sa Srbijom.
Orban naredio jače obezbeđenje oko energetske infrastrukture, tvrdi da je na meti Ukrajine
25.02.2026.•
4
Premijer Mađarske Viktor Orban naredio je da se dodatno obezbedi kritična energetska infrastruktura te zemlje nakon što je izneo tvrdnju da Ukrajina pokušava remećenje nacionalnog energetskog sistema.
Gejts na sastanku sa osobljem pričao o vezama sa Epstinom: "Nisam video ništa nezakonito"
25.02.2026.•
0
Osnivač firme Majkrosoft Bil Gejts "preuzeo je odgovornost" i tokom sastanaka sa osobljem svoje fondacije govorio o svojim vezama s pokojnim seksualnim zlostavljačem, finansijerom Džefrijem Epstinom.
Komentari 3
Mare
Мира Левица
Ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar