Analiza: Nakon izbora smanjuje se uloga SAD na Zapadnom Balkanu, evo šta to znači za Vučića
Bez obzira na ishod predstojećih američkih predsedničkih izbora, uloga SAD na Zapadnom Balkanu biće smanjena.
To znači da će tom regionu sa nerešenim sukobima i zaustavljenim procesom integracije biti potreban ozbiljniji strateški angažman Evropske unije i Nemačke, ocenili su istraživači uticajnog Nemačkog saveta za spoljne poslove (DGAP).
Analitičari tog nezavisnog i neprofitnog istraživačkog centra, Milan Nič i Frauke Zebas, naveli su da bi pobeda kandidata Republikanske stranke Donalda Trampa na izborima 5. novembra donela značajan raskid sa aktuelnom američkom politikom na Zapadnom Balkanu.
U slučaju pobede Trampa, neki balkanski lideri, naročito predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama, imali bi više pristupa i kontakata na visokom nivou u Vašingtonu nego prethodnih godina, ocenjuju Nič i Zebas.
S druge strane, ukazuju autori analize, angažovanje Vašingtona na visokom nivou bilo bi "mnogo više selektivno i transakciono, što bi išlo naruku neliberalnim balkanskim liderima".
"Ako zadovolje Trampove poslovne interese, to će samo povećati geopolitičko nadmetanje u regionu, na štetu EU i Nemačke. Takav pristup bi čak mogao biti bliži dominantnom stilu i političkoj kulturi u Beogradu ili Tirani. Zapravo, to bi osnažilo neliberalne političke snage širom regiona, povećalo uticaj takvih snaga izvan regiona (poput mađarskog premijera Viktora Orbana), podrilo regionalnu bezbednost i naštetilo procesu pridruživanja EU", piše u analizi.
Autori analize, objavljene na sajtu DGAP, navode i da će Tramp izazvati haos u SAD ako ponovo izgubi i odbije da prizna poraz kao 2020. godine, i dodaju da bi to dodatno oslabilo demokratske norme na Zapadnom Balkanu.
U slučaju pobede kandidatkinje Demokratske stranke Kamale Haris, Vašington će ostati na dosadašnjem opštem kursu, ali će na Zapadnom Balkanu delovati sa manje pažnje i angažmana na visokom nivou nego za vreme predsednika Džozefa Bajdena, kome četvorogodišnji mandat ističe 20. januara.
Nič i Zebas ukazuju da Kamala Haris, potpredsednica SAD, "dobro razume" mešanje Rusije u unutrašnja pitanja drugih država i ciljeve Moskve, i ocenjuju da bi to moglo da znači podršku aktuelnoj politici pojačanog pritiska na ruske saveznike na Zapadnom Balkanu, "posebno u Beogradu i Banjaluci".
"Bajdenova administracija je već uvela sankcije pojedincima na visokim funkcijama, uključujući potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina. U slučaju predsedničkog mandata Kamale Haris, Vašington bi mogao da bude manje tolerantan prema politici balansiranja Srbije koja uključuje odnose sa Rusijom i Kinom, i da poveća pritisak na sve balkanske zemlje da smanje ekonomske veze sa Pekingom", dodaju analitičari DGAP.
Budući da su u fokusu njene kampanje lične slobode i vladavina prava, Haris bi kao predsednica, kako se navodi, mogla da donese više usklađenih aktivnosti za podršku civilnom društvu pod neliberalnim liderima, na primer u Srbiji, ali bi to zavisilo od resursa američkih ambasada u regionu.
Autori navode i da je nekoliko balkanskih lidera negovalo odnose sa Trampovim taborom, ali da "mogu da žive" i sa pobedom Kamale Haris, kao i da "deluje da su bolje pripremljeni za posledice predsedničkih izbora u SAD od mnogih zemalja članica EU".
Dodaju da je sada "ključan trenutak" za Zapadni Balkan, zahvaljujući kombinaciji dva faktora - agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine i postepenog povlačenja SAD sa periferije Evrope, i ukazuju da se izbori u SAD održavaju u vreme kada su lokalne političke elite naučile kako da profitiraju od pojačanog geopolitičkog rivalstva između zapadnih i nezapadnih sila.
"Po tome je najpoznatiji predsednik Vučić koji je proširio bilateralne odnose sa Kinom i Rusijom, dok je istovremeno uspeo da nastavi put Srbije ka EU, uprkos nepridruživanju sankcijama koje je Unija uvela Moskvi. Vučić takođe drži SAD na svojoj strani tako što pruža važnu vojnu podršku Ukrajini", stoji u tekstu.
Nič i Zebas navode da bi Zapadni Balkan mogao da postane jedna od stepenica na putu ka novom, jednostranom spoljnopolitičkom stilu Trampovog tima, i da bi to moglo da izazove dodatne negativne reakcije prema proširenju EU u javnom mnjenju i medijima ključnih evropskih zemalja, uključujući Nemačku.
"Budući da nimalo ne bi bio posvećen evropskom jedinstvu ili proširenju EU, Trampov novi tim bi rado podsticao unutrašnje podele u Uniji u vezi sa nerešenim balkanskim sukobima, što bi ojačalo dominantne regionalne pozicije Srbije i Albanije na račun njihovih manjih suseda poput Crne Gore i Kosova, povećavajući bezbednosne rizike i tenzije u regionu", piše u analizi.
Još veći rizik za bezbednost Balkana bila bi erozija kredibiliteta NATO-a i pretnja povlačenjem američkih trupa iz misije KFOR na Kosovu, u slučaju Trampovog povratka u Belu kuću, navodi se u tekstu i dodaje da to ne bi samo oslabilo transatlantske odnose, već bi dovelo u pitanje i briselsku strategiju korišćenja novih sredstava i uslovljavanja za postepenu integraciju država Zapadnog Balkana.
Uz to, savez Trampa i evropskih neliberalnih lidera poput Orbana, otvorio bi vrata dodatnom učvršćivanju moći balkanskih lidera u njihovim zemljama, manipulaciji etnorevizionističkim agendama u regionu i većem geopolitičkom transnacionalizmu sa spoljnim igračima - na štetu uticaja Nemačke i institucija EU, ocenjuju Nič i Zebas.
Takođe se očekuje, kako navode, da bi nova Trampova administracija izvršila veći pritisak na balkanske zemlje da slede tvrđu američku liniju prema Kini. Veliko je pitanje kako bi to uticalo na otvorenost Srbije za sve veće prisustvo i strateške investicije Kine, uključujući njeno oslanjanje na kinesku opremu u važnim sektorima kao što su informacione tehnologije i telekomunikacije, stoji u tekstu.
Nič i Zebas podsećaju da je za vreme prvog Trampovog mandata napravljen jednostran zaokret u američkoj politici na Zapadnom Balkanu, i dodaju da je to bilo u skladu sa ličnim ambicijama nekih ljudi bliskih Trampu i njegovoj porodici, naročito Ričarda Grenela.
Grenel, kontroverzni bivši ambasador SAD u Nemačkoj, izdejstvovao je tada da bude imenovan za Trampovog specijalnog izaslanika za "mirovne pregovore" Srbije i Kosova, i omogućio je niz pregovora dve strane stavljanjem akcenta na trgovinske i poslovne aspekte, navode autori.
U septembru 2020. godine, predsednik Vučić i tadašnji vršilac dužnosti premijera Kosova Avdulah Hoti potpisali su Sporazum o ekonomskoj normalizaciji Kosova i Srbije, poznatiji kao Vašingtonski sporazum, ali je do danas u potpunosti primenjen samo mali deo od 16 odredbi tog dokumenta, ukazuju Nič i Zebas.
Ocenjuju da su takve "nekoordinisane akcije" Trampove administracije bile "poziv za buđenje EU" i da su pomogle Uniji da oživi svoju posredničku ulogu u dijalogu Srbije i Kosova.
Grenel, koji se pominje kao jedan od kandidata za poziciju državnog sekretara SAD u slučaju pobede Trampa, nastavio je javno da komentariše dešavanja na Zapadnom Balkanu, osuđujući pristup Bajdenove administracije, navodi se.
"On održava redovne kontakte sa predsednikom Srbije Vučićem, albanskim premijerom Edijem Ramom i novim predsednikom Vlade Severne Makedonije Hristijanom Mickoskim. Grenel koristi te kontakte da otvori vrata za nekoliko investicionih projekata, uključujući one koje želi da realizuje Trampov zet Džared Kušner. Na nekim od tih sastanaka bio je i Trampov najstariji sin Donald Junior", piše u tekstu.
Tri balkanska lidera - Vučić, Rama i Mickoski, bili su sa svoje strane u mogućnosti da neguju šire lične kontakte sa Trampovim saveznicima među kojima su sada oba šefa njegovog tranzicionog tima - Hauard Lutnik i Linda Mekmejhon, dodaje se.
Kad je reč o Kamali Haris, njen potencijalni pristup Zapadnom Balkanu je teže proceniti. Kao potpredsednica SAD ona nije razvila lične veze ili jake pozicije na Zapadnom Balkanu i u vezi sa njim, dok je njen javni angažman prema tom regionu tanak, navode autori analize.
"Ipak, pošto se zalaže za liberalni internacionalizam i saveze, Haris bi kao predsednica nastavila da sarađuje sa Evropljanima i da se oslanja na NATO. Izvesno je da bi očekivala da Evropljani učine više za sopstvenu bezbednost, čime bi ublažili teret SAD na Zapadnom Balkanu u vreme kada su za Vašington prioritet drugi regioni i sukobi", ukazuju Nič i Zebas.
Ako demokrate zadrže Belu kuću, strategija diplomatskog balansiranja na Zapadnom Balkanu mogla bi da bude nastavljena, ali će region sigurno dobiti manje političke pažnje na najvišem nivou, dodaje se.
Do toga bi moglo da dođe zbog dugogodišnjeg savetnika Kamale Haris za nacionalnu bezbednost Filipa Gordona, koji bi verovatno nastojao da uspostavi oprezan i udaljeniji pristup regionu, sa ciljem da postigne dugoročne ciljeve i da izbegne preveliku američku ulogu, piše u analizi.
U načelu, administracija Kamale Haris bi "delegirala" zapadnobalkanska pitanja Stejt departmentu, gde je za taj region zadužen zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, trenutno Aleksander Kasanof, koji kroz format Kvinte koordinara aktivnosti sa glavnim evropskim saveznicima, navodi se.
Kasanof podnosi izveštaje pomoćniku državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Džejmsu O'Brajenu, koji je od 1990-ih uključen u aktivnosti SAD na Balkanu. Odluka Kamale Haris ili njenog državnog sekretara da O’Brajen ostane na toj poziciji bila bi važan signal regionu da se nastavlja dosadašnja politika, što uključuje održavanje pragmatičnih odnosa sa predsednikom Srbije Vučićem, pišu autori analize.
Pročitaj još
Nič i Zebas ocenjuju i da istovremeni prelazak na novu američku administraciju i na novu Evropsku komisiju pruža Nemačkoj dobru priliku da pošalje snažan signal podrške Zapadnom Balkanu na različite načine.
Među načinima koje predlažu su sledeći: izgradnja evropskog stuba NATO-a i jačanje njegovih misija u regionu, održavanje političke težnje za proširenjem EU, nadogradnja postignuća u okviru Berlinskog procesa, stvaranje mosta između Zajedničkog regionalnog tržišta Zapadnog Balkana i Jedinstvenog tržišta EU, traženje novih načina i formata za bližu koordinaciju sa Velikom Britanijom, koja teži da pojača ulogu u regionu od nedavnog povratka laburista na vlast.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
FOTO: Poljoprivrednici u Grčkoj blokirali puteve, granične prelaze i aerodrome, sukobi s policijom
08.12.2025.•
1
Grčki poljoprivrednici organizovali su danas štrajk i blokirali ključne puteve, granične prelaze i dva aerodroma na Kritu kako bi izrazili protest i zbog kašnjenja evropskih subvencija.
Jak zemljotres u Japanu, izdato upozorenje na cunami
08.12.2025.•
0
Zemljotres magnitude 7,6 dogodio se danas kod severoistočne obale Japana.
Napadnut vrtić u Sudanu: Ubijeno 114 ljudi, među njima i 63 dece
08.12.2025.•
0
Broj ubijenih u napadu dronovima na vrtić i druge lokacije u gradu Kalugi povećan je na 114 ljudi, od čega 63 dece, saopšteno je iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Alija Balijagić osuđen na 40 godina zatvora
08.12.2025.•
0
Alija Balijagić osuđen je danas na 40 godina zatvora zbog teškog ubistva brata i sestre, Jovana (60) i Milenke Madžgalj (69), u Sokolcu 25. oktobra prošle godine.
VIDEO: Tajland napao Kambodžu
08.12.2025.•
1
Tajland je pokrenuo vazdušne napade duž sporne granice s Kambodžom, javila je tajlandska vojska.
Tri devojke u Beču izazvale 18 požara iz dosade
08.12.2025.•
0
Policija u Beču razotkrila je niz požara u više gradskih opština, a iza paljevina stoje tri devojke, koje su se dobrovoljno predale i priznale dela navodeći da su tokom novembra podmetnule 18 požara "iz dosade".
VIDEO: Žene u Iranu trčale maraton bez hidžaba, uhapšeni organizatori trke
08.12.2025.•
3
Iransko tužilaštvo saopštilo je da su dvojica organizatora maratona uhapšena zbog toga što su dozvolili učešće ženama koje nisu nosile hidžabe.
Mađarska i Slovačka će se žaliti Sudu pravde EU ako se usvoji zabrana isporuke ruskih energenata
07.12.2025.•
2
Mađarska i Slovačka će odluku o zabrani isporuke ruske nafte i gasa, koju Evropska komisija namerava da stavi na glasanje sledeće nedelje, osporavati pred Sudom pravde Evropske unije.
Evropski mediji: Trampova doktrina ponizila Evropu čije vođe ćute
07.12.2025.•
3
Politički krugovi i javnost u EU su zaprepašćeni i kivni, a vođe i vlade EU za sada krajnje uzdržano reaguju na doktrinu SAD o "civilizacijskom posrnuću Evrope" i stavu da Rusija mora postati partner, a ne neprijatelj.
Uz korišćenje biber spreja opljačkali ženu na aerodromu, Hitna pomoć zbrinula 21 osobu
07.12.2025.•
0
Londonska policija saopštila je da je na aerodromu Hitrou došlo do incidenta u kojem je grupa muškaraca poprskala biber sprejom ženu u liftu na parkingu jednog terminala, koju su potom i opljačkali.
Zamenik državnog sekretara SAD: Evropljani dali mnogo više Rusiji nego Ukrajini
07.12.2025.•
2
Zamenik državnog sekretara SAD Kristofer Landau rekao je da je hteo da sazna da li su evropske zemlje dale više novca za Ukrajinu ili za Rusiju, od početka ruske invazije do povratka Donalda Trampa u Belu kuću.
Sikorski poručio Masku da odleti na Mars, tamo nema cenzure nacističkih pozdrava
07.12.2025.•
4
Šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski poručio je američkom milijarderu Ilonu Masku, koji je pozvao na likvidaciju Evropske unije, da odleti na Mars, jer tamo nema cenzure nacističkih pozdrava.
VIDEO Izgoreo noćni klub u Indiji: Stradalo najmanje 25 ljudi, među njima i turisti
07.12.2025.•
0
Najmanje 25 ljudi, među kojima ima i turista, poginulo je u požaru u popularnom noćnom klubu u indijskoj državi Goa.
Nakon tri nedelje u zatvoru: Nikola Sarkozi napisao knjigu o svom iskustvu, ide i na turneju
07.12.2025.•
4
Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi napisao je o svom iskustvu u zatvoru knjigu, koja će se u sredu, 10. decembra pojaviti u prodaji.
U Nemačkoj masovna krađa korišćenog ulja za kuvanje: Da spreče lopove, stavljaju i GSP na kante
07.12.2025.•
1
Kriminalci širom Nemačke kradu korišćeno ulje za kuvanje iz restorana i lanaca brze hrane. Prijave su često bez rezultata. Nemačko udruženje prehrambene industrije (BDE) procenjuje štetu na milione evra.
Tramp dobio nagradu za mir
07.12.2025.•
0
Američkom predsedniku Donaldu Trampu na žrebu za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. godine dodeljena je nedavno ustanovljena nagrada za mir Međunarodne federacije fudbalskih asocijacija (FIFA).
Nemačka uvodi dobrovoljni vojni rok: Trajaće šest meseci, plata 2.600 evra
07.12.2025.•
2
Bundestag je odobrio ponovno uvođenje delimične vojne obaveze kako bi povećao sastav svojih oružanih snaga kao odgovor na nove sigurnosne izazove.
Ilon Mask nakon što je kažnjen sa 120 miliona evra: EU treba ukinuti
07.12.2025.•
10
Američki milijarder i vlasnik platforme Iks Ilon Mask pozvao je na ukidanje Evropske unije posle kazne od 120 miliona evra izrečene njegovoj društvenoj mreži.
Pred punim stadionom: Dečak od 13 godina u Avganistanu javno pogubio ubicu svoje porodice
07.12.2025.•
1
Dečak star 13 godina izvršio je smrtnu kaznu nad muškarcem osuđenim za ubistvo članova njegove porodice, a javna egzekucija je organizovana pred punim stadionom.
Uhapšen ubica žene iz Međimurja, danas u Hrvatskoj ubijena još jedna žena
06.12.2025.•
0
Slovenačka policija uhapsila je danas 40-godišnjeg čoveka koji je juče u Murskom Središću u Hrvatskoj ubio jednu ženu, a teško ranio drugu, objavila je hrvatska policija.
Orban uskoro šalje biznismene u Rusiju - da se pripreme za posleratni period
06.12.2025.•
0
Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da će u narednim danima poslati delegaciju biznismena u Rusiju, da se pripreme za posleratni period.
Komentari 4
Mad Hatter
Opažanje
A ako osete tvrdo, prestanu da obraćaju pažnju na tebe.
A to znači da problem Srbije nije ko je predsednik u Americi, nego je naš problem što imamo jadnika Vučića za predsednika koga šamaraju zamenici sekretara pomoćnika.
Vučića treba smeniti, jer on je slab i plašljiv profil ličnosti i kao takav štetan za poziciju predsednika Srbije u uslovima promenjenih odnosa snaga u svetu. Srbija mora da ima čvrstog lidera, a jadnika Vučića treba oterati jer nam pravi i priziva nevolje jer ga osete da je slab i mekan.
@Dušan Savic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar