Crno tržište starlink opreme i necenzurisanog interneta u Iranu: Moćno, skupo i cveta
Podzemna mreža krijumčarenja i aktivizma donela je hiljadama ljudi u Iranu necenzurisani internet. u samo dve godine nakon što je satelitska internet usluga SpaceX-a dobila zeleno svetlo Vašingtona,
Foto: Pixabay
Ovog novembra, Mohamed je stajao u uličici blizu svog stana u jednom gradu na jugu Irana i čekao. Ovaj 38-godišnji konsultant u građevini trebalo je da se sastane s prodavcem kojeg je pronašao na Telegramu.
Bio je spreman da plati 700 američkih dolara za komad protivzakonite tehnologije za koju se veruje da predstavlja pretnju režimu u Teheranu. Reč je o terminalu Starlinka koji bi mu omogućio besplatan, necenzurisani pristup internetu, piše Forbes.
Starlink je satelitska internet usluga koju je napravio SpaceX. Zabranjena je u Iranu, zemlji u kojoj vlada jedna od najvećih cenzura u pristupu internetu. Epl i Gugl prodavnice aplikacija, kao i aplikacije poput Instagrama ili Sleka, blokiraju vladini cenzori. Oni često hapse one koji na internetu pišu stvari koje se mogu protumačiti kao "anti-islamske" ili kritički nastrojene prema Islamskoj republici.
Upotreba Starlinka dramatično je porasla u poslednje dve godine, otkad je uslugu aktivirao milijarder i osnivač SpaceX-a Ilon Mask. Taj čin ohrabrio je krijumčare koji su počeli da unose terminale u Iran.
Pretnje kaznama i zatvorom nisu zaustavile crno tržište koje dodatno podstiče i sve snažniji aktivistički pokret kojim se ljudima želi omogućiti pristup internetu. Forbes saznaje kako oko 20.000 ljudi sada ima pristup brzom internetu kakav Iran ne može da cenzuriše, a kamoli da ugasi.
Pristupačan internet? Samo za one koji mogu da plate.
To je tek delić od ukupno 89 miliona ljudi, koliko živi u Iranu. Strašno visoke preprodajne cene znače da su terminali dostupni samo šačici privilegovanih. Cene se kreću od 700 do čak 2.000 dolara. U Americi je tipična maloprodajna cena 250 dolara. Toliko iznosi prosečna mesečna plata u Iranu.
Usluga Starlinka takođe zahteva i mesečnu naknadu od 70 dolara, a to – zbog američkih sankcija protiv iranskih banaka – zahteva komplikovan niz koraka koji uključuju kriptovalute i pripejd kreditne kartice. Uz to, korisnici plaćaju jednokratnu naknadu od 200 dolara kako bi uređaj aktivirali u zemlji različitoj od one u kojoj je kupljen.
Za one koji ovo mogu da priušte, a imaju i dobar želudac za rizike, razlozi za nabavku Starlinka kreću se od svakodnevnih do političkih. Forbes je razgovarao s nekoliko korisnika Starlinka u Iranu za koje necenzurisani internet znači i veću brzinu za videopozive i igre. Tu je i nesmetani pristup društvenim mrežama i sloboda da kažu šta god žele. Kao i bolji način da organizuju svoj otpor vladi.
Tehnološka revolucija
"Masovno usvajanje Starlinka u Iranu moglo bi biti tehnološka revolucija koju smo čekali u našoj borbi protiv digitalne represije režima", kaže Ahmad Ahmadian, izvršni direktor aktivističke grupe Holistic Resilience.
Grupa se nalazi u Los Anđelesu.
"Baš kao što je Radio Slobodna Evropa uspeo da sruši zid sovjetske propagande, Starlink bi mogao da uništi digitalnu gvozdenu zavesu Islamske republike”, navode oni.
Mohamedu, čije prezime Forbes nije objavio radi zaštite njegovog identiteta, Starlink će ubrzati obavljanje posla u sklopu kojeg mora da komunicira sa stranim klijentima iz Kanade. Spora veza u njegovoj zemlji šteti njegovom biznisu. Ponekad nije mogao da pristupi Dropbox-u klijenata kako bi im preneo poslovne datoteke i dokumente.
Nakon što je pronašao prodavca na NasNetu, kanalu na Telegramu na persijskom jeziku koji promoviše upotrebu Starlinka, i upoznao se s dostavljačem, za Forbes kaže kako je proces dobijanja terminala za njega bio jednostavan. “Poslao sam lokaciju dostavljaču i dobio terminal poput dostave pice”, kaže on.
Uz to što pomaže ljudima da dođu do Starlink terminala, NasNet takođe objavljuje snimke na Jutjubu koji sadrže detaljna uputstva za postavljanje i rešavanje tehničkih problema. Snimke izrađuje uglavnom jedna Iranka koja u Evropi živi već 10 godina. Želela je da ostane anonimna. Na snimcima se prikazuje s prekrivenim licem. Za Forbes kaže kako otvoreni, necenzurisani i brzi internet može promeniti život.
Starlink se u Iranu pojavio za vreme masovnih protesta
"Ideja neograničenog interneta mnogim građanima Irana deluje gotovo neverovatno. To je kao da žedna osoba usred pustinje odjednom pronađe bunar. Najpre ne veruje da je stvaran. Potom počne da pije koliko god može", kaže ona.
Starlink je u Iran došao 2022. godine. Građani su izašli na ulice kako bi protestovali zbog smrti 22-godišnje Mahse Amini. Ona je uhapšena, pritvorena i navodno premlaćena u zatvoru zato što nije u dovoljnoj meri pokrila svoju kosu i udove. Kako bi ugušila masovne proteste, iranska vlada ugasila je internet. Tu taktiku često koristi za sprečavanje protesta.
Ti protesti podstakli su američko Ministarstvo finansija i Stejt dipartment da napravi izuzetak u sankcijama za usluge komunikacija. Tri dana kasnije, Mask je u Iranu uključio Starlink.
"Usluga zahteva korišćenje terminala u samoj zemlji. Verujem da vlada to neće podržati, ali terminali će raditi ako iko uspe da ih donese u Iran", rekao je tada Mask.
Ni on ni SpaceX nisu odgovorili na upit za komentar za ovu priču, navodi Forbes.
Pročitaj još
Prilagođavanje terminala korisnicima u Iranu
U mesecima nakon protesta u septembru 2022. godine, Mehdi Jahjanedžad, aktivista iz Irana koji živi u Los Anđelesu, upotrebio je novac lokalnih neprofitnih udruženja i privatnih donatora za kupovinu oko stotinu Starlinkovih terminala. Poslao ih je aktivistima i drugim saveznicima blizu Irana, koji su pomogli da budu prokrijumčareni u zemlju.
Jahjanedžad je takođe zamolio SpaceX da poboljšaju terminale za korisnike u Iranu. Na osnovu njegovih saveta, kaže, kompanija je dodala sklopive držače. Zbog toga ih je lakše prenositi u rančevima. Tu su i odvojivi kablovi za eternet umesto onih koje u Iranu nije bilo moguće zameniti (iranska vlada žalila se UN agenciji za komunikacije u Ženevi u želji da se Starlink isključi. Nedavno su se takođe žalili da uopšte ne mogu da lociraju uređaje jer jedan terminal bez problema stane u ranac).
Mohamed je svestan rizika koji dolaze s novim pristupom internetu. Starlink terminali trebalo bi da budu postavljeni na otvorenom, s jasnim pogledom ka nebu. Ali, njegov se nalazi u kući, pored terase, prekriven crnom zavesom. “Još ne mogu da verujem komšijama”, objašnjava.
To znači da je veza mnogo sporija nego što bi trebalo da bude. Možda i na tek pola kapaciteta. Ali, za Mohameda se to svejedno isplati.
"Još je mnogo bolja od prethodnog interneta", kazao je on.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
VIDEO Veliko nevreme u Istri: Ima povređenih, pričinjena velika materijalna šteta u Rovinju
16.06.2025.•
0
Više osoba povređeno je večeras u jakom nevremenu koje je zahvatilo delove Istre, najviše područje Rovinja, javili su hrvatski mediji.
VIDEO: Izrael bombardovao iransku državnu televiziju
16.06.2025.•
2
Zgrada iranske državne radio-televizije (IRIB) u Teheranu pogođena je u izraelskom udaru kada je prekinuto direktno emitovanje programa.
Prvi putnički avion iz Evropske unije posle 13 godina sleteo u Damask
16.06.2025.•
0
Prvi putnički avion jedne aviokompanije iz Evropske unije sleteo je posle dugogodišnjeg prekida vazdušnog saobraćaja između Sirije i EU na međunarodni aerodrom u Damasku, javila je agencija Sana.
Nova trka u nuklearnom naoružanju: U januaru "prebrojana" 12.241 bojeva glava
16.06.2025.•
1
Međunarodni institut za istraživanje mira upozorio je da su države sa nuklearnim oružjem nastavile da modernizuju svoje arsenale prošle godine, otvarajući put novoj trci u nuklearnom naoružanju.
U Češkoj istraga kompanije jer je vojsci prodavala loše kamione, ista firma poslovala i u Srbiji
16.06.2025.•
3
Češka Vojna policija povela je preliminarnu istragu o isporukama terenskih vozila TATRA Vojsci Češke od Čehoslovak Grup (CSG) Mihala Strnada.
Avion Er Indije se vratio u Hongkong iz predostrožnosti
16.06.2025.•
0
Avion "boing 787-8 drimlajner" indijske kompanije Er Indija, koji je leteo za Nju Delhi, vratio se danas u Hongkong iz predostrožnosti.
Netanjahu: Napali smo Iran da sprečimo nuklearni Holokaust
16.06.2025.•
15
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je pokrenuo vazdušne napade na Iran kako bi sprečio "nuklearni Holokaust".
Uhapšen osumnjičeni za ubistvo kongresmenke i njenog supruga i ranjavanje senatora
16.06.2025.•
0
Vens Luter Belter (57), osumnjičeni za ubistvo kongresmenke Melise Hortman i njenog supruga, kao i za ranjavanje senatora Džona Hofmana i njegove supruge Ivet, uhapšen je u nedelju.
Uz pomoć DNK testa identifikovano 80 žrtava pada aviona u Indiji
16.06.2025.•
0
DNK testovi identifikovali su 80 žrtava pada aviona kompanije Er Indija, na letu AI171 u Ahmedabadu, a 33 tela predata su porodicama, saopštili su predstavnici zdravstvenih službi.
Tramp: Kao što sam sprečio rat na Kosovu, tako ću i između Izraela i Irana
16.06.2025.•
28
Američki predsednik Donald Tramp doveo je u vezu iransko-izraelski sukob i odnos Beograda i Prištine tvrdeći da je tokom prvog mandata sprečio izbijanje rata.
Bečka policija teško ranila državljanina Srbije nakon što im je pretio nožem
16.06.2025.•
2
Bečka policija teško je ranila dvadesetosmogodišnjeg mladića iz Srbije koji je nožem pretio policajcima, javlja Kronen cajtung.
VIDEO Izrael napadom na Iran "prešao Rubikon": Ljudi masovno beže iz Teherana
15.06.2025.•
7
Strah je obuzeo Irance dok Izrael obećava da će nastaviti napade na Islamsku Republiku zbog njenog nuklearnog programa, a mnogi ljudi beže iz teherana i drugih gradova kako bi osigurali bezbednost.
VIDEO: Protesti u Španiji i Italiji zbog posledica prekomernog turizma
15.06.2025.•
3
Hiljade ljudi izašlo je na ulice gradova u Španiji i Italiji, protestujući protiv prekomernog širenja turizma, a glavni protest održan je u Barseloni.
AP: Tramp stavio veto za planirani izraelski atentat na iranskog vrhovnog vođu Alija Hamneija
15.06.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp stavio je veto za plan Izraela da se pokuša atentat na iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija.
U Holandiji protestovalo oko 100.000 građana protiv vladine politike prema Izraelu
15.06.2025.•
5
Više desetina hiljada demonstranata se okupilo u Holandiji u znak protesta zbog politike holandske vlade prema Izraelu.
Ukupno 22 državljanina Severne Makedonije zatražilo pomoć za napuštanje Izraela
15.06.2025.•
1
Ukupno 22 makedonska državljanina zatražilo je pomoć za napuštanje Izraela i povratak u Severnu Makedoniju, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
U Minesoti ubijeni članica Predstavničkog doma i njen muž: FBI plaća informacije o ubici
15.06.2025.•
0
FBI ponudio je nagradu od 50.000 dolara za informacije o Vensu Luteru Boelteru, osumnjičenom za dvostruko ubistvo zastupnice u Predstavničkom domu Minesote, Melise Hortman i njenog supruga.
Sarkozi ostao bez ordena Legije časti: Oduzet mu je zbog korupcije
15.06.2025.•
3
Bivšem francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju oduzet je orden Legije časti nakon što je prošle godine osuđen za korupciju i trgovinu uticajem.
Evropa možda i pregura bez ruskog gasa, ali bez ovog proizvoda iz Rusije - sve teže
15.06.2025.•
8
Uprkos ratu u Ukrajini, rusko veštačko đubrivo je tokom poslednje tri godine postajalo sve važnije za evropsku poljoprivredu.
Srušio se most u Indiji: Poginule dve osobe, više desetina povređeno
15.06.2025.•
0
Najmanje dve osobe su poginule, a 32 su povređene kada se srušio deo malog starog betonsko-gvozdenog pešačkog mosta preko jedne reke u zapadnoj Indiji.
Rusija predala Ukrajini tela 1.200 vojnika
15.06.2025.•
2
Rusija je predala Ukrajini još 1.200 tela ukrajinskih vojnika poginulih u ratu, prenele su državne agencije, navodeći da Moskva zauzvrat nije dobila posmrtne ostatke nijednog svog vojnika.
Komentari 1
Mohamed
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar