Mladi Nemci masovno odbijaju da idu u vojsku
Vojni rok u Nemačkoj još je dobrovoljan, ali bi uskoro mogao postati obavezan. To je jedan od razloga zbog kojih sve više mladih muškaraca protestuje protiv viojne službe i poziva se na prigovor savesti.
Foto: Pixabay
Fil Vering razmišlja o tome da odbije odlazak u vojsku. Kaže da ni pod kojim uslovima ne želi da ide u Bundesver.
"Uvek se govori da je reč o odbrani. Zato nemam interesa da služim obavezni vojni rok", rekao je ovaj učenik za Dojče vele.
U Nemačkoj se još u vojsku ide dobrovoljno. Ipak, to bi se uskoro moglo promeniti. Bundesveru će u narednim godinama biti potrebno najmanje 60.000 dodatnih vojnika. Malo je verovatno da će se u Nemačkoj prijaviti toliko dobrovoljaca, kažu vojni stručnjaci. A ni Fil Vering u to ne veruje: "Pitanje je dana kada će biti uveden obavezni vojni rok."
Zajedno s istomišljenicima, učenik organizuje širom zemlje "školske štrajkove protiv vojne oabveze". Fil, koji u Minsteru pohađa 12. razred gimnazije, jedan je od portparola te inicijative. Ove godine puni 18 godina, a tema vojne službe zaokuplja njega i njegove prijatelje. To ima veze i s novim zakonom o vojnoj službi. Od početka godine Bundesver svim mladićima oko njihovog 18. rođendana šalje upitnik koji moraju da popune i vrate.
"Imate li načelno interesovanje da na dobrovoljnoj osnovi postanete vojnik?", jedno je od pitanja. Za odgovor postoji skala od nula do deset. Nula znači "nema interesa". Dalja pitanja odnose se na fizičku spremnost i stepen obrazovanja.
Međutim, popunjavanjem upitnika priča se ne završava. Čak ni onaj ko ima "nula interesa" za vojnički poziv ne može da izbegne lekarski pregled u Bundesveru. On je od početka godine obavezan za muškarce rođene od 2008. godine. Žene se mogu dobrovoljno prijaviti za službu. Međutim, zakonom se samo muškarci mogu obavezati na medicinski pregled ili vojnu službu.
Ofenzivna kampanja za regrutovanje Bundesvera, mogući povratak obaveznog vojnog roka i rasprava o mogućem napadu Rusije na teritoriju NATO-a - sve to ima posledice. Za mnoge mlade muškarce to je povod da razmotre podnošenje zahteva za prigovor savesti. Jer onaj kome je jednom priznato pravo na prigovor savesti ne može biti pozvan u vojsku čak ni u slučaju rata.
Prigovor savesti - pravo koje garantuje Ustav
"Niko ne sme biti prisiljen da protiv svoje savesti služi vojsku i koristi oružje", stoji u nemačkom Ustavu - kao reakcija na iskustva iz dva svetska rata i nacističku diktaturu. Pri tome nije važno da li je trenutno na snazi obavezno služenje vojske ili ne.
Ne samo da oni koji nikada nisu služili vojsku mogu odbiti vojnu službu, već to mogu i aktivni vojnici i rezervisti. Nakon što je 2011. obavezni vojni rok suspendovan, a Bundesver znatno smanjen, samo je mali broj ljudi odbijao vojnu službu.
Međutim, nakon velikog ruskog napada na Ukrajinu 2022. godine to se ponovo promenilo. Od tada broj onih koji navode prigovor savesti stalno raste. Prošle godine je sa 3.879 zahteva postavljen novi rekord, kako je za Dojče vele rekla portparolka nadležne Savezne kancelarije za porodicu i zadatke civilnog društva (BAFzA). Taj se trend nastavio i u prva dva meseca ove godine: do kraja februara tamo je već pristiglo gotovo 2.000 zahteva za odbijanje vojne obaveze.
Ipak, takav zahtev ne može se podneti tek tako i zahteva određenu pripremu. Za to su zadužena savetovališta, koja beleže sve veći broj upita. Nevladina organizacija Nemačko mirovno društvo - Ujedinjeni protivnici vojne službe (DFG‑VK) u međuvremenu je uspostavila mrežu s više od 200 volontera‑savetnika širom zemlje.
Presudne su lične dileme savesti
U Berlinu ovih nedelja Lotar Eberhart vodi brojne razgovore i daje savete u prostorijama DFG‑VK. Tu je pre svega reč o ključnom delu zahteva - ličnom obrazloženju zašto neko zbog prigovora savesti ne može da služi vojsku.
"Šta je to dilema savesti i ono lično u čoveku što ga je navelo da kaže ne ratu? To pokušavam da izvučem iz sagovornika", kaže Eberhart. Takav razgovor ponekad može trajati i sat ili sat i po. Eberhart kao savetnik radi već oko 50 godina.
Pročitaj još
Nemačka vojska se oslanja na rezerviste
Gotovi tekstovi i opšti argumenti ne pomažu mnogo podnosiocu zahteva - lično obrazloženje mora uveriti one koji odlučuju.
"Ako je neko ozbiljno razmislio o svom obrazloženju i uverljivo opisao svoje moralne dileme i sukobe, onda priznavanju zahteva obično ništa ne stoji na putu", kaže savetnik na osnovu svog iskustva.
Ipak, događa se da se zahtevi odbijaju.
I Fil Vering razmatra mogućnost da podnese zahtev za prigovor savesti na vojnu službu. Može zamisliti da se udruži s prijateljima ili školskim kolegama koji bi zajedno objavili da odbijaju vojnu službu.
"Tada bismo u jednoj javnoj akciji pokazali da nemamo interesa da nas šalju u rat."
Kada dobije upitnik Bundesvera, u svakom slučaju će zaokružiti "nula interesa".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
EU priprema hitne mere zbog moguće nestašice avionskog goriva
20.04.2026.•
1
Evropska unija priprema mere za efikasniju raspodelu avionskog goriva među državama članicama i obezbeđivanje alternativnih izvora snabdevanja, dok je transport energenata kroz Ormuski moreuz i dalje u zastoju.
Podrška Trampu pala na najniži nivo u drugom mandatu
20.04.2026.•
0
Podrška predsedniku SAD Donaldu Trampu pala je na najniži nivo u njegovom drugom mandatu, dok Amerikanci izražavaju sve veću zabrinutost zbog rasta troškova života i rata sa Iranom.
Japan pogodio zemljotrees jačine 7,4 stepena, izdato upozorenje na cunami
20.04.2026.•
0
Japan je danas pogodio zemljotres jačine 7,4 stepeni po Rihterovoj skali, prenosi japanski portal NHK.
Prvi rezultati izbora u Bugarskoj: Vodi stranka Rumena Radeva, u parlament ulaze još tri liste
20.04.2026.•
5
Prvi rezultati parlamentarnih izbora u Bugarskoj pokazuju da stranka "Progresivna Bugarska" bivšeg bugarskog predsednika Rumena Radeva vodi sa 44,4 odsto glasova, dok se očekuje da u skupštinu uđu još tri liste.
Mickoski negira da je angažovao izraelsku firmu za praćenje funkcionera opozicije
19.04.2026.•
0
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski odbacio je optužbe opozicionog SDSM da je angažovao izraelsku obaveštajnu kompaniju "Blek kjub" za praćenje funkcionera te partije i njenog predsednika Venka Filipčeta.
Iran odbio pregovore sa SAD
19.04.2026.•
0
Iran je odbio da učestvuje u drugoj rundi mirovnih pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Zemljotres kod Sarajeva
19.04.2026.•
0
Zemljotres jačine tri stepena po Rihteru pogodio je šire područje Sarajeva večeras nešto pre 19 časova.
Osmoro dece ubijeno u pucnjavi u Luizijani
19.04.2026.•
1
Najmanje osmoro dece je ubijeno, a više osoba je ranjeno u pucnjavi u gradu Šrivportu, u američkoj saveznoj državi Luizijani, dok je osumnjičeni napadač takođe mrtav, saopštila je policija.
Ukrajinske vlasti: Kijev već dobio 90 odsto sredstava od zamrznute ruske imovine
19.04.2026.•
3
Ukrajina je već dobila oko 45 milijardi dolara, odnosno 90 odsto očekivanog finansiranja od prihoda ostvarenih zamrznutom ruskom imovinom.
SAD će odložiti isporuke oružja nekim evropskim zemljama zbog rata na Bliskom istoku
19.04.2026.•
0
Američki zvaničnici su obavestili svoje evropske kolege o kašnjenju u isporuci određenih porudžbina oružja zbog rata sa Iranom, prenela je britanska agencija Rojters, pozivajući se na izvore bliske tom pitanju.
Obeležen dan sećanja na žrtve u NDH
19.04.2026.•
2
U Donjoj Gradini kod Kozarske Dubice danas je obeležen Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Јevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) kojem su prisustvovali zvaničnici Srbije i Republike Srpske.
Lukašenko: Belorusija spremna za veliki sporazum sa SAD
19.04.2026.•
2
Belorusija je spremna za "veliki sporazum" sa SAD, ali on mora biti pripremljen tako da odražava interese obe zemlje, izjavio je predsednik Aleksandar Lukašenko.
Tramp će javno čitati citate iz Biblije
19.04.2026.•
9
Predsednik SAD Donald Tramp učestvovaće u javnom čitanju Biblije, dok njegova administracija nastavlja da integriše religiju, posebno hrišćanstvo, u zvanične državne aktivnosti.
Kijevski policajci suspendovani jer su tokom terorističkog napada pobegli od napadača
19.04.2026.•
1
Policijski službenici koji su pobegli od napadača tokom jučerašnjeg terorističkog napada u Kijevu suspendovani su sa dužnosti, saopštio je šef ukrajinske Nacionalne policije Ivan Vihivski.
Saobraćaj u Ormuskom moreuzu i dalje je u zastoju
19.04.2026.•
1
Saobraćaj je i dalje u zastoju u Ormuskom moreuzu nakon što su iranski patrolni čamci pucali juče na trgovačke brodove.
Nemci pomoću novog sajta za pretragu mogu da provere da li su im preci bili u nacističkoj stranci
19.04.2026.•
6
Internet stranica koja korisnicima omogućava pretraživanje evidencija nacističke stranke kako bi proverili da li su njihovi preci bili njeni članovi zabeležila je milione poseta otkako je pokrenuta ranije ovog meseca.
Danas parlamentarni izbori u Bugarskoj
19.04.2026.•
0
U Bugarskoj se održavaju prevremeni parlamentarni izbori, na kojima više od 6,5 miliona birača ima pravo glasa i bira između 24 političke formacije - 14 stranaka i 10 koalicija.
Sud dopustio Trampu da nastavi da gradi balsku dvoranu u sklopu Bele kuće
19.04.2026.•
0
Američki apelacioni sud odlučio je da dozvoli nastavak izgradnje podzemnih i nadzemnih delova balske dvorane predsednika Donalda Trampa u sklopu Bele kuće.
Pokušaj ucene proizvođača dečije hrane u Austriji: Sumnja da je u neke proizvode stavljen otrov za pacove
19.04.2026.•
0
Austrijske vlasti saopštile su da su nepoznati počinioci navodno pokušali da ucene proizvođača dečije hrane HiPP, tvrdeći da su u neke proizvode stavili otrov za pacove.
Konačni rezultati mađarskih izbora: Tisi 141 mesto u parlamentu, Fidesu 52
18.04.2026.•
5
Stranka Tisa osvojila je 141 od 199 mesta u parlamentu Mađarske, navodi se u konačnim rezultatima izbora, objavljenim posle obrade glasova poslatih poštom, iz inostranstva i glasovima predatim putem punomoćja.
Većina Britanaca bi nazad u Evropsku uniju
18.04.2026.•
4
Kada bi morala da bira, većina Britanaca bi prednost dala povratku u Evropsku uniju u odnosu na druge oblike odnosa s Unijom, pokazao je novi izveštaj, koji je u subotu prenela nemačka novinska agencija dpa.
Komentari 9
Fića
milioner
Ta omladina je definitivno u pravu. Istorija ratovanja, ponarocito u 20 veku govori o tome da se nema vise za sta ratovati. Da se ratuje za neke drzave koje je elita otudjila zarad svog lagodnog zivota? Da ubijam tamo neke ljude druge vere/nacije, koji zive podjednako bedno kao i ja? Da se ratuje za imperijalne ciljeve nekih drzava, koje i onako ne znaju sta ce i sa postojecim teritorijama? Za neke propale ideologije? A na drugoj strani, ta drzava ne moze ni posao da ti obezbedi, a da ne pricamo o krovu nad glavom i sve ono sto cini normalan zivot. Ravnopravnost, jednakost i solidarnost da ne pominjem. Nema se vise za sta ratovati, ako je ikad i bilo. I te drzave koje te pozivaju u rat su prevazidjene. Da ne pominjemo kako sva ta elita koja zagovara ratovanje, sutra izvuce dupe kada treba tamo da se gine...
Iskreno
A da, naravno, da ne zaboravim i kompletna nepotisticka legla drzavnog posla.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar