Šmit: Ostavka zbog pritisaka, ne samo na mene, već i na strukture Dejtonskog sporazuma
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit izjavio je danas da je odlučio da podnese ostavku na tu funkciju, jer je osetio da raste pritisak, ne samo na njega, već i na same strukture Dejtonskog sporazuma.
"Osetio sam da pritisak ne raste samo na mene, već i na same strukture Dejtona. Bilo mi je važno da obezbedim da sama funkcija nastavi da postoji", rekao je Šmit u intervjuu nemačkom Zidojče cajtungu, preneli su sarajevski mediji.
Pojasnio je da bi ukidanje Kancelarije visokog predstavnika (OHR), bez ostvarenja postavljenih ciljeva, koji su delimično ostvareni, značilo da je celokupni Dejtonski mirovni sporazum doveden u pitanje, uključujući i vojnu misiju EUFOR-a.
"A to bi bilo neodgovorno u vremenu kada se pojačavaju secesionističke izjave iz Republike Srpske (RS)", istakao je Šmit.
Dodao je da su za njegov ostanak na mestu visokog predstavnika bile potrebne "drugačije okolnosti", naglašavajući da za nastavak mandata nije imao dovoljnu podršku, mada su evropske zemlje, posebno Nemačka i Evropska unija (EU), bile uz njega.
"Podrška je svakako postojala. I London se veoma zalagao za očuvanje OHR-a i lično me podržavao. Velika podrška dolazila je i iz Rima i drugih prestonica. Ali bilo je razgovora u pozadini u kojima nisam učestvovao, samo sam čuo da su bili veoma intenzivni", kazao je Šmit.
Na pitanje o nastojanjima Rusije da se zatvori OHR, te o porukama Sjedinjenih Američkih Država (SAD), za koje se čini da su na istom tragu, on je odgovorio da "nije siguran o ishodu i o mogućem raspadu BiH".
"Ne zna se kuda će ove centrifugalne tendencije na kraju odvesti. Ali Bosna danas nije Bosna iz 1991. godine, kada je zbog snažnog prisustva Jugoslavenske narodne armije u zemlji bilo veoma mnogo oružja", konstatovao je visoki predstavnik u BiH.
Ponovio je raniji stav da u BiH "sukob civilizacija", kao i da se stanovništvo BiH muslimanske veroispovesti suočava s velikim brojem uvreda, koje, kako je ocenio, služe za stvaranje atmosfere za otcepljenje RS.
Pročitaj još
Još je rekao da za blokade rada institucija BiH, posebno Doma naroda BiH, smatra odgovornim Hrvate i Srbe, koji su više puta zajedno sprečili kvorum za odlučivanje, a time i usvajanje zakona.
Dodao je da zakonodavci gotovo ništa nisu usvojili od mera koje zahteva Savet Evrope za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, naglašavajući da će zbog toga BiH verovatno završiti na sivoj listi zemalja s rizikom od pranja novca.
Govoreći o pitanju državne imovine, koja je jedno od ključnih nerešenih pitanja u BiH, Šmit je najavio da se sprema potencijalno rešenje.
"Nestrpljenje raste i među načelnicima opština, koji često ne mogu izgraditi ni sportsku dvoranu. Radimo na novom rešenju, moji saradnici su razvili model prema kojem bi jedna komisija nezavisno odlučivala za koje svrhe se državno zemljište može koristiti", pojasnio je Šmit.
Komentarisao je i izjave lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika proglašenja nezavisnosti RS ako on nametne zakon o državnoj imovini.
"Dodik je upravo poručio da bi, ako bih sada pokušao doneti novo rešenje o državnoj imovini koje nije u skladu s njegovim stavovima, to bio casus belli (neposredan povod) za nezavisnost RS. Bez obzira na mene lično, verujem da će se međunarodna zajednica odlučno suprotstaviti takvim stavovima i da neće podleći pritiscima", kazao je Šmit.
Prema njegovim rečima, pitanje državne imovine je ostavljeno na rešavanje domaćim akterima, ali o njemu nema šire rasprave zbog stava predstavnika iz RS koji odbijaju da prihvate da BiH može biti titular državne imovine.
"Uz malo sreće, ove godine ćemo postići odluku o pitanju državne imovine", rekao je Šmit.
Naveo je da će se Savet za sprovođenje mira (PIC) sastati početkom juna, kada se očekuje da će biti imenovan novi kandidat za visokog predstavnika u BiH, ali nije isključio mogućnost da i posle te sednice ostane na ovoj poziciji.
"Kandidati za funkciju visokog predstavnika u BiH ne rastu na drveću. I čovek mora imati određeni prag tolerancije. Ali uveren sam da će neko biti pronađen. Zemlji je još potreban visoki predstavnik, bezbednosna situacija i politički razvoj su krhki, a međunarodne institucije ljudima pružaju određenu sigurnost", rekao je Šmit.
Na kraju istakao je da bi svom nasledniku poručio da ne veruje obećanjima političkih lidera i da se ne ustručava ukazati na svoje mogućnosti i nadležnosti.
Govoreći o projektu Južna gasna interkonekcija, koji je, prema pisanju medija bio razlog američkog pritiska da podnese ostavku, jer najveća trasa tog gasovoda prolazi kroz državnu imovinu u Federaciji BiH, on je kazao da se izgradnja tog gasovoda zasniva na šest godina staroj studiji izvodljivosti koju je podržala EU.
"Cilj je bio smanjiti uticaj ruskog Gasproma. Međutim, EU se povukla iz projekta. Sada Evropljani više nisu uključeni. To što Amerikanci imaju drugačiji pristup ne može im se unapred zameriti", zaključio je Šmit.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Ustavni sud Češke: Prostitutke moraju da plaćaju porez
20.10.2026.•
0
Ustavni sud Češke posle nekoliko godina sudskih sporova presudio je da prostitutke moraju državi da plate porez na prihod pošto dobrovoljni seks za novac nije krivično delo kao podvođenje, tj. posredovanje u prostituciji
Stanovnici Alberte glasali protiv otcepljenja od Kanade
20.10.2026.•
4
Stanovnici kanadske provincije Alberte glasali su za ostanak u sastavu Kanade na prvom referendumu o otcepljenju u istoriji te provincije.
Nikad niži rejting Trampa
20.10.2026.•
2
Podrška američkom predsedniku Donaldu Trampu pala je na rekordno nizak nivo od svega 31 odsto.
Tramp ne odustaje: Novi Meksiko da promeni ime u Nova Amerika - to će mu povećati ugled i vrednost
20.10.2026.•
2
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da bi savezna američka država Novi Meksiko trebalo da promeni ime u "Nova Amerika", ocenivši da bi takva promena povećala njen ugled i vrednost.
Florida izdala nalog za hapšenje Raula Kastra
20.10.2026.•
1
Glavni državni tužilac Floride Džejms Utmajer saopštio je da izdat nalog za hapšenje bivšeg kubanskog lidera Raula Kastra.
Na zahtev Hrvatske: Crna Gora menja naziv bazena u Kotoru, predložen naziv "Petar II Petrović Njegoš"
20.10.2026.•
34
Ministarstvo sporta i mladih Crne Gore predložiće da gradski bazen u Kotoru, koji nosi ime vaterpoliste Zorana Gopčevića, bude preimenovan u bazen "Petar II Petrović Njegoš", javlja RTCG.
Tramp pokrenuo istragu protiv Ričarda Grenela zbog zloupotreba i trgovine uticajem
20.10.2026.•
3
Ričard Grenel, jedan od najbližih savetnika predsednika SAD Donalda Trampa i nekadašnji njegov izaslanik za Kosovo, pod istragom je Bele kuće koju je naredio Tramp lično.
Polovina zatvorenika u Austriji nema njeno državljanstvo, najviše ih iz Srbije
20.10.2026.•
2
Više od polovine zatvorenika u Austriji nema austrijsko državljanstvo, a među njima najbrojniji su državljani Srbije.
Konaković: Poslaću kući osoblje srpske ambasade u BiH ako organizuju izbore bez dozvole
19.10.2026.•
5
Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković kaže da je obavestio vlasti u Beogradu da će, ako Srbija odluči da bez dozvole organizuje izbore na teritoriji BiH, sve iz Ambasade Srbije koji to budu radili poslati kući.
Rama policiji: Strpljenje s mladima, odlučno s onima koji pale
19.10.2026.•
3
Premijer Albanije Edi Rama ponovo je reagovao na nasilne incidente tokom protesta u Tirani i drugim gradovima proteklih sedam dana.
Sutra odluka da li će državljanima Srbije biti omogućeno da glasaju u BiH
19.10.2026.•
0
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine (BiH) Staša Košarac (SNSD) objavio je da je na njegov zahtev za sutra zakazana vanredna telefonska sednica Saveta ministara BiH.
Svetski program za hranu smanjuje humanitarnu pomoć Gazi
19.10.2026.•
2
Jedan od glavnih snabdevača Pojasa Gaze humanitarnom pomoći u hrani, Svetski program za hranu, saopštio je da je zbog nedostatka finansijskih sredstava primoran da "drastično smanji pomoć" na toj teritoriji.
Alberta danas glasa da li će se odvojiti od Kanade
19.10.2026.•
11
Birači u kanadskoj pokrajini Alberta, bogatoj naftom, glasaće danas o pokretanju procesa za sticanje nezavisnosti.
Ministar policije Francuske ponudio ostavku usred masovnih protesta i nereda: Makron ga odbio
19.10.2026.•
1
Predsednik Francuske Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza.
VIDEO Više od 200 ljudi uhapšeno u neredima u Milanu: Većina privedenih maloletnici - danas zaseda vlada
19.10.2026.•
0
Više od 200 osoba, među kojima 80 odsto maloletnika, uhapšeno je u nedelju tokom drugog dana nereda u Milanu.
Ko koga blokira na putu ka EU i zašto?
19.10.2026.•
7
Pojedine članice Evropske unije sve češće koriste pravo veta u pristupnom procesu zemalja kandidata. Pritom se često radi o interesima unutrašnje politike.
Mađar: Orban govorio o nasilnoj promeni ustavnog poretka, preti mu do 20 godina zatvora
19.10.2026.•
1
Mađarski premijer Peter Mađar izjavio je da je lider opozicione stranke Fides Viktor Orban kroz smeh govorio o oružanoj pobuni i nasilnoj promeni ustavnog poretka.
Tramp podržao Netanjahua pred izbore za premijera Izraela
19.10.2026.•
0
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp podržao je kandidaturu Benjamina Netanjahua za reizbor na mestu premijera Izraela.
Avion iz Tel Aviva prinudno sleteo u Sofiju zbog pretnje bombom
19.10.2026.•
0
Avion koji je leteo iz Tel Aviva prinudno je sleteo sinoć u Sofiju, nakon pretnje bombom, javila je bugarska državna televizija.
Makron: Svi koji su pljačkali tokom demonstracija moraće da nadoknade štetu
18.10.2026.•
2
Predsednik Fancuske Emanuel Makron izjavio je danas da će svi koji su pljačkali tokom demonstracija u Francuskoj morati da nadoknade štetu.
Četvoro mrtvih u požaru u vojnoj bazi u Kanadi
18.10.2026.•
0
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je danas da su četiri pripadnika oružanih snaga poginula, a na desetine drugih teško povređeno u požaru u vojnoj bazi u Alberti.
Komentari 4
mali đokica
Samo tri strane treba da se doslovce pridržavaju onoga u njemu.(To je veoma , veoma , veoma teško ) , jer
dolaze proverene globalističke Kurte i Murte da zajašu i sole pamet , a na karti ne znaju ni pokazati gde je BIH , i ne znaju mentalitet naroda BIH
(To nije sporazum o centralizaciji vlasti i da se zajaše )
I Kako reče Mak Dizdar (pesnik u knjizi `Kameni spavač` )
==
Pita jednom tako jednoga vrli pitac neki
A kto je ta šta je ta da prostiš,
Gdje li je ta,
Odakle je ta,
Bosna,
Rekti,
A zapitani odgovor njemu hitan tad dade
===
Kolega
Обсервер
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar