EU nam brani proizvodnju pesticida?

Razlog za to je što Evropskoj uniji ne odgovara da mi sami proizvodimo pesticide koje ona može da nam proda.

Ovo za Večernje novosti priča profesor Petar Vukša, šef Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, i naglašava da su i domaći i strani pesticidi, koji se mogu pronaći u radnjama, pa čak i na crnom tržištu, korektnog kvaliteta i da mogu bezbedno da se koriste.

Kako kaže profesor Vukša, upotreba pesticida je posao za stručnjake i svi oni koji se time bave, a nisu kvalifikovani, rade na sopstveni rizik i sigurno je da onda greše. "Postoje i odgovorni ljudi koji postupaju po uputstvu, ima neodgovornih prema drugima i sebi, pa to ne poštuju", kaže profesor Vukša.

Pesticidi, kako priča, nisu toliki problem kao opšta higijena. Veća muka je sa čistoćom ruku, pijaca, ambalaža, nego sa upotrebom sredstava za zaštitu bilja. "Broj tretiranja neke biljke ne znači ništa", priča profesor Vukša. "Breskva može da se tretira od sedam do 15 puta. Nije moguće reći da se ne prska. Neko ko ima od deset ari pa naviše, to je velika investicija da bi je olako izgubio. On prodaje i kvalitet i lepotu. Ozbiljni proizvođači neće da rizikuju i hoće da zarade."

Profesor ratarstva i povrtarstva Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Nebojša Momirović kaže da povrće i voće koje se ne štiti i ne prska, u današnje vreme, kada je prisustvo bolesti i štetočina visoko, opasnije nego ukoliko se zaštita uradi. Postoji oko 300 toksina, među kojima i aflatoksin, koji su posledica oboljenja biljke:

"Svi koji sarađuju sa velikim trgovinskim lancima moraju i da poštuju standarde, kada je reč o voću i povrću." Proizvod koji se mnogo tretira insekticidima, brzo gubi karakterističan miris - priča profesor Nebojša Momirović. - Ono što nije lepo ili je oštećeno bolestima ili insektima ne može da bude i zdravo. Voće i povrće mora da bude sjajno, čvrsto, da ima boju i krupnoću.