9. mart - simbol propuštenih prilika

Prve masovne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića održane su na današnji dan, pre 24 godine u Beogradu.

I 9. mart i 5. oktobar simboli su borbe i građanskog otpora, ali su se, kako su godine odmicale, peli na lestvici simbola propuštenih prilika i velikih i neostvarenih snova o boljoj budućnosti. Ljudi zaslužni za devetomartovske demonstracije (ili bar njihovi politički naslednici), sada su u paradoksalnoj situaciji - nominalno su na vlasti, ali su u suštini na političkoj margini i deo su glasačke mašinerije vladajuće većine okupljene oko SNS.

Da se na vanrednim parlamentarnim izborima nisu pridružili listi najjače stranke u zemlji, jasno je da bi se našli u društvu nekih saboraca iz devedesetih - daleko ispod cenzusa. Njihovi saborci odavno ne obeležavaju 9. mart, a kada su se karte na političkoj sceni promešale 2012. godine postalo je jasno da će i SPO to činiti sve tiše i tiše. Danas SPO u prvi plan stavlja proslavu 25 godina postojanja stranke, iako je "rođendan" tek za pet dana.

Na ulicama oko 100.000 ljudi

Mnogi se slažu u oceni da je 9. mart bio temelj kasnijih demokratskih promena u Srbiji i da nije bilo njega ne bi bilo ni demonstracija 1996. i 1997. godine, niti 5. oktobra 2000. godine. Demonstracije 9. marta su na ulice izvele oko 100.000 ljudi, po Beogradu je razmešteno više od 10.000 policajaca, a asfalt su gazili i vojni tenkovi. Žestoki sukobi su odneli dva života, a deveti mart se "prelio" u "plišanu revoluciju" i doneo prve pobede protiv Miloševića. Ipak, za rušenje njegovog režima nije bilo snage i bilo je potrebno još skoro celih deset godina.

Izlazak građana na ulice organizovao je Srpski pokret obnove, čiji je lider Vuk Drašković proglasom pozvao na demonstracijezbog huškačkog izveštavanja TV Beograd, koja je tada prvi put prozvana TV Bastiljom. Glavni zahtevi demonstracija bili su smene direktora RTS Dušana Mitevića i još četvorice urednika - Slavka Budihne, Predraga Vitasa, Ivana Kriveca i Sergeja Šestakova.

Miloševićev režim nije želeo da dozvoli demonstracije, pa je policija blokirala prilaze Trgu i od jutra počela da potiskuje demonstrante, koristeći palice, suzavac i vodene topove. Lideri opozicije su se pred naletom policije sklonili u Narodno pozorište, a sa terase tog zdanja Drašković je demonstrantima izdao komandu "Juriš!". Tada su počeli žestoki, višečasovni sukobi na ulicama Beograda. U haosu su poginuli su maturant Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54).

Centar grada bio je opustošen, a u sukobima demonstranata i policije je povređeno je 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi, među kojima i Drašković. Tog dana je policija nasilno zabranila rad Radija B92 i cenzurisala televiziju Studio B. Uveče su ulice bile potpuno puste, policija je tokom noći hapsila na desetine demonstranata, a "mir" su čuvali tenkovi, koje je režim izveo na ulice u večernjim časovima.

"Svi preveliki ideali pretvore se u svoju suprotnost"

Studenti su se organizovali i 10. marta su se okupili na Terazijskom platou gde su uz podršku građana pored ostavki čelnika i urednika državne televizije, zatražili i ostavku ministra policije, oslobađanje svih uhapšenih i omogućavanje rada B92 i Studija B. Dan kasnije, na Ušću je SPS organizovao kontra-miting sa kog je funkcioner te stranke Dušan Matković pozvao okupljene penzionere da "krenu na Terazije da razjure sramotu Srbije". Studenti su tokom mitinga nazivani "ustašama" i "huliganima".

Studenti su nastavili sa danonoćnim protestima i svojom "plišanom revolucijom" sve do 14. marta, kada su svi njihovi zahtevi prihvaćeni. Usvojene su ostavke Mitevića i Bogdanovića, smenjeni su urednici TV Beograd, B92 i Studio B su nastavili sa radom, a oslobođeni su svi uhapšeni.

Vredi podsetiti i na reči Dragane Milojević-Srdić, jednog od devetomartovskih simbola, čija je slika kako prkosi vodenom topu sa uzdignuta tri prsta obišla svet: "Danas, gledam skupštinu. Na vlasti su i DS i SPS i SPO. Svi, svi, svi. A ja sam, sanjajući drugačiju Srbiju, ostala slika na bedžu. Drugačije verovatno i nije moglo. Svi preveliki ideali pretvore se u svoju suprotnost."