Ko radi u inostranstvu, staž da uplaćuje u Srbiji

Radnici iz Srbije na privremenom radu u inostranstvu moći će da ostvare pravo na penziju, bez obzira na to što naša zemlja u ovom času nema potpisan međudržavni sporazum o socijalnom osiguranju sa zemljom u kojoj trenutno rade i žive.

Dovoljno je samo da što pre počnu sami sebi da uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje našem penzijskom fondu.

Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 26 odsto od osnovice, koja se utvrđuje na godišnjem nivou za celu narednu godinu. Za naše građane zaposlene u inostranstvu u 2015. godini osnovica iznosi 63.878 dinara.

Upitani šta je potrebno da bi se staž iz inostranstva priznao u Srbiji, u PIO fondu objašnjavaju, da u slučaju kada nema Konvencije treba podneti zahtev za utvrđivanje statusa osiguranika po osnovu rada u inostranstvu.

Na osnovu toga sve samostalne uplate za godine provedene na radu u inostranstvu, ući će u konačan obračun penzije. Preduslov je da ove samostalne uplate stižu na adresu PIO fonda svakog meseca.

Kako ne bi bilo zloupotreba, odnosno, kako ne bi stizale lažne prijave o radu u inostranstvu, kakav je slučaj bio ranijih godina, Fondu PIO mora da se kao dokaz priloži kopija pasoša na osnovu koje se može ustanoviti da li je osoba za period za koji je podnela zahtev za uplatu doprinosa stvarno i boravila u inostranstvu.

Onaj ko želi da ostvari pravo na srpsku penziju, takođe je obavezan, kažu u PIO fondu, da redovno obaveštava fond o svim promenama statusa kod poslodavca kod kog radi.

Ukoliko to ne bude činio na vreme, a podnese zahtev za prestanak uplata doprinosa, od njega će se tražiti da dostavi dokaze o trajanju radnog staža i za vreme za koje nije dostavljao potvrde. Staž se ovim zaposlenima u inostranstvu upisuje u radnu knjižicu tek kada uplate celokupan iznos doprinosa naveden u rešenju.

Ukoliko je dokumentacija ovog zaposlenog kompletna i papiri validni, PIO fond vrlo brzo kreće u razmatranja zahteva i utvrđuje da li neko može da ostvari ovo pravo ili ne. Ako je sve papirološki čisto, određuje se iznos koji svaki pojedinac uplaćuje PIO fondu.

Upitani, da li svi koji rade u inostranstvu mogu da ostvare ovo pravo, ili ima izuzetaka, u Penzijskom fondu odgovaraju, da pravo na upisivanje staža može da se odobri samo onim zaposlenima kojima gazda ne uplaćuje doprinose. Takvo pravo mogu da ostvare i oni kojima strani gazda čak i plaća penzione obaveze, ali našim ljudima to nije dovoljno da bi sutra dobili "pristojnu" penziju.

Staž po osnovu rada u inostranstvu može da se utvrdi licu koje radi u inostranstvu, a tamo se ne plaćaju doprinosi za PIO, ili se doprinosi plaćaju, ali po osnovu tog staža ne može da ostvari pravo na penziju, ili ne može da je koristi van njene teritorije. Ako osiguranik trenutno ne boravi u zemlji, može da ovlasti drugo lice da u njegovo ime pokrene ceo postupak, a uplate takođe može da obavi ovlašćeno lice.

Bitno je, dodaju u PIO fondu, naglasiti da zaposleni može da ima samo jedno osiguranje u određenom periodu, odnosno ne može da za isti period ima osiguranje i u zemlji i u inostranstvu.

Ako naš čovek u inostranstvu želi da se kod PIO fonda osigura i da nastavi s redovnim uplatama doprinosa, važno je da to navede u zahtevu. U njemu valja napisati da će uplate doprinosa trajati sve dok se ne ispune uslovi za penziju – minimum 15 godina staža i 65 godina starosti.

Zoran Panović, direktor Republičkog zavoda za socijalno osiguranje, kaže da naši ljudi koji rade u zemljama, s kojima nemamo potpisanu Konvenciju, mogu i sutra da se penzionišu, ali po propisima zemlje u kojoj rade i žive. – Dakle, ne može neko da živi i radi, primera radi u Kini, s kojom još nemamo ratifikovan sporazum, a da se penzioniše u Srbiji, kaže on.

Važno je da naši ljudi, koji sada tamo rade, znaju da oni bez Konvencije ne mogu da ostvare pravo na penziju po dva osnova i u Srbiji i u Kini, već samo u inostranstvu, što im sporazum, inače, omogućava. Penzija će im biti isplaćivana tamo gde su radili, jer su je tamo i stekli, zaključuje Panović.