Srpski radnik ima najdužu radnu nedelju, a najmanju platu

Evropski podaci pokazuju da je cena rada u industriji prošle godine bila najskuplja u Belgiji i u proseku je koštala 44,1 evra po satu, zatim u Danskoj 42,1 evra i u Švedskoj 41,8 evra.

Podaci pokazuju i da se u Srbiji najduže radi za najmanju platu. Tako je prosečna radna nedelja prošle godine u Srbiji bila 42,7 sata, a u ostalim evropskim državama prosečno 40 sati. Poređenja radi, zaposleni sa punim radnim vremenom u Rumuniji prošle godine imali su najdužu radnu nedelju u EU – 41 sat.

Sociolog Srećko Mihailović, dobar poznavalac industrijskih odnosa i položaja radnika, objasnio je da je poznata činjenica da je ovde jeftina radna snaga i da su plate male. Međutim, on ističe da je veliko pitanje i koliko je naša jeftina radna snaga kvalifikovana. "Veliko je pitanje koliko ta radna snaga može da odgovori potrebama savremene tehnologije. Bojim se da ne, da naša radna snaga nije toliko kvalifikovana i da zbog velike nezaposlenosti nije u toku svih onih tehnoloških zahteva koji se danas stavljaju pred radnu snagu", ocenio je Mihailović.

S druge strane, dodaje Mihailović, mi realno i ne bismo mogli očekivati strane investitore, ako bi ovde bila skupa radna snaga, jer oni idu tamo gde mogu da zarade i dobro preračunavaju sve troškove. "Međutim, ne može se privlačenje stranih investicija zasnivati samo na jeftinoj radnoj snazi i njenoj obespravljenosti, a ne upitati se šta je s drugim uslovima koje država mora ispuiti da bi imala investitore. Šta je s lošom administracijom, silnim birokratskim preprekama, propisima... Znači, ima niz drugih problema koji odbijaju strane investitore i oni se ne mogu nadomestiti time što permanentno snižavamo radnu snagu i obespravljujemo radnike", zaključio je Mihailović.

Ministar rada Aleksandar Vulin na pitanje dokle ćemo da reklamiramo Srbiju kao zemlju jeftine radne snage, odgovorio je da će tako biti sve dok na tržištu rada radna snaga ne bude skuplja.