Prema rečima direktora Strauss Adriatic Siniše Daničića, ova količina predstavlja 20 odsto ukupnog tržišta.
"Imajući u vidu neregulaciju tržišta kafe i nepostojanje zvaničnih podataka o veličini tržišta, sasvim je moguće da su ove cifre znatno veće. Posebno uznemirava rastući trend šverca sirove kafe, odnosno njegov rast iz godine u godinu, s tim da je rast ove u odnosu na prethodnu najviši do sada", ističe Daničić za "Danas". Najveći problem je, smatra on, taj što se šverc odvija u malim količinama i samim tim je teže ući mu u trag.
Daničić napominje kako su državne institucije prepoznale važnost problema šverca kafe, kao i da njihova spremnost da reše ovu poražavajuću situaciju ohrabruje. "Smatramo da samo sistemsko rešenje i udruženo delovanje svih nadležnih službi uz podršku privrede mogu dovesti do smanjenja sive ekonomije i šverca akciznih proizvoda", napominje Daničić, ističući kako su oni spremni da se zajedno sa državom bore u suzbijanju crnog tržišta sirove kafe.
Najveća količina sirove kafe u Srbiju ulazi preko Crne Gore i Kosova. Daničić kaže kako bi najveću aktivnost u suzbijanju ilegalnih tokova trebalo da preuzme Uprava carina.
Kafu najviše uvozimo iz Brazila, a dva najveća proizvođača u Srbiji pokrivaju nekih 85 odsto tržišta. Ostatak je raspoređen na više od 200 malih pržionica.
Država je u 2014. od akciza na kafu zaradila tri milijarde dinara, ali iako se akciza na kafu plaća, na pakovanje se ne lepe akcizne markice, kao u slučaju cigareta i alkoholnih pića. Predsednica Upravnog odbora Centra potrošača Srbije Vera Vida kaže za Danas da bi to trebalo promeniti i da je zbog veće bezbednosti potrošača neophodno da akcizne markice budu zalepljene na svaki proizvod. Ona kaže kako je CEPS uradio istraživanje o tome kakvu kafu pijemo i iz kojih tokova ona dolazi, a rezultati će biti predstavljeni danas na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije.
.jpg "Voz koji je išao za Novi Sad udario ženu u Zemun Polju, poginula na licu mesta")
Komentari 3
Pljuc
Ako pravilnik ne štiti krajnjeg kupca, već samo uvoznike - nema govora o legalnosti.
U pravilniku se navodi doslovce: "Praškasti proizvod" koji mora odgovarati po gramaži, vlagi, ali se nigde ne kaže da to mora biti 100% kafa.
Čak se ne kaže da uopšte mora biti kafa.
Zavidim Hrvatima na njihovom Pravilniku o kafi,
jer je njima stalo do turizma i tu zezanja nema. Potražite i uporedite.
Naši kupe kafu iz poplava, sa glivicama, i onda je provlače kroz HCL rastvor, i ako je ne operu dobro pre prženja (a znamo koliko plaćaju radnike i koliko su savesni) onda sledi prženje sa solju HCL...
U svakom slučaju, mene neće primiti ni jedna šarena raspevana reklama, kada ne vidim da ti isti mega proizvođači koji drže monopol na policama ne umeju da prodaju KAFU U ZRNU, gde čovek može na ruku izvaditi i upoznati se sa zrnima, da li su lomljena ili cela i kakva su po obliku i veličini.
Sve ostalo izvan toga je bezobrazna laž.
Zato ja kupujem samo kafu u zrnu, odakle god stigla.
knez
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar