I beli luk uvozimo iz Kine

Nekada čuveni srpski beli luk, za koji su se otimali svi evropski dvorovi, danas je postao raritet, pa mu je zbog toga i cena dva puta veća od onog iz uvoza.

Razlog što se cene ove uvozne namirnice, najčešće iz Kine i Holandije, kreću od 200 do 300 dinara po kilogramu, a naše od 400 do 600 dinara, stručnjaci vezuju za neadekvatnu državnu politiku subvencionisanja poljoprivrede.

Agroekonomista Milan Prostran kaže za da takva politika "zatire" sve u Srbiji, pa i beli luk.

"Uvoz subvencionisane evropske hrane uništava srpsku poljoprivredu. Naši proizvodi su skuplji jer je skupa proizvodnja i zato što se poljoprivredom bave mahom mali proizvođači koji ne mogu da budu konkurentni ceni koju daju proizvođači u zemljama u kojima je proizvodnja u startu jeftinija jer ih država regresira", kaže Prostran.

On dodaje da su alfa i omega agrarne politike podsticaji definisani da se bar u narednih pet godina zna šta će država da finansira.

"Kod nas toga nema, pa zato i nestaju kulture po kojima smo zbog kvaliteta u svetu bili poznati, kao što je beli luk, čija je proizvodnja izuzetno profitabilna. Ima farmera koji su to shvatili, pa oživljavaju proizvodnju", kaže Prostran.

Jedan od njih je i Milan Stojanović iz Rajca kod Negotina.

"Obnovio sam proizvodnju belog luka pre dve godine. Uložio sam 3.000 evra za hektar "bosuta" i "zimca". Zarada je bila oko 20.000 evra. I pored dobre zarade, država ovu biljku nije prepoznala kao unosnu. Isplativije joj je da uvozi iz Kine iako taj luk ne može ni da primiriše kvalitetu našeg. Australijanci neće kineski beli luk jer su utvrdili da ima hemikalija koje se dodaju da ne bi klijao", kaže Stojanović.

Šta još uvozimo?

Već godinama voće i povrće koje možemo da uzgajamo u svakom dvorištu, na svakom koraku, naručujemo iz najudaljenijih zemalja, jer je uz sve carine i troškove prevoza - jeftinije od domaćeg. Zbog tog paradoksa, za proizvode koje možemo i sami da uzgajamo, godišnje dajemo oko 150 miliona dolara.

U tanjiru imamo paradajz iz Maroka, krompir iz Izraela, crni luk iz Novog Zelanda, šargarepu iz Južne Afrike, boraniju iz Kenije, beli luk iz Kine, papriku iz Vijetnama...

Tako je domaći pasulj praktično izumro od kada nema velike vojske i fabrika, pa se srpski prebranac priprema od pasulja iz Azije. Domaćeg pasulja nema ni u radnjama, ni na pijacama, a sve ga je manje i na njivama. Od trenutka kada je prestala masovna potrošnja pasulja, postalo je isplativije uvoziti ga iz Etiopije, Kirgistana, Kine, Egipta, Perua, Madagaskara, Tanzanije, Antigve i Barbude, Kajmanskih ostrva, Uzbekistana...

Autor: Blic
 

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Mario

    07.02.2016 10:37
    Samo domaći
    Taj kineski je užasan, dok stigne do nas to ni na šta ne liči. Uvek kupim domaći kad ima, po svežini i ljutini ne mogu da se porede, ali nema uvek domaćeg...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija