U Srbiju švercuju i meso staro 10 godina

Hrana se najčešće švercuje iz Mađarske, Bugarske, Austrije, ali i sa Kosmeta, a nešto manje iz Crne Gore, Turske i Makedonije.

U našu zemlju, kako upozorava šef u Odeljenju za suzbijanje krijumčarenja Uprave carine Ivan Pejović, iz Mađarske se ilegalno unose sveže meso, mlečni proizvodi, čokolada, kafa i skupa alkoholna pića, iz Bugarske tajno stižu sveže i mleveno meso, konzerve sa hranom i slatkiši, a sa Kosmeta argentinska govedina i američka piletina.

U Mađarskoj i Bugarskoj može da se kupi po povoljnim cenama hrana kojoj je rok trajanja pred istekom. Naši ljudi neretko menjaju datume proizvodnje na paketima i prodaju tu istu hranu po Srbiji kao da je ispravna.

"Naši carinici su u zajedničkoj akciji sa Žandarmerijom na magistralnom putu Raška - Novi Pazar, kod mesta Batnjik, nedavno otkrili čak 210 kilograma svežeg junećeg mesa i 55 kilograma goveđe pršute za koje nije bilo dokumentacije o poreklu i ispravnosti robe", kaže Pejović.

Otkriveni tovar usoljenih crevaca iz Bugarske pokazao je da je ova hrana bila opasna po zdravlje. Takva je i govedina sa Kosmeta, takođe nedavno otkrivena, a koja je bila stara 10 godina i koja je devet puta zamrzavana i odmrzavana.

"Glavni razlog za krijumčarenje hrane i pića je brza i dobra zarada. Nju omogućavaju niske cene ove robe u tim zemljama, mogućnost dobijanja povraćaja novca od iznošenja tih artikala u Srbiju i njihova preprodaja po višim cenama u našoj zemlji. Američki bataci, na primer, koštaju jedan evro za kilogram na Kosmetu. Prodaju se u Srbiji u paketima od 15 kilograma po duplo višoj ceni. Kačkavalj u paketu od 3,5 kilograma u Mađarskoj košta samo šest evra, a kod nas se preprodaje za osam evra", objašnjava krijumčarsku računicu Pejović.

Uprava carina je registrovala dve vrste švercera hrane u Srbiji. Prvu čine "ljudi mravi", odnosno obični građani koji kupuju hranu za domaćinstvo u inostranstvu, ali često u većoj vrednosti od dozvoljenih 100 evra. Tako se meso, kobasice i kačkavalj iz Mađarske prodaju nelegalno na pijacama po Subotici, Novom Sadu i Beogradu.

"Drugu vrstu švercera čine profesionalni krijumčari, koji se na organizovan način bave ilegalnim uvozom velikih količina mesa, čokolade, južnog voća, kafe, čak i kukuruza i pšenice. Profesionalni krijumčari svoju robu dovoze čak iz Južne Amerike ili sa Bliskog istoka, skladište je u svojim centrima i potom distribuiraju širom Srbije", kaže sagovornik "Novosti".

Celokupan tekst možete pročitati na sajtu Novosti.

Autor: Novosti