Srpski hemičari bakterijama čiste zemljište

Otkriće japanskih naučnika da postoji bakterija koja je sposobna da za kratak period razgradi PET ambalažu odjeknula je svetom prošle nedelje, ali malo je poznato domaćoj javnosti da hemičari iz Srbije na sličan način čiste našu zemlju od nafte i njenih derivata i da sa kolegama iz inostranstva stoje rame uz rame.
Iako polietilen tereftalat (PET) zagađuje svaki kutak Srbije, kod nas je ključni problem zagađenje zemljišta i vode naftom i njenim derivatima, istakao je docent Vladimir Beškoski sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.
 
Kako objašnjava Beškoski, ekipa tog fakulteta, pod rukovodstvom profesora Miroslava Vrvića, uspešno sprovodi bioremedijaciju i čišćenje zemljišta kontaminiranog naftom i naftnim derivatima na industrijskom nivou, a saradnju ostvaruje sa kolegama sa univerziteta iz Osake, sa Kobo univerziteta, ali i sa jednom ekipom Univerziteta u Kjotou.
 
"Naša višedecenijska istraživanja, gde smo se trudili da izolujemo mikroorganizme iz životne sredine koji mogu da koriste naftu kao jedini izvor ugljenika i energije, danas primenjujemo na industrijskim razmerama", rekao je Beškoski.
 
Tokom bioremedijacije srpski naučnici ne pokušavaju da razlože čistu naftu, već se uglavnom obrađuje zemljište koje je kontaminirano količinom do 30 grama štetne materije po kilogramu zemljišta. Ako je zagađeno većom količinom dodaje se neorganski supstrat, kao što je pesak, čime se pravi "razblaženje" do 30 grama po kilogramu zagađenog zemljišta.
 
"Ukoliko imate dobar konzorcijum mikroorganizama, zajedno sa mikroorganizmom koji može to da razloži, onda u nekom razumnom roku, od dva meseca, možete da smanjite koncentraciju na ispod pet grama po kilogramu, odnosno ispod vrednosti koja je propisana zakonom", objašnjava Beškoski.
 
U projektu "Jačanje kapaciteta Srbije za analizu i smanjenje dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci u životnoj sredini Srbije", koji traje već četiri godine, srpski naučnici pokušavaju da izoluju mikroorganizme iz životne sredine, da ih obogate tako da mogu, kada budu vraćeni u životnu sredinu, da razlože štetne supstance, ali za znatno kraći vremenski period.
 
Njihov zadatak je da unište zloglasne POPs supstance, polihlorovane bifenile (PCB), policiklične aromatične ugljovodonike (PAH), pojedine pesticide.
 
Autor: Tanjug

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

RIK: Izbori u Velikom Trnovcu 30. juna

Republička izborna komisija (RIK) odlučila je na današnjoj sednici da u četvrtak, 30. juna, budu ponovo održani parlamentarni izbori u opštini Bujanovac, u Velikom Trnovcu.

Kako će izgledati završni ispit u školama?

Završni ispit u školama, zbog bezbednosnih razloga, biće organizovani u 522 škole, umesto u 1.266 kako je ranije bilo predviđeno, izjavio je pomoćnik ministra za srednje obrazovanje Miloš Blagojević.