EPS-ova struja bi mogla da poskupi za oko 60 odsto na tržištu EU: Moglo bi papreno da košta privredu
Prva na udaru finansijskog mehanizma za prekogradnično usklađivanje cene ugljenika bile Elektroprivreda Srbije (EPS), koja snabdeva strujom većinu kompanija.
Foto: 021.rs
Od sledeće godine za Srbiju stupa na snagu finansijski mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM), još jedan namet za deo srpske privrede i to onaj koji smo smatrali uspešnijim, piše Nova ekonomija.
Prema izveštaju Fiskalnog saveta, prvi na udaru će biti EPS, nakon čega će se pod udarom lančano naći i ostale grane. Ovo bi moglo papreno da košta privredu, ali i ekonomiju cele države.
Deo izvoza Srbije biće od 2026. izložen dodatnim troškovima na tržištu Evropske unije usled primene novih klimatskih propisa.
Skoro dve trećine izvoza Srbije plasira se u članice EU, a ako se na to dodaju i povezana tržišta (zemlje Balkana u pristupnom procesu, zona slobodne trgovine – EFTA), taj udeo dostiže blizu 80 odsto, stoji u analizi Saveta.
Za Srbiju to znači da će određenim izvoznim proizvodima iz energetski intenzivnih industrija - aluminijum, gvožđe i čelik, cement, đubriva, vodonik i električna energija - za ulazak na tržište EU biti potreban dokaz o emisijama ugljen-dioksida tokom proizvodnje, uz plaćanje odgovarajuće naknade za emitovane gasove, usklađene s evropskom cenom ugljenika, objašnjavaju ekonomisti Saveta.
"Uvođenje CBAM-a, na način koji trenutno predviđa EU, znatno bi otežalo poslovanje EPS-a, dok ostali sektori imaju veći prostor za prilagođavanje. Prevedeno u konkretne cene, izvoz megavatsata električne energije iz Srbije u EU dobio bi dodatni trošak od oko 60 evra zbog izuzetno velike emisije ugljenika u njegovoj proizvodnji. Budući da je trenutna prosečna cena električne energije koju izvozi EPS nešto iznad 100 evra/MWh, jasno je da bi ovoliki namet po MWh ugrozio konkurentnost EPS-a na tržištu EU i znatno otežao poslovanje ove kompanije", računica je Fiskalnog saveta.
Privreda Srbije u procesu proizvodnje sistematski emituje znatno više ugljenika po jedinici proizvoda nego zemlje Unije, a kako iz Saveta kažu, važan razlog za to leži u politikama koje su prethodnih decenija sprovođene (ili su izostajale).
Pročitaj još
Prema primeru ekonomista iz Saveta, od 2010. do 2023. emisije zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) smanjene su za oko 20 odsto, a u Srbiji za svega 3-4 odsto.
"Posebno važan izvor problema je EPS koji električnu energiju i dalje proizvodi uglavnom iz lignita, emitujući velike količine CO₂ (uz širok spektar pratećih zagađujućih materija). To ne opterećuje samo proizvodnju EPS-a velikim karbonskim otiskom već i čitavog niza domaćih kompanija koje koriste ovu električnu energiju u proizvodnji. Fiskalni savet je još u svojoj studiji o EPS-u iz 2019. ukazivao da se nad ovim preduzećem u dugom roku nadvija pretnja uvođenja EU taksi. Međutim, umesto intenzivnijih ulaganja u razvoj i energetsku tranziciju, EPS je unazadio poslovanje, što je kulminiralo kolapsom proizvodnje krajem 2021. godine", kaže Fiskalni savet.
Postoje dve opcije sa kojima se situacija dodatno komplikuje, ali u zavisnosti od toga šta Srbija bude odlučila trošak za EPS bi u skupljoj vrijanti (sa definisanim uslovima za neplaćanje CBAM za ceo sektor) bio tri milijardi evra godišnje ili ukoliko se prihvati CBAM ovakav kakav je EPS bi koštalo oko 200-300 miliona evra godišnje.
Pored ogromnih finansijskih sredstava, kako napominju iz Fiskalnog saveta, izazov za sprovođenje energetske tranzicije su i sistemski problemi države u sprovođenju kapitalnih investicija.
Ovo telo se i godinama unazad bavilo pitanjima vezanim za javne investicione radove i problemima u vezi probijanja rokova, kvaliteta radova i mnogih drugih. Kako poručuju, isti sistemski problemi se pojavljuju u svim javnim energetskim investicijama, barem onim većim, koje je Savet i analizirao.
Uzet je uzorak od deset najvažnijih planiranih energetskih projekata države ukupne vrednosti preko 7,5 milijardi evra, a analiza je pokazala "brojne teškoće".
"Kod većine projekata uočena su značajna odlaganja u izradi prostorne i tehničke dokumentacije, nerešeni imovinsko-pravni odnosi i nedovoljna predinvesticiona priprema, što lančano dovodi do probijanja rokova u svim narednim fazama. Dodatno, primetan je i rast troškova pojedinih velikih projekata: projektovana cena izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 uvećana je sa 1,4 na 2,6 milijardi evra (skok od preko 85 odsto), izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana sa 1,4 na 1,7 milijardi evra (rast preko 21 odsto), a RHE Bistrica sa 835 na 962 miliona evra (rast preko 15 odsto). Ove korekcije posledica su, između ostalog, nepotpune projektne dokumentacije i naknadnih izmena tehničkih rešenja", računica je Saveta.
Iz Saveta su stava da sve da se novac i obezbedi na vreme, "ograničeni institucionalni i kadrovski kapaciteti države predstavljaju trajno usko grlo“ koje će otežati brzu i efikasnu implementaciju planiranih projekata i energetsku tranziciju Srbije. Ipak, verovatno najvažniji činilac koji će uticati na uspešnu realizaciju ovih projekata je spremnost Vlade da ih prihvati kao prioritetne (u poređenju s izgradnjom sportskih objekata, nabavkom naoružanja i drugo)", zaključuju ekonomisti Saveta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Grupa iz Srbije raspirivala versku mržnju u Evropi po instrukcijama iz Rusije: Trojici kućni zatvor
06.03.2026.•
4
Grupa iz Srbije je po nalogu ruske obaveštajne službe izazivala nerede u Francuskoj i Nemačkoj, navodi se u presudama Višeg suda u Smederevu u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Preminula Dobrila Smiljanić, modna kreatorka najpoznatija po džemperima iz Sirogojna
06.03.2026.•
0
Dobrila Smiljanić, modna kreatorka i organizatorka domaće radinosti, najpoznatija po džemperima iz Sirogojna, preminula je sinoć u ovom selu na Zlatiboru.
Doktor Milić: Smenjen sam ne zbog lošeg rada već zbog objava na društvenim mrežama
06.03.2026.•
4
Doktor Dragan Milić, kog je Univerzitetski klinički centar u Nišu danas razrešio sa mesta rukovodioca Klinike za kardiohirugiju, izjavio je da je smenjen zbog svog delovanja na društvenim mrežama.
ODIHR: Vlast u Srbiji tražila mišljenje o amandmanima na tri izborna zakona
06.03.2026.•
0
Kancelarija OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) saopštila je da su joj vlasti u Srbiji 2. februara podnele zahtev za davanje mišljenja o nacrtima amandmana na tri različita izborna zakona.
Visoki savet odlučio: Tužioci na slučajevima "pet tona marihuane" i "nadstrešnica" odlaze iz TOK-a
06.03.2026.•
8
Visoki savet tužilaštva doneo je odluku o ponovnom privremenom upućivanju sedam od 11 do sada upućenih tužilaca u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, dok preostalo četvoro nije dobilo potreban broj glasova.
Prevoznici će ponovo u blokade, još se utvrđuje datum
06.03.2026.•
7
Predsednik poslovnog Udruženja Međunarodni transport Neđo Mandić izjavio je da su prevoznici svih zemalja Zapadnog Balkana saglasni da ponovo blokiraju teretne granične prelaze.
Odlučeno ko će obezbeđivati Ekspo za 46 i po miliona evra
06.03.2026.•
6
Na tenderu za usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja na svim Ekspo lokacijama doneta je odluka o zaključenju okvirnog sporazuma sa konzorcijumom od šest kompanija koje predvodi T&M Group Solutions.
Lažni mejlovi u ime rektora Đokića: Univerzitet u Beogradu upozorava na internet prevaru
06.03.2026.•
0
Univerzitet u Beogradu upozorava sve članice, poslovne partnere i javnost na internet prevaru.
Ukinut pritvor dvojici poljoprivrednika, Kokanoviću odbijena žalba
06.03.2026.•
0
Poljoprivrednicima iz Bogatića Goranu Daniloviću i Slaviši Šestiću ukinut je pritvor u kom su prethodno započeli štrajk glađu, preneli su danas mediji.
Objašnjenje "semafora" ministarstva spoljnih poslova: Hrvatska narandžasta, Rusija i Albanija žute
06.03.2026.•
19
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije objavilo je takozvani "semafor" kojim građanima ne preporučuje putovanje u određene zemlje.
Vučić: Blokaderske liste favoriti, stranci se mešaju u izbore
06.03.2026.•
19
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su opozicione i "blokaderske" liste favoriti na predstojećim lokalnim izborima 29. marta, te da se može očekivati njihova pobeda u sedam od deset opština.
Dačić prebačen sa intenzivne nege na odeljenje Klinike za pulmologiju
06.03.2026.•
0
Ministar unutrašnjih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić prebačen je sa intenzivne nege Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Dragan Milić smenjen sa čela Klinike za kardiohirurgiju u Nišu
06.03.2026.•
18
Doktor Dragan Milić, koji je u Nišu sa svojom grupom građana i opozicijom osvojio vlast u opštini Medijana, smenjen je sa funkcije rukovodioca Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš.
Godinu dana Ćacilenda: "Dijagnoza bolesnog društva"
06.03.2026.•
28
Na današnji dan, pre godinu dana, u Beogradu je nastalo nešto što je u narodu nazvano jednostavno - Ćacilend.
ANEM-u pristupilo 17 medija: Solidarnost i zajednička borba za unapređenje uslova
06.03.2026.•
1
U Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija (ANEM) primljeno je 17 novih članica, odnosno medija.
Avion poleteo za Dubai: Vraća kući državljane Srbije
06.03.2026.•
1
Avion kompanije Er Srbija, kojim će iz Dubaija biti prevezeni državljani Srbije, poleteo je jutros iz Beograda.
NATO: Baza "Bondstil" na Kosovu nije korišćena za napade na Iran
06.03.2026.•
7
Vojna baza NATO saveza "Bondstil" na Kosovu nije korišćena za američke napade na Iran, poručio je zvaničnik Severnoatlantskog saveza.
Srpska kancelarija Eurodžasta prekida rad: Ugrožene istrage protiv "visokih meta"
05.03.2026.•
11
Eurodžast Srbija zatvorio je 1. marta kancelariju u Hagu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - skok na rekord
05.03.2026.•
20
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Prošireni rektorski kolegijum BU: Ministar prosvete snosi najveću odgovornost za razaranje škola
05.03.2026.•
7
Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu poručio je da ministar prosvete Dejan Vuk Stanković snosi najveću odgovornost za sistematsko i institucionalno razaranje škola.
Komentari 10
Pera
CO2
Miče
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar