EPS-ova struja bi mogla da poskupi za oko 60 odsto na tržištu EU: Moglo bi papreno da košta privredu
Prva na udaru finansijskog mehanizma za prekogradnično usklađivanje cene ugljenika bile Elektroprivreda Srbije (EPS), koja snabdeva strujom većinu kompanija.
Foto: 021.rs
Od sledeće godine za Srbiju stupa na snagu finansijski mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM), još jedan namet za deo srpske privrede i to onaj koji smo smatrali uspešnijim, piše Nova ekonomija.
Prema izveštaju Fiskalnog saveta, prvi na udaru će biti EPS, nakon čega će se pod udarom lančano naći i ostale grane. Ovo bi moglo papreno da košta privredu, ali i ekonomiju cele države.
Deo izvoza Srbije biće od 2026. izložen dodatnim troškovima na tržištu Evropske unije usled primene novih klimatskih propisa.
Skoro dve trećine izvoza Srbije plasira se u članice EU, a ako se na to dodaju i povezana tržišta (zemlje Balkana u pristupnom procesu, zona slobodne trgovine – EFTA), taj udeo dostiže blizu 80 odsto, stoji u analizi Saveta.
Za Srbiju to znači da će određenim izvoznim proizvodima iz energetski intenzivnih industrija - aluminijum, gvožđe i čelik, cement, đubriva, vodonik i električna energija - za ulazak na tržište EU biti potreban dokaz o emisijama ugljen-dioksida tokom proizvodnje, uz plaćanje odgovarajuće naknade za emitovane gasove, usklađene s evropskom cenom ugljenika, objašnjavaju ekonomisti Saveta.
"Uvođenje CBAM-a, na način koji trenutno predviđa EU, znatno bi otežalo poslovanje EPS-a, dok ostali sektori imaju veći prostor za prilagođavanje. Prevedeno u konkretne cene, izvoz megavatsata električne energije iz Srbije u EU dobio bi dodatni trošak od oko 60 evra zbog izuzetno velike emisije ugljenika u njegovoj proizvodnji. Budući da je trenutna prosečna cena električne energije koju izvozi EPS nešto iznad 100 evra/MWh, jasno je da bi ovoliki namet po MWh ugrozio konkurentnost EPS-a na tržištu EU i znatno otežao poslovanje ove kompanije", računica je Fiskalnog saveta.
Privreda Srbije u procesu proizvodnje sistematski emituje znatno više ugljenika po jedinici proizvoda nego zemlje Unije, a kako iz Saveta kažu, važan razlog za to leži u politikama koje su prethodnih decenija sprovođene (ili su izostajale).
Pročitaj još
Prema primeru ekonomista iz Saveta, od 2010. do 2023. emisije zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) smanjene su za oko 20 odsto, a u Srbiji za svega 3-4 odsto.
"Posebno važan izvor problema je EPS koji električnu energiju i dalje proizvodi uglavnom iz lignita, emitujući velike količine CO₂ (uz širok spektar pratećih zagađujućih materija). To ne opterećuje samo proizvodnju EPS-a velikim karbonskim otiskom već i čitavog niza domaćih kompanija koje koriste ovu električnu energiju u proizvodnji. Fiskalni savet je još u svojoj studiji o EPS-u iz 2019. ukazivao da se nad ovim preduzećem u dugom roku nadvija pretnja uvođenja EU taksi. Međutim, umesto intenzivnijih ulaganja u razvoj i energetsku tranziciju, EPS je unazadio poslovanje, što je kulminiralo kolapsom proizvodnje krajem 2021. godine", kaže Fiskalni savet.
Postoje dve opcije sa kojima se situacija dodatno komplikuje, ali u zavisnosti od toga šta Srbija bude odlučila trošak za EPS bi u skupljoj vrijanti (sa definisanim uslovima za neplaćanje CBAM za ceo sektor) bio tri milijardi evra godišnje ili ukoliko se prihvati CBAM ovakav kakav je EPS bi koštalo oko 200-300 miliona evra godišnje.
Pored ogromnih finansijskih sredstava, kako napominju iz Fiskalnog saveta, izazov za sprovođenje energetske tranzicije su i sistemski problemi države u sprovođenju kapitalnih investicija.
Ovo telo se i godinama unazad bavilo pitanjima vezanim za javne investicione radove i problemima u vezi probijanja rokova, kvaliteta radova i mnogih drugih. Kako poručuju, isti sistemski problemi se pojavljuju u svim javnim energetskim investicijama, barem onim većim, koje je Savet i analizirao.
Uzet je uzorak od deset najvažnijih planiranih energetskih projekata države ukupne vrednosti preko 7,5 milijardi evra, a analiza je pokazala "brojne teškoće".
"Kod većine projekata uočena su značajna odlaganja u izradi prostorne i tehničke dokumentacije, nerešeni imovinsko-pravni odnosi i nedovoljna predinvesticiona priprema, što lančano dovodi do probijanja rokova u svim narednim fazama. Dodatno, primetan je i rast troškova pojedinih velikih projekata: projektovana cena izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 uvećana je sa 1,4 na 2,6 milijardi evra (skok od preko 85 odsto), izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana sa 1,4 na 1,7 milijardi evra (rast preko 21 odsto), a RHE Bistrica sa 835 na 962 miliona evra (rast preko 15 odsto). Ove korekcije posledica su, između ostalog, nepotpune projektne dokumentacije i naknadnih izmena tehničkih rešenja", računica je Saveta.
Iz Saveta su stava da sve da se novac i obezbedi na vreme, "ograničeni institucionalni i kadrovski kapaciteti države predstavljaju trajno usko grlo“ koje će otežati brzu i efikasnu implementaciju planiranih projekata i energetsku tranziciju Srbije. Ipak, verovatno najvažniji činilac koji će uticati na uspešnu realizaciju ovih projekata je spremnost Vlade da ih prihvati kao prioritetne (u poređenju s izgradnjom sportskih objekata, nabavkom naoružanja i drugo)", zaključuju ekonomisti Saveta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Zaharova: Pregovori o gasu sa Srbijom biće tema kad se formira nova vlada
05.11.2026.•
0
Pregovori Rusije i Srbije o novom gasnom aranžmanu ponovo će biti tema kada bude formirana nova vlada u Beogradu, izjavila je danas u Moskvi portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
Krivična prijava protiv gradonačelnika Niša zbog višednevnog skupa SNS u centru grada
05.11.2026.•
1
Niška opština Medijana podnela je Višem javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv gradonačelnika Dragoslava Palovića zbog zloupotrebe službenog položaja.
Nevenko Marić novi šef UKP-a posle hapšenja Krička: Bio načelnik novosadske policije, osuđen za mobing
05.11.2026.•
5
Nakon hapšenja i suspenzije načelnika Uprave kriminalističke policije (UKP) Marka Krička, ovu policijsku jedinicu vodiće njegov zamenik Nevenko Marić, nekadašnji načelnik Policijske uprave Novi Sad.
"Persona non grata" bivšeg režima: Kome je sve SNS zabranio ulazak u Srbiju?
05.11.2026.•
3
Odlazeći režim Srpske napredne stranke je tokom 14 godina na vlasti zabranio ulazak u Srbiju brojnim stranim državljanima, kao i građanima koji su pružali podršku studentskom pokretu.
Član RIK-a: Sumnje u kupovinu glasova na ponovljenom glasanju, tužilaštva i policija da ispitaju slučaj
05.11.2026.•
0
Član Republičke izborne komisije (RIK) Ivan Šebek pozvao je danas nadležna tužilaštva i policiju da ispitaju sumnje u moguću kupovinu glasova na ponovljenom glasanju na pojedinim biračkim mestima.
Akademija za razvoj demokratije traži smenjivanje Orlića i istragu o prisluškivanju novinara
05.11.2026.•
0
Nevladina organizacija "Regionalna akademija za razvoj demokratije" iz Novog Sada zatražila je danas hitno smenjivanje direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vladimira Orlića.
KVIZ: Nezgodna pitanja, ali imamo poklon
05.11.2026.•
11
Stiže novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo.
EPS: Sva plaćanja računa za struju preko Alta banke u Beogradu uredno evidentirana
05.11.2026.•
1
Sve uplate za električnu energiju u Beogradu, izvršene na račun u Alta banci pre oduzimanja dozvole za rad ovoj banci, uredno su evidentirane u bazi podataka EPS-a, saopštila je Elektroprivreda Srbije.
RIK proglasio konačne rezultate parlamentarnih izbora: Evo koliko mandata je osvojila svaka lista
05.11.2026.•
8
Republička izborna komisija (RIK) proglasila je konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora održanih 25. oktobra.
Uhapšen osumnjičeni za napad na sina glumca Marinkovića tokom skupa SNS u Nišu
05.11.2026.•
1
Uhapšen je D.D. (43) iz okoline Bojnika, osumnjičen da je 9. oktobra na javnom skupu SNS ispred Narodnog pozorišta u Nišu vređao i pretio sedamnaestogodišnjaku, a potom ga udario i lakše povredio.
Lekari u Novom Pazaru: Sve je urađeno po protokolima, birali smo između života majke i bebe
05.11.2026.•
0
Lekari Ginekološko-akušerskog odeljenja bolnice u Novom Pazaru tvrde da su, u slučaju smrti novorođenčeta 30. oktobra, uradili sve po medicinskim protokolima, te da su u tom trenutku "birali između života majke i bebe".
Mogu li se preispitati Vučićeva pomilovanja: Advokat Tintor upozorava da treba biti oprezan
05.11.2026.•
10
Kada je napokon objavljen konačan spisak pomilovanih i aboliranih, poslednjeg dana mandata Aleksandra Vučića na mestu predsednika Srbije, mnogima je postalo jasno zašto ta imena ranije nisu saopštena.
Uhapšene tri osobe zbog falsifikovanja diploma: Napravili više od 100 lažnih dokumenata i zaradili 20 miliona
05.11.2026.•
2
Policija je uhapsila tri osobe, a krivičnom prijavom obuhvatila još nekoliko zbog sumnje da su falsifikovali svedočanstva, diplome srednjih, viših i visokih škola, uverenja o položenim ispitima i master diplome.
Devetnaestogodišnjak iz Srbije koji je nestao na Triglavu nađen mrtav
05.11.2026.•
4
Devetnaestogodišnji mladić iz Srbije, koji je u subotu nestao tokom uspona na Triglav, pronađen je mrtav, saopštila je danas Gorska služba spasavanja Slovenije (GSS).
TAJMLAJN: Pogledajte ko je sve uhapšen posle izbora
05.11.2026.•
8
Više desetina osoba uhapšeno je od poraza Srpske napredne stranke na izborima, 25. oktobra.
Dolovac i generalna tužiteljka Holandije: Otklonjena politička opstrukcija rada tužilaštava u Srbiji
05.11.2026.•
23
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac i generalna tužiteljka Holandije Sju Prenen ocenile su da je "nedavnim događajima u Srbiji otklonjena politička i institucionalna opstrukcija za rad javnih tužilaštava".
Kreni-Promeni traži kontrolu postupanja tužilaštva po prijavama protiv državnih funkcionera
05.11.2026.•
1
Pokret Kreni-Promeni predao je danas Komisiji Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT) zahtev za kontrolu postupanja po desetinama krivičnih prijava protiv državnih funkcionera i sa njima povezanih lica.
RTS: REM odgovoran za institucionalnu krizu, javni servis ostaje bez sva tri organa upravljanja
05.11.2026.•
6
Dosadašnji UO RTS ocenio je da je institucionalna kriza u kojoj se nalazi javni servis direktna posledica nepostupanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje nije raspisalo konkurs za izbor novih članova UO.
EK: Srbija sa susedima uglavnom u dobrim odnosima, ali tenzije ne izostaju
05.11.2026.•
3
Odnosi Srbije sa susednim zemljama bili su generalno dobri tokom protekle godine, ali su ih obeležila i pojedina trvenja, pre svega sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, ocenila je Evropska komisija.
Komentari 10
Pera
CO2
Miče
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar