Srbija daje milione na uvoz paradajza, domaći ratari svoj uništavaju

I pored duge baštovanske tradicije u kojoj prednjači paradajz, povrtari u Srbiji poslednjih godina doživljavaju potpuni neuspeh. Ne mogu da pokriju troškove proizvodnje, nemaju plasman, čak uništavaju svoju robu.

Ne mogu da pokriju troškove proizvodnje, nemaju plasman, čak uništavaju svoju robu.

"I u čačanskom kraju, koji je decenijama slovio za centar baštovanstva, proizvodnja paradajza pada, i nastaviće da pada. Taj posao iziskuje visoke troškove, posebno u zaštićenom prostoru, veliko je učešće živog rada a prodajne cene su neprihvatljive, pa su dve prethodne godine uzastopno baštovani iz Trbušana, Preljine i Trnave radili na svoju štetu", kaže za "Politiku" redovni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku Radoš Pavlović.

On navodi da Srbija svake godine daje ogroman novac, čak 100 miliona evra za uvoz povrća, posebno ranog, i tu utakmicu domaći ratari, obrađujući bašte i plastenike na stari način, više ne mogu da podnesu.

"Ranik, najviše paradajz, uvozi se iz Makedonije i priobalnog dela Albanije i Grčke, a već je usledio novi pritisak ponuđača iz Turske, koja je najveći proizvođač povrća na Mediteranu. Taj pritisak će rasti zbog toga što je Turcima zabranjen izvoz na veliko rusko tržište, pa moraju da traže druga, a inače imaju odličnu klimu i niže troškove", navodi Pavlović.

Profesor objašnjava da i Srbija poseduje dobre preduslove za uzgajanje paradajza.

"U našoj državi postoji čak oko 300 geotermalnih izvora, najviše u Mačvi. Međutim, grejanje je uvedeno u samo 40 velikih plastenika u Srbiji. Umesto toga, plastenička proizvodnja uspostavlja se uglavnom u neuslovnim objektima i to, dabome, uvećava troškove, a srpska država je jedna od retkih koja ne pomaže podizanje savremenih plastenika sa zagrevanjem, kako bi ti isporučioci mogli ranije da se pojave na tržištu. Zato i u narednim godinama ova proizvodnja velikom broju odgajivača neće donositi dobit", navodi Pavlović.

Srpski centri za uzgoj paradajza su okolina Leskovca, Kruševca i Smedereva i tu se ustalio niz naprednih ratara.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Politike.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Paradajz

    09.05.2016 10:22
    - šta je to?
    Ljudi, ne znam kako vi, ali ja nisam pojela ukusan paradajz poslednjih 5 godina. Šta se sada sadi od paradajza - ne znam, ali ima ukus kao trava. Probali smo da kupujemo od različitih prodavaca sa pijace, radnje, tržni centri... uvek isi, gadni, bezukusan paradajz. Poslednjie godine smo prešli na čeri, jeste skuplji, ali bar ima ukus.
  • ministr

    08.05.2016 20:28
    Neka bude uvoz
    Još davno je Labus , tada ministar rekao :
    " zašto Srbija da proizvodi kada može da uvozi ".
  • zivan

    08.05.2016 14:11
    Srbija mora da vodi raccuna da sadi one vrste povrca gde nema velike konkurencije zemalja sa Mediterana, koje imaju prirodno povoljnije uslove i ccije povrce sazreva bar mesec i po dana ranije. Verovatno je buducnost ovdasnjeg uzgoja paradajza u plastenicckoj proivodnji i to samo tampo gde ima jeftine termalne energije.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija