Srbija bez visokog obrazovanja za gluve osobe

Ni nakon nekoliko decenija Srbija nije propisom odlučila ko treba da finansira tumače na fakultetima, kako bi gluvim osobama bio omogućen pristup visokom obrazovanju.
Veoma mali broj gluvih osoba, od skoro 180.000 u Srbiji, pohađa neki od fakulteta, a obrazovni sistem je i dalje fokusiran na učenju gluvih da govore, a ne na obrazovanju. Zbog toga velikom broju gluvih osoba srednja škola predstavlja kraj formalnog obrazovanja, pa su zanimanja koja mogu da obavljaju uglavnom zanati.
 
Prema Konvenciji UN o pravima osoba sa invaliditetom, znakovni i govorni jezici su potpuno izjednačeni, a gluve osobe se tretiraju kao jezička manjina. Iz tog razloga se u Zapadnoj Evropi, SAD i Australiji sprovodi bilingvalno obrazovanje gluvih, odnosno učenje znakovnog i i pisanog jezika. Nasuprot tome, u Srbiji, znakovni jezik još uvek nije deo školskog programa.
 
Mihajlo Gordić iz Gradske organizacije gluvih Beograda pokušao je da studira na tri fakulteta na kojima se nude zanimanja kojima gluvi mogu da se bave. Ipak, naišao je na niz prepreka zbog nemogućnosti da prati nastavi i hvata beleške. On smatra da bi idealno rešenje za zajednicu gluvih bilo uvođenje bilingvalnog obrazovanja.
 
"Ako gluva osoba u Finskoj reši da upiše fakultet, ona ima pravo na šest tumača i dobija program za bilingvalno obrazovanje. Pošto je gluvoj osobi teško da hvata beleške, omogući joj se student koji će to raditi umesto nje", kaže Gordić.
 
U Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu tokom 2015. godine radilo se na kreiranju nastavnog plana i programa za obučavanje tumača za srpski znakovni jezik, što je prilično problematično jer srpski znakovni jezik još uvek nije dokumentovan.
 
Prema rečima predsednice Gradske organizacije gluvih u Beograda Slađane Gordić, cilj obrazovnog uređenja je da se gluve osobe nauče da govore, zbog čega za sve ostalo ima mnogo manje vremena.
 
"Srpski znakovni jezik se ne uči školi, međutim, u svim pauzama, na odmorima, gluva deca koristi srpski znakovni jezik, koji je u jednom periodu čak bio i zabranjen. Mi se borimo za bilingvaalno obrazovanje, jer ono pruža šire mogućnosti za dalje školovanje", poručuje Gordić i dodaje da je u reformu obrazovnog sistema neophodno krenuti od osnovne škole, jer je glavna prepreka u tome što je teško pratiti nastavu koja nije na srpskom znakovnom jeziku.
 
Lingvistkinja Dragana Raičević ističe da u 95 odsto slučajeva roditelji gluve dece čuju, te zbog toga, u prvim godinama života, deca praktično nemaju nikakav jezik.
 
"Brojne studije u svetu potvrđuju da gluva deca gluvih roditelja postižu bolje rezultate u školi i imaju više samopouzdanja, jer ona ne odrastaju u ubeđenju da nešto nije u redu sa njima, toga postaju svesna tek kad krenu u školu, odnosno kada im se prvi put stavi do znanja da im nešto nedostaje", zaključuje Raičević.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Advokati za sutra zakazali novi protest

Advokati, nezadovoljni zbog stava Vrhovnog kasacionog suda (VKS) o troškovima obrade kredita, najavili su novi protest za sutra ispred zgrade Palate pravde u Beogradu.