U siru nigde mleka, jedemo nepoznate hemijske mešavine

Tržište je preplavljeno obmanjujućim namirnicama, koje po svom sastavu i kvalitetu nisu ni blizu svom originalu, pa tako imamo sireve koji samo liče na sireve, jer mleka imaju u promilima, voćne sokove bez voća, salame koje samo mirišu na meso.

U mlekarskoj proizvodnji, recimo, sve češće nude razne varijacije sira fete, koje dosta odstupaju od prvobitne i prave recepture. Doduše izmenili su ime, pa ga neki zovu "fetiko", "fetino" i slično.

Na udaru su gotovo svi proizvodi, a posebno slani i slatki namazi, konzerve, sokovi, med, pa čak i neki mesni delikatesi. Školski primer te prevare svakako je "sir" sa viškom biljnih masti i vode, upakovan u proizvod pod poznatim i omiljenim brendom fete, samo nešto izmenjenog imena, prodaju u većini trgovina. Istina, po upola nižoj ceni, ali, kupci su obmanuti i ne dobijaju proizvod za koji misle da su dali novac.

- Neobavešten kupac nije ni slutio šta je unutra ubačeno, ali onim pažljivijim zapadne za oko da je to mast ili neka druga hemija upakovana u ambalažu sa nazivom koji liči feta siru. Navedeni obmanjujući proizvod kupljen je u jednoj od prodavnica u Beogradu. Na ambalaži piše "Fetiko" i to jasno navodi potrošača da je u pitanju feta sir, i takođe je logično da je proizvođač dao svoj upečatljivi naziv feta siru - podelio je svoje iskustvo Beograđanin B. S. na društvenim mrežam.

Kada se pročita deklaracija piše da je u pitanju "mešovita hrana sa sadržajem proizvoda od mleka i biljnih masti". Takva mešovita hrana sadrži 66 odsto vode, biljne masti 16 odsto, obrano mleko u prahu 12 odsto, mlečni protein 4 odsto, kuhinjsku so, E471, konzervans E202, sirnu kulturu i sirilo...

- Kada se sve to analizira nije jasno ko je mogao takvom proizvodu, ako se tako može nazvati, dodeliti oznaku (*RS 20745*) i dozvoliti trovanje naroda, plus obmanu, jer je naziv proizvoda obmanjujući, a deklaracija nejasna. Objašnjenje da je dodavanje aditiva u ove proizvode u granicama normale i dozvoljenim količinama, kao u EU, ne pije vodu - navode na "Tviteru".

Za sir od biljnih masti i sve ostale proizvode koji samo pakovanjem podsećaju na originalni proizvod, niko nije kažnjen. Njihove cene su najčešće znatno povoljnije, pa su zato često u korpama potrošača. A niže cene mogu da postignu samo nekvalitetnim sirovinama i kratkim ubrzanim rokom proizvodnje.

- Ne može biti sira bez bar pet do šest litara kravljeg ili najmanje tri litra ovčijeg mleka - kaže Branislav Spasov, poljoprivrednik sa Stare planine. Ide i so i sirilo. Ovčiji je od 500 do 600 dinara, a kravlji 400 dinara. A za stari punomasni prevreli sir potrebno je vreme. Sve ispod ovih cena nije sir, već neke mešavine ili ostaci od sira.

Udruženja potrošača veruju da domaćim kupcima nije dostupan vrhunski kvalitet. Dok god kvalitet proizvoda odgovara deklaraciji i ne sadrži štetne materije, nije problem.

- Postoje različiti nivoi kvaliteta, što se vidi i iz deklaracija proizvoda - kaže za naš list Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. - Proizvođači sve češće prilagođavaju sastav proizvoda manje platežnom tržištu. Tako se ponude namirnica razlikuju, zavisno od lokacije, mesta stanovanja, standarda... Pre svega, kupovna moć određuje šta će se prodavati na rafovima. Svakom proizvođaču, koji želi da opstane na tržištu, bitno je da prodajnom cenom pokrije troškove. Ipak, da bismo znali šta jedemo, neophodne su nezavisne, uporedne superanalize kvaliteta hrane i uzimanje uzoraka pod šifrom. Samo tako može da se prikaže pravo stanje na tržištu- kaže on.

Mešoviti proizvodi od proteina mleka i biljnih masti, i ne mogu se stavljati u promet kao proizvodi od mleka, niti mogu nositi naziv proizvoda od mleka već se samo mogu naći pod određenim komercijalnim imenom, sa jasnom naznakom njihove prirode i porekla, kažu za Novosti u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

- Isto važi i za ostale mešovite proizvode, odnosno hranu koja u sebi sadrži sastojke koji nisu životinjskog porekla, a služe za supstituciju istih u gotovom proizvodu - dodaju u tom ministarstvu.

U proteklih godinu dana poljoprivredna inspekcija je uzela 216 uzoraka prehrambenih proizvoda biljnog porekla. U 12 slučajeva nije odgovarala deklaracija (ulje, kukuruzno brašno, konzervisano povrće, konditori, sokovi, hleb i kafa). U 2016. godini tokom 710 kontrola u toku kojih je kontrolisano i deklarisanje, u 69 slučajeva je utvrđena određena nepravilnost po ovom pitanju.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • darius

    06.09.2016 18:10
    po meni...
    ... slanina je zakon, cvarci su ustav!
  • @Lusi

    05.09.2016 14:11
    krava u prirodi
    Bog stobom, krava je domaća životinja i ne živi u prirodi, nego u štali (evenutalno ide na ispašu). "Krava u prirodi" ne postoji.2104
  • Boba

    04.09.2016 14:29
    Najlepši sir koji sam ikada jela je onaj iz zavičaja moje majke, podno Osječenice u Bosanskoj krajini. Sir žut ko dukat, krave na ispaši po ceo dan. Moji preci su odrasli na takvoj hrani, većina ih živela 85-105 godina. Mleko od badema, soje, ovsa nikako ne može biti zdravije od kravljeg, ovčijeg ili kozijeg jer prolazi kroz razne faze obrade, semenke se tretiraju raznim agensima kako bi se dobilo mleko. Soja sadrži fitoestrogene, a vezuje i aluminijum iz zemljišta i ne bi trebalo preterivati sa konzumacijom. Što se tiče podvale sa biljnim sirom, beda i nemaština je učinila svoje pa se ljudi u kupovini rukovode samo nižom cenom, deklaraciju više niko ne čita. Svi proizvodi imaju skori isti sastav: glukozno-fruktozni sirup, karagenan, palmino ulje ili mast, gomilu boja i aroma, aditiva. Kad čujem majke koje deci ne daju plazma keks pre prvog rođendana jer ima meda, smejala bih se na sav glas! Meda više nema ni u teglici sa nalepnicom "Med", a kamo li u keksu. Neka inspekcije rade svoj posao.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Edin Vranj pušten iz pritvora

Bivši visoki službenik Federalne uprave policije BiH Edin Vranj, koji je bio uhapšen u Srbiji, pušten je danas na slobodu, objavila je ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković.

Na Infektivnoj klinici u Beogradu nema više mesta

Zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti Ivana Milošević izjavila je danas da u toj bolnici više nema slobodnih mesta i da je u klinici 90 odsto nevakcinisanih protiv korona virusa.