Ima li kupac pravo na povraćaj kapare, ako odustane od kupovine?

Iznos je kupac platio elektronski, na ime predugovora koji je takođe poslat mejlom, posle razgovora telefonom sa prodavcem i, naravno, prethodnog obilaska placa sa automobilima.

Sve je išlo glatko do trenutka kada je kupac rekao da odustaje. Prodavac je najpre pokušao da ga ubedi da to nije dobra ideja, da će pogrešiti ako ne kupi baš taj automobil, uz popuste koji su "napravljeni baš za njega", a onda kada su se dotakli unapred uplaćene sume, bez razmišljanja je potegnuo i za tim adutom – da kapara ne može da se vrati.

– Objasnili su mi prilikom razgovora sa trgovcem da mi se predugovor (dakle, nisam ni potpisao ugovor o kupovini), koji sa sobom nosi uplatu kapare, izdaje kako bih mogao da konkurišem za kredit kod banke. Delovalo je to kao unapred dogovorena stvar između banke i auto-kuće. Kada sam rekao da ne želim ni auto ni kredit, rekli su mi da je jedini način da mi vrate kaparu, u stvari, taj da konkurišem za kredit, a da me banka odbije – priča čitalac Politike koji je od redakcije "Potrošača” tražio da odgovori na pitanje ima li pravo na povraćaj kapare i da li je trgovac automobilima u ovom slučaju postupio po zakonu.

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kažu da je kapara regulisana odredbama Zakona o obligacionim odnosima i da je u ovom slučaju lako dati odgovor.

– Ako je u trenutku zaključenja ugovora jedna strana dala drugoj izvestan iznos novca ili izvesnu količinu drugih zamenljivih stvari kao znak da je ugovor zaključen (kapara), ugovor se smatra zaključenim kad je kapara data, ako nije nešto drugo ugovoreno. U slučaju neizvršenja ugovora, a odgovorna je strana koja je dala kaparu, druga strana može po svom izboru tražiti izvršenje ugovora, ako je to još moguće ili tražiti naknadu štete, a kaparu uračunati u naknadu ili se zadovoljiti primljenom kaparom – kažu u ovom ministarstvu i dodaju da u situaciji kada odustaje kupac ili onaj ko je dao kaparu, druga strana nema obavezu da je vrati.

Ovo potvrđuje i advokat Vojin Biljić, ali samo u slučaju da je reč o situacijama koje reguliše Zakon o obligacionim odnosima.

– Ukoliko je kapara ugovorena kao odustanica (ovaj termin poznat je i u zakonu i obično se koristi i u ugovorima između dve strane), strana u ugovornom odnosu koja je dala kaparu nema pravo na njen povraćaj ukoliko odluči da odustane od ugovora. Ukoliko pak od ugovora odustane strana koja je primila kaparu, ona je dužna da vrati dvostruki iznos kapare – kaže Biljić.

Ovo se, međutim, prema njegovim rečima, ne odnosi na situacije koje reguliše Zakon o zaštiti potrošača, koji građanima pruža mnogo veći stepen zaštite od Zakona o obligacionim odnosima, kao i pravo na odustanak od ugovora.

– Ukoliko, na primer, trgovac imejlom pošalje potrošaču ponudu za kupovinu automobila, što je slučaj sa vašim čitaocem, i u kome istakne da je potrebno da potrošač plati kaparu, stvari će se u slučaju odustanka odvijati drugačije. Dakle, kupac je platio kaparu, ali u slučaju da odustane, trgovac neće imati pravo da zadrži taj novčani iznos – kaže sagovornik Politike i dodaje da se ovakva trgovina smatra trgovinom van poslovnih prostorija i da potrošač u tom smislu i po zakonu ima pravo na odustanak.

Kaparu, dodaje, treba razlikovati od depozita koji se često pojavljuje u pravnom prometu, posebno kod povezanih ugovora, najčešće ugovora o kreditu, gde kupac daje depozit koji mu se vraća ukoliko, na primer, ne dobije kredit ili iz drugog razloga odustane od kupovine.