Lekarska greška teško dokaziva

Pravu istinu o postupcima protiv nesavesnih lekara, čini se, svi znaju: pravnici koji su svesni manjkavosti sudskih postupaka protiv "belih mantila", ali i lekari koji zatvaraju oči pred greškama svojih kolega. Sagovornik "Politike" iz sudstva tvrdi da najveći problem u postupcima predstavlja postupanje veštaka koji su, pokazala je praksa, u većini slučajeva, na direktan ili indirektan način, u vezi sa optuženim lekarima.

"Svoje nalaze i mišljenja ne dostavljaju blagovremeno. Kada bi se poštovala rešenja predviđena Zakonom o veštacima, taj problem bi bio rešen. Iako je sud u obavezi da najmanje jednom godišnje analizira rad veštaka i da eventualno primedbe predoči Ministarstvu pravde, on to uglavnom ne radi. Može i da uz obrazloženje predlog zbog nestručnog, neurednog ili nesavesnog veštačenja predloži razrešenje, ali sud retko kada koristi ovo zakonsko rešenje. Istu mogućnost imaju i druge stranke u postupku, ali u većini slučajeva to ne znaju. Nije tajna da su ti veštaci ujedno i aktivni lekari i da poznaju kolege koji se nađu na optuženičkoj klupi", navodi sagovornik "Politike".

Draško Zgonjanin iz Velikog Gradišta, otac Katarine Miloradović koja je preminula krajem 2007. godine nakon prekida trudnoće u Specijalnoj ginekološkoj bolnici "Medikus" u Požarevcu, kaže da je razočaran pravosuđem i da će zahtevati reviziju postupka u kojem su lekari optuženi za nesavesno lečenje njegove ćerke oslobođeni krivice.

"Godinama smo čekali da postupak protiv lekara bude okončan. Neke od sudija su same tražile izuzeće od postupka u ovom predmetu, a veliki problem bili su i veštaci. Lekarska komisija iz Novog Sada koju je sud angažovao u postupku odbila je da radi veštačenje, pa je ono povereno doktorima iz Kragujevca. Nisam lekar, niti pravnik, ali mi je jasno da neke stvari ne funkcionišu kako bi trebalo. Obraćali smo se i Sudu časti Lekarske komore, ali su nam rekli da treba sačekati da se okonča postupak pred sudom. S obzirom da to da je postupak završen oslobađajućom presudom, verovatno ni postupak ovog drugog ne bi bio drugačiji", kaže Zgonjanin.

Advokat Dejan Ćasić, koji je pred beogradskim sudom zastupao porodicu Zorana Novakovića preminulog posle upale zuba, kaže da nepostojanje obavezujućih protokola optuženim lekarima daje mogućnost da se brane tvrdnjom "da su učinili sve što su mislili da je neophodno i da su postupali shodno dobroj lekarskoj praksi".

"U zemljama anglosaksonskog sistema imate protokole šta je lekar dužan da uradi kada mu se javi pacijent s određenim tegobama i u takvim slučajevima je lako dokazati lekarsku grešku. U ovoj situaciji ispada da nekome u našoj zemlji odgovara da nema obavezujućih protokola jer će se lekar uvek braniti rečima: "Imao sam dobru nameru i nisam sumnjao da je trebalo da učinim još neku dodatnu analizu". Treba imati na umu da su svugde u svetu lekari privilegovana profesija - ljudi u lekara gledaju kao u boga. To bi moralo da nosi veći stepen odgovornosti, jer lekarske greške skupo koštaju. U našoj zemlji većina lekara je, ipak, izuzetno dobro obrazovana i savesna, kao i u svakoj drugoj profesiji", kaže Ćasić.

Direktor Lekarske komore Srbije Milan Dinić priznaje da je lekarska greška teško dokaziva, ali se ne slaže s tvrdnjom da veštaci medicinske struke brane svoje kolege lekare kada se nađu pred sudom.

"Na medicinskom fakultetu se uči o najčešćim oblicima neke bolesti i kako se ona leči. Naravno, praksa je nešto sasvim drugo. Zdravlje čoveka je veoma složeno i zato svaki slučaj mora da se posmatra zasebno. Nivo kolegijalnosti, kada govorimo o sudskim veštacima, postoji kao i u svakoj profesiji. Međutim, ne bih se složio da lekari prikrivaju krivicu kolega. Postoje slučajevi kada lekar tuži lekara", kaže Dinić.

Direktor Lekarske komore napominje da javnost uglavnom ne poštuje pretpostavku nevinosti, odnosno da presuđuje pre suda. Dešava se, kaže Dinić, da najbliži srodnici, nezadovoljni ishodom lečenja, optužuju lekare da nisu postupali preofesionalno.

"Postoje lekarski propusti, ali ne treba generalizovati problem. Lekarska komora čini sve da bi se taj broj što više smanjio. U prilog tome govori i činjenica da je od početka godine privremeno oduzeto 30 lekarskih licenci", kaže Dinić.

Podsetimo, pitanje lekarske odgovornosti pokrenuto je nakon smrti osmogodišnjeg Radenka Nikodinovića.

Podsetimo još da je Regionalna lekarska komora Vojvodine u protekle tri godine dobila više desetina pritužbi na rad lekara, ali disciplinska mera nije izrečena ni u jednom slučaju. Prijava ima sve više, ali to je posledica činjenice da su građani sve bolje obavešteni da se žalbe na rad lekara-članova RLKV mogu podneti Sudu časti u okviru ove organizacije.

Građani prijave podnose iz različitih razloga, najčešće zbog sumnje na stručnu grešku lekara, a ređe na samo ponašanje lekara prema pacijentima.

Slučaj ne mora završiti na Sudu časti, jer u okviru Komore postoji Komisija za posredovanje, čija je nadležnost mirno rešavanje sporova.