Menu 021

Ni traga ni glasa od tajkuna i stranaca koji će "pokupovati našu zemlju"

Kada je objavljeno da će se investicije u prehrambenu industriju podstaći prioritetom u tridesetogodišnjem zakupu državnog zemljišta, opozicija, stručnjaci i seljaci digli su dreku kako će "tajkuni i stranci za siću doći do ogromnog resursa,desetina hiljada plodnih oranica".
Info 26.06.2017. | 11:17 > 11:17

Piše: Živan Lazić

Osam meseci kasnije, samo sedam manjih investitora spremno je uložiti oko 15 miliona evra i time steći prevo na dugoročni zakup 590 hektara.

Interesovanje je bilo poprilično, na konkurs je pristiglo oko 150 investicionih planova. Stranaca gotovo da i nema, stiglo je tek četiri predloga inostranih ulaganja.

Komisija sastavljena od čelnika iz ministarstava za poljoprivredu, ekonomiju i finansije pregladala je u dva navrata više od trećine pristiglih ponuda.

Skromniji projekti

Pri proceni u obzir se uzimaju ne samo biznis plan, već i uticaj investicije na finalizaciju agrarne proizvodnje, na izvoz, lokalnu zajednicu, okolinu...

U prvom razmatranju saglasnost su dobila tek četiri manja ulaganja, zbirne vrednosti 7,4 miliona evra, uz otvaranje osamdesetak novih radnih mesta. Ulagači su stekli pravo da na 30 godina zakupe 323 hektara.

U drugom zasedanju, usvojena su još tri manja plana, zbirno vredna 6,8 miliona evra, što investitorima daje pravo da dugoročno zakupe 270 hektara. Reč je o manjim pogonima i ulagačima poznatim samo u užim lokalnim zajednicama.

Šićardžije izvisile

Odbijeno je svih trideset i pet investitora koji su nameravali da ulažu u proizvodnju struje i toplote pomoću biogasa. Time je otpala šićardžijska kalkulacija da se investira u ono što profitabilnim čini obaveza države da struju iz ovakvih sistema kupuje po skoro tri puta višim cenama u odnosu na cenu koju građani plaćaju EPS- u.

Zauzet je stav da se kao "prehrambena industrija" može prihvatiti ona proizvodnja struje u kojoj se biogas proizvodi iz otpadaka voća, povrća, stočne hrane, ali ne i kada se biljni usevi gaje isključivo za energetske potrebe. Logično, osnovni cilj je podići finalitet srpskog agrokompleksa i uvećati izvoz, jedini pravi podsticaj poljoprivrede male, ali izrazito seljačke Srbije.

Monopol i kartelisanje

Skromni rezultati konkursa zahtevaju da još jednom promislimo o manjku ambicija da se ulaže u finalnije segmente našeg agrokompleksa. Pravo na dugoročan zakup je solidan motiv, ipak nije doneo ni deset odsto očekivanog.

Očito, ulagač ne percepira Srbiju kao za investicije pogodnu sredinu, a čini se da je uzrok u brojnim monopolima i kartelisanjima kojima je u Srbiji prožet i agrar i prateće finansijsko tržište, te pravo banaka da budu jedini prodavac novca. Tek kada se ukinu ove snažne prepreke, moći će se razmatrati i ulaganje u prehrambenu industriju.

Do tada agrarne investicije ostaju zakovane monopolima.

Neodgovorna opozicija

Drugu pouku morala bi da izvuče, pre svih, opozicija. Povika o pretnji da "stranci i tajkuni dođu do ogromnih resursa" više je formulacija koja straši seljake i sugeriše da za njih oranica neće biti dovoljno. 

Rezultati konkursa ukazuju da je u pitanju površno nagađanje, politička parola, a ne ocena zasnovana na ozbiljnijoj analizi stanja u srpskom agrokompleksu. Poljoprivrednici bi, pokazalo se, ispraznu dernjavu mogli pročitati kao borbu (opozicionih) stranaka isključivo za vlast, bez namere da sagledavaju i rešavaju realne ekonomske i društvene probleme.

Za trajnije prisustvo na političkoj sceni neophodan je, međutim, mnogo studiozniji i odgovorniji pristup.

Autor: 021.rs
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Ema
    26.06.2017 16:23
    Zanimljiv pristup, pokušaj da se dublje sagleda način upravljanja poljoprivrednim zemljištem u državnom vlasništvu. Mislim da bi bilo dobro objaviti još priloga na ovu temu...
  • Ipak su isti
    26.06.2017 15:04
    Sve što je bilo profitabilno pokradeno je a novac iznet iz zenlje na devičanska ostrva. Sad ga polako opranog vraćaju u Srbiju.
    U Srbiji svaka opozicija samo čeka da postane pozicija i radi isto. Eto Dačić . On "koferiše" već 23 godine od 2000 .
  • VV
    26.06.2017 14:03
    Cene koje su već ovde otišle nebu pod oblake, neće privući poštenog stranca, zato što zemlja u Austriji,Nemačkoj, Švajcarskoj itd, košta isto kao i kod nas, a pošto smo mi deo večitog nesigurnog Balkana, za njih nema sigurne budućnosti, samo za muljatore koji će kroz ovu našu kvalitetnu zemlju oprati lovu od prljavih poslova, a za takve nove gazde narod će raditi za šaku pirinča. Kako ste glasali ili niste, tako će vam biti napreDNO!.
  • petar
    26.06.2017 13:36
    nesto ne štima
    15 mil / 590 ha=25,4 hiljade eur/ha.
    Apsolutno nemoguće da je tolika cena, tu ima još ko zna šta pored same zemlje, baš bih voleo da znam koliko realno plaćaju po hektaru?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest