Pri izboru najboljeg izvođača za izgradnju auto-puteva, pruga, škola ili bolnica težište će biti na kvalitetu ponude, a ne na ceni, kao što je do sada bio slučaj i kao što su diktirali kreditori, piše
Politika.
Ovo je jedna od novina predloženih izmena Zakona o javnim nabavkama, koja bi trebalo da omogući pravično takmičenje u trci za poslove, ali i da spasi državu nepotrebnih troškova. Mnogo puta do sada se pokazalo da najniža cena na tenderu nije najpovoljnija, a ceh su plaćali poreski obveznici. Austrijska "Alpina", koja je u međuvremenu otišla u stečaj, na tenderu za obilaznicu oko Dimitrovgrada pobedila je sa ponudom od 17,3 miliona evra. Procenjena vrednost radova bila je 33,3 miliona evra. Tokom gradnje podneli su odštetni zahtev na 33,6 miliona evra za naknadne nepredviđene radove i time dolazimo do brojke da je taj deo Koridora 10 na granici sa Bugarskom zapravo koštao 50,9 miliona evra.
Promena tenderskih pravila, uvođenje olakšica za uvoz građevinske opreme, koja se ne proizvodi u Srbiji (što će uticati na povećanje efikasnosti u realizaciji projekata), i prekvalifikacija radnika, bile su teme o kojima je pre nekoliko dana premijerka Ana Brnabić razgovarala sa predstavnicima građevinske industrije.
Kao jedna od ključnih privrednih delatnosti u Srbiji, koja je direktno ili indirektno povezana sa više od 30 privrednih oblasti, građevinarstvo ima ogroman uticaj na rast BDP-a, rekla je premijerka i dodala da je izazov za vladu da taj rast bude održiv i da se nastavi u naredne dve godine.
"Predloženi budžet za infrastrukturu u 2019. je više od 200 milijardi dinara i najveći je do sada, što znači da građevinska industrija mora da ima snagu da nastavi da vuče naš dalji rast", naglasila je Brnabićeva.
U prva dva kvartala 2018. zabeležen je rast građevinarstva, što predstavlja nastavak povoljnih kretanja iz druge polovine 2017, čemu je u velikoj meri doprineo i nastavak intenzivne realizacije infrastrukturnih projekata, potvrđuju u Ministarstvu građevinarstva saobraćaja i infrastrukture.
"Na međugodišnjem nivou, u odnosu na 2017, građevinarstvo je ubrzalo rast na 28,2 odsto, u prvom kvartalu, i 22,9 odsto u drugom kvartalu 2018. Snažna ekonomska aktivnost u građevinarstvu pozitivno se odrazila i na ukupan rast BDP-a i presudno je doprinela da u prvoj polovini 2018. bude ostvaren rast BDP-a od 4,5 odsto", kažu u ministarstvu.
Ivan Nikolić, direktor za naučno-istraživački razvoj Ekonomskog instituta, kaže da je udeo građevinarstva u bruto dodatoj vrednosti prošle godine iznosio 4,1 odsto. Ove godine očekuje se da bude između 4,3 i 4,5 odsto, kada se posmatra izolovani efekat, odnosno samo udeo građevinske operative. Dok je mera Evropske unije od sedam do osam procenata učešća operative u bruto dodatoj vrednosti.
"Udeo infrastrukturnih radova kod nas je zadovoljavajući, sa učešćem nešto većim od tri odsto, ali je stanogradnja potpuno zapostavljena. Njen udeo je oko jedan odsto, a trebalo bi da bude između tri i četiri procenta. Prošle godine je sagrađeno 14.000 stanova. To jeste 40 odsto više nego 2015, ali je i dalje nedovoljno", navodi Nikolić i dodaje da će ovu sliku verovatno popraviti najavljena izgradnja stanova za bezbednjake.
On podseća da je u Srbiji osamdesetih godina prošlog veka građeno godišnje 45.000 stanova, a krajem sedamdesetih pet hiljada više. Dakle, četiri do pet puta više nego danas.
Širi efekat građevinarstva, što podrazumeva industriju i sve propratne delatnosti, teško je merljiv. Ali prema rečima Nikolića, celokupno građevinarstvo u bruto dodatoj vrednosti naše zemlje ne učestvuje sa više od 10 odsto. Dok je na primer u Austriji učešće same operative devet odsto, a celokupne industrije 19 procenata, u Francuskoj je 8,9 odsto, odnosno 17,8 procenata. Udeo građevinske operative u Letoniji je 8,3 odsto, a celokupne industrije 17,5 odsto. U Španiji je 7,8 procenata, odnosno 15,2 odsto.
"Ako želimo da povećamo investicije na četvrtinu BDP-a građevinarstvo može imati snažan uticaj. Teško je objasniti zašto se ne koristi taj resurs rasta. Ono mora da se ojača i da se osnaži", ocenjuje Nikolić.
Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-inženjerske komore Srbije, takođe smatra da građevinarstvo može da doprinese rastu, ali da bi ono dalo pun doprinos mora da se reguliše tržište.
"Ne može na tenderu prednost da bude najniža cena već reference. Ne može isti status da ima 'Energoprojekt' i neka nepoznata firma iz Lebana. Naša preduzeća moraju da dobiju status glavnih izvođača na velikim infrastrukturnim projektima. Za investicije, koje se realizuju na osnovu bilateralnih sporazuma, srpske firme treba da dobiju status partnera, a ne podizvođača", navodi Rodić.
Ministarstvo građevinarstva najavljuje da predstoji novi investicioni ciklus u oblasti infrastrukture vredan više od pet milijardi evra i bila bi velika šteta da se ne osnaži domaća građevinska industrija, kako bi bila nosilac velikih projekata.
"Glavni način da se to ostvari jeste kroz udruživanje domaćih građevinskih kompanija. Formiranje velike domaće kompanije, međutim, nije lak zadatak i trenutno se analiziraju različita rešenja kako bi se pronašao najbolji model", kažu u ministarstvu.
.jpg "Šešelj: Građani imaju razloga da budu ljuti na SNS, SPS i SRS, ali od nas boljih nema")
Komentari 7
opalim te g...
građevinska mafija
Nema tog zakona koji će tu nešto da promeni.
Kresimir
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar