Struka sumnja da će najavljeno povećanje plata zaustaviti egzodus medicinara

Autor: Radio slobodna Evropa

Info

09.01.2019.

08:10 > 08:11

"Ako neće da izgube zdravstvo do kraja, ljudi koji vode ovu državu moraće dobro da razmisle o povećanju plata, koje će usporiti odlazak našeg kadra prema Nemačkoj, Švajcarskoj, skandinavskim zemljama...", kaže za Radio slobodna Evropa (RSE) zdravstveni radnik Nenad Aritonović.

Struka sumnja da će najavljeno povećanje plata zaustaviti egzodus medicinara

Foto: Pixabay

On je laboratorijski tehničar u Opštoj bolnici "Studenica" u Kraljevu. Sa 38 godina radnog staža i platom od 40.000 dinara (oko 340 evra) čeka penziju u Srbiji.

"Imam 60 godina i da sam mlađi ipak bih ostao jer, koliko god da je teško, najlakše se snalazite kada ste kod svoje kuće. Ali, kada gledam mlade kolege koje idu trbuhom za kruhom, ne zameram im. Strašno mi je žao što dobar kadar odlazi. Plate u zdravstvu su odavno male. Svi smo mi u nekim obavezama, ili smo u kreditima, ili pomažemo svoju decu, ili decu svoje dece. Sva ta povećanja od 10, 15 odsto su jako mala da bi zaustavila odlazak ljudi", navodi za RSE Nenad Aritonović.

Iako precizne statistike o broju "belih mantila" koji odlaze iz Srbije nema, podaci Sindikata medicinskih sestara i tehničara govore da svake godine zemlju napusti njih više od 1.000, dok Lekarska komora Srbije godišnje izda oko 800 sertifikata dobre prakse, koji su lekarima potrebni da bi radili u inostranstvu.

Najčešće se uči nemački jezik, a Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije sa kolegama u Nemačkoj ima sporazum koji institucionalno uređuje migraciju medicinskih sestara i tehničara (najtraženiji kadar), odnosno u Srbiji se organizovano posreduje za tamošnje poslodavce.

U cilju zaustavljanja ovog trenda, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je krajem prošle godine da će "predložiti da se lekarima i medicinskim sestrama plate povećaju za još 15 odsto, ukoliko rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bude preko tri odsto". Naveo je i da mu je "ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao da 90 ili 95 odsto medicinskih radnika neće napustiti Srbiju ako im plata bude uvećana za 15 do 20 odsto, jer bi u tome videli drugačiji trend, drugačiji odnos".

Ko će nas lečiti?

U strukovnim udruženjima, iz kojih već nekoliko godina upozoravaju na alarmantan trend koji bi mogao dovesti do toga da građane Srbije više neće imati ko da leči, ne veruju da najavljeno povećanje može zaustaviti egzodus zdravstvenih radnika.

"Ali mislim da bi to bilo dobro, i da bi delimično, ali samo delimično, moglo da zaustavi odlazak mladih lekara i medicinskih sestara u inostranstvo. Jer, plate u zdravstvu su zaista male. One se za sestre kreću se od 30.000 do 45.000 dinara (250 do 380 evra), a za lekare od 63.000 do 90.000 dinara (530 do 760 evra)", kaže za RSE predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije Zoran Savić.

Ovaj Sindikat uputio je u novembru 2018. godine Vladi Srbije zahtev za povećanjem plata, navodeći da je stanje neodrživo i da za prosečnu potrošačku korpu zaposleni u zdravstvu rade više od 45 dana.

Reagujući na raniju najavu Vlade da će 2019. plate zaposlenima u zdravstvenim ustanovama biti uvećane od sedam do 12 odsto, uz najveće povećanje za medicinske i stomatološke tehničare (12 odsto), doktore medicine i stomatologe 10 odsto i ostale zaposlene u zdravstvenim ustanovama sedam odsto, iz Sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost" zatražili su podjednako povećanje od 15 odsto za sve zaposlene u sistemu zdravstvene zaštite.

"To bi bilo vraćanje onih 10 odsto koje su nam već uzeli, plus 15 odsto. Na taj način bi se bar videla tendencija nekog boljitka što se tiče ekonomskog stanja zaposlenih, uz sve druge investicije", rekao je predsednik ovog sindikata Zoran Ilić.

Osim zarada, problem i u uslovima rada

Iako navodi da je moguće da će fiskalni rezultati u ovoj godini biti nešto bolji od planiranih, ekonomista Milojko Arsić smatra da povećanje plata u bilo kom delu javnog sektora nije opravdano jer su "u toku prošle godine njihove zarade rasle znatno brže nego u privatnom sektoru, i znatno brže nego što raste bruto domaći proizvod".

"Čini mi se da je ta mera, onako kako je predstavio predsednik Vučić, imala za cilj da se zaustavi relativno veliki odliv lekara i medicinskih sestara u inostranstvo, ali mislim da kroz plate ne možemo da ih zadržimo, zato što lekari odlaze i iz Hrvatske gde su plate veće, i iz Rumunije i Bugarske. Mislim da ljude treba da pokušamo da zadržimo pre svega kroz dodelu subvencionisanih stanova, koji bi se dodeljivali uz uslov da onaj ko ih dobije u relativno dugom vremenskom periodu ostane da radi u Srbiji. To bi bilo znatno efikasnije za sprečavanje odlaska potrebnih kadrova", navodi Arsić.

Razlozi odlaska zdravstvenih radnika iz zemlje ne odnose se samo na visinu zarada i odraz su višedecenijskog urušavanja zdravstvenog sistema u Srbiji. Reč je pre svega o uslovima rada, te nemogućnosti napredovanja u struci. Za razliku od Srbije i država u okruženju koje dele slične probleme, poput Rumunije, Bugarske i Hrvatske, zapadne zemlje ubrzano rade na popunjavanju svojih deficita, nudeći odlične uslove rada, opremu, dobre plate, smeštaj, učenje jezika, i dalje usavršavanje.

"U Bugarskoj je preko 30.000 zdravstvenih radnika otišlo za nekih desetak godina, i oni se nalaze u problemu. Naša država bi trebalo to da spreči na bilo koji način. U Evropskoj uniji se traži milion kadrova, i to može da doprinese da značajan broj naših radnika polako ide prema Evropi", kaže Zoran Ilić.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je još novembra 2017. godine poručila da država čini "sve kako bi poboljšala položaj zdravstvenih radnika", te primetila da "lekari i medicinski radnici ne bi ostali u zemlji ni za platu od 2.000 evra, ako moraju da rade u bolnicama koje izgledaju kao poljske bolnice". Zato država, prema njenim rečima, "radi na poboljšanju zdravstvene infrastrukture i boljim uslovima rada, pokušava da pospeši obrazovanje, odobravanje specijalizacija, da zaposli novi ljude i poveća plate".

Deficit kadra, a na birou posao čeka njih 3.500

Ipak, polovina mladih posle stručnog usavršavanja u zemljama Evropske unije tamo i ostaje zbog boljih uslova, bržeg pronalaženja posla i većih plata, pa problem zdravstvenog sistema u Srbiji ostaje i starosna struktura zaposlenih. Uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru još je na snazi što u velikoj meri sprečava zdravstvene ustanove da popune deficite, dok generacije rođene neposredno nakon Drugog svetskog rata odlaze u penziju. Prema podacima Sindikata lekara i farmaceuta, na birou trenutno posao čeka oko 3.500 zdravstvenih radnika i pored toga što ustanove pate od manjka kadra.

"Taj odlazak se oseća. Postoji i prirodni odliv, penzije, a nemamo veliki priliv novih radnika. Ja ću izgleda po novim regulativama koje imamo morati da radim još jedno četiri ili pet godina kako bi eventualno ta penzija, koja je još skromnija od svih plata, bila za jotu viša da bi čovek mogao da preživi", kaže laborant Opšte bolnice u Kraljevu Nenad Aritonović.

Iako je predsednik Srbije, uz brojne reforme, oktobra 2018. najavio trogodišnji projekat "Milijardu evra u zdravstveni sistem", Fiskalni savet ocenio je na kraju godine da su ulaganja u zdravstvo i prosvetu nedovoljna, te da čine polovinu do trećine onoga što izdvaja centralna i istočna Evropa. Sa druge strane, kapitalna izdvajanja države za kupovinu opreme za vojsku i policiju povećala su se četiri puta za dve godine.

Ministarstvo zdravlja dobilo je, prema ovogodišnjem Budžetu, 158 miliona evra, dok će vojska i policija raspolagati sa 796, odnosno 718 miliona evra.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

Kaćanka

10.01.2019 • 21:54

Znam tesko je, al ne videh ja ni jednog doktora koji nije markiran od sata preko džipa do Grbavice....i neke privatne klinike!! Odem kod dermatologa a on mi nudi eucerin kremu...ej puna kutija...ko neki nakupac...dobijes 5ml gratis a posle te navuce da kupis 50ml za cca 3000....ima zanimanja koja su za žaljenje, doktori to nisu!!

6 6 0
Samo kažem

10.01.2019 • 12:18

@@privatnik

Svi znaju da ako privatnik za sebe i svoje radnike ne uplati PIO i doprinose za zdravstvo, naplaćuje mu se prinudno, a obaveze po tom osnovu ne zastarevaju. Najjeftinije je da se plaća u redovnim rokovima, što svi oni koji pozitivno posluju i čine.

1 0 +1
Privatnik

10.01.2019 • 12:05

@@ privatnik

Privatni sektor uplaćuje u budžet i za plate i za doprinose viška zaposlenih u javnom sektoru.
Da ne uplaćujemo ne bi se žalili, .
Problem je što plaćamo obavezne doprinose za zdravstvo 10,5 % od neto plate svakog meseca, a ne možemo da se lečimo za te pare.
Ili omogućiti da se sa knjižicom o trošku RFZO pacijent leči i kod privatnika i u državnom zdravstvu po svom izboru ili ukinuti obavezu plaćanja doprinosa za zdravstvo, pa ko hoće da dobrovoljno uplaćuje za lečenje u državnom zdravstvu neka plaća.
Naravno , zabraniti istovremeni rad lekarima u državnom zdravstvu i privatno, neka izaberu da li će da budu privatnici ili državni uposlenici . Ne može ta kombinacija ni u jednoj drugoj profesiji, zašto je omogućeno samo lekarima?

5 0 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.