Kako piše Al Džazira, one omogućavaju da se za godinu dana stigne do diplome medicinske sestre.
"Dobar dan, zanima me prekvalifikacija za medicinsku struku."
"Koje zanimanje?"
"Ne znam još, medicinski tehničar ili fizioterapeut, zavisi šta je bolje."
"Jel zbog odlaska u inostranstvo?"
"Da."
"Onda bolje medicinska sestra, odnosno tehničar. To se traži."
Ovako počinje razgovor novinara Al Džazire sa predstavnikom jedne privatne firme u Srbiji, koja nudi različite kurseve, ali i mogućnost vanrednog školovanja, prekvalifikacije i dokvalifikacije.
U nastavku razgovora dobijaju se informacije da oni koji su završili neku drugu srednju školu, na primer, elektrotehničku, treba da polože 27 ispita razlike, za sve četiri godine. Plaća se 150 evra za svaku godinu (dakle, ukupno 600) plus oko 16 evra za svaki ispit, s tim da sve mogu završiti u roku od godinu dana, zavisno od toga koliko učenik redovno polaže.
Tokom tog perioda ne moraju se dolazi na nastavu, ali moraju na vežbe (jednom mesečno, ukupno tri puta), a ispite mogu polagati jednom mesečno. Na kraju moraju da odrade praksu u bolnici u ukupnom trajanju od 380 radnih sati, što je minimum dva meseca, ali se taj period može razvući i na duže, u zavisnosti od obaveza polaznika i dogovora sa bolnicom, sa kojom škola ima ugovor.
Da li je to dovoljno da se stekne znanje za koje se neko školovao pune četiri godine?
U sindikatu medicinskih sestara i tehničara Srbije smatraju da nije.
"Ni za četiri godine ne može se naučiti sve i obučiti se u potpunosti za rad, da neko u našoj struci funkcioniše samostalno, a kamoli za godinu dana, uz nekoliko vežbi i nešto malo prakse. Mi smo u praksi videli koliki su to propusti i koliko znanja nedostaje takvim ljudima kad dođu da rade", kaže za Al džaziru predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Radica ilić.
A kada medicinska sestra ne zna ili nije sigurna šta treba da radi, posledice mogu biti fatalne.
"Može da se desi da ne ume da otvori venski put pacijentu koji je životno ugrožen, dakle da ne može da nađe venu, da bi kroz tu venu dala lek koji je neophodan u tom trenutku. Može da ne razume šta je lekar napisao, pa da uradi nešto pogrešno. Imali smo situaciju da je lekar napisao cave penicillin, što znači da je pacijent alergičan na penicilin, a kolega ga je pitao da li da mu da kave penicilin. Imali smo i situaciju da je ženi u kozmetičkom salonu pozlilo, a sestra koja došla sa Hitnom pomoći, kasnije je pričala kako su pacijentkinju celu noć animirali. To se, zapravo, odnosilo na reanimaciju. To su bizarne stvari, koje običnom čoveku mogu da deluju kao vic, dok ne zamisli sebe kao pacijenta u takvoj situaciji. A to je, na žalost, realnost", upozorava Ilićeva.
U Srbiji za sada još nije otkriven slučaj dobijanja diplome medicinske sestre za dve nedelje, poput onog na koji su u Bosni i Hercegovini ukazali novinari portala Žurnal info, ali je rasprostranjena teorija da oni koji upisuju privatne škole ili fakultete neretko računaju da su plaćanjem školarine završili najveći deo posla na putu do diplome, a neki javnosti poznati primeri samo potkrepljuju tu tezu, pre svega kad je reč o političarima.
Kada se na to doda verovanje, rasprostranjeno u Srbiji, da je za dobijanje posla (osim veze) važnije imati diplomu, nego praktično znanje, onda se ne treba čuditi ako lakoća polaganja ispita kao kriterijum za upis određene obrazovne ustanove ima prednost u odnosu na kvalitet nastave koji nudi.
"Naše obrazovanje je, na žalost, i koncipirano tako da se više gleda papir, nego šta čovek ume kad završi školu", kaže Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije. "Mislim da je problem i nastao onog momenta kad je neko u ovoj zemlji u obrazovanju video šansu za biznis. Kad je neko sabrao koliko može da ima đaka, koliko udžbenika može da štampa i slično, kad je obrazovanje počeo da tretira kao robu."
U ovom sindikatu kažu da su Ministarstvu prosvete predlagali uvođenje nezavisnih komisija koje bi utvrđivale da li diplome koje se dodeljuju, pogotovo u tim vanrednim uslovima, podrazumevaju potreban nivo stečenog znanja.
"Mi smo to tražili, jer drugačije ne možemo znati šta se i kako radi na tim obukama, u izdvojenim odeljenjima nekih škola ili fakulteta. Dakle, ne da te komisije proveravaju da li neka škola ima ili nema akreditaciju, jer to ne bi smelo da bude sporno, rad bez akreditacije je krivično delo. One bi trebalo da proveravaju ko predaje u tim školama, odnosno da li predavači imaju potrebne kvalifikacije i kakvo znanje se stiče. Odgovor ministarstva nismo dobili", kaže Janković.
Sličan pokušaj u svom resoru imali su i u sindikatu medicinskih sestara i tehničara.
"Pokušali smo kroz kolektivni ugovor da se uvede obavezni test opšteg znanja za medicinske sestre prilikom zapošljavanja, ali nije prošlo. Rečeno nam je da to ne može po nekom zakonu. Mi smo na tome jako insistirali. Nas sada ionako ima malo, dosta ljudi odlazi u inostranstvo, posla je sve više i kad neko mesto popuni sestra koja se prekvalifikovala, mi ne dobijamo ništa, čak moramo i za nju da radimo", objašnjava Radica Ilić.
"Nemamo ništa protiv ako se prekvalifikuje terapeut u sestru opšte prakse, ali imamo ako se prekvalifikuje kozmetičarka ili trgovac u medicinsku sestru ili automehaničar u medicinskog tehničara", objašnjava.
Na pitanje da li se prilikom zapošljavanja medicinskih sestara proverava na koji način su kandidatkinje i kandidati došli do diplome, kao i koji nivo znanja imaju, u Ministarstvu zdravlja odgovaraju da “postupak zapošljavanja zdravstvenih radnika u zdravstvenim ustanovama, kako lekara, tako i medicinskih sestara i tehničara, sprovode same zdravstvene ustanove, u skladu sa Zakonom, putem javnih konkursa, apsolutno transparentno".
"U skladu sa tim, izabrani kandidati koji se zapošljavaju u zdravstvenim ustanovama moraju ispuniti sve uslove predviđene konkursom, tako i u pogledu odgovarajuće stručne spreme, kvalifikacija", navode u Ministarstvu zdravlja.
Poslednjih meseci mnogi u Srbiji se na prekvalifikaciju odlučuju i zbog odlaska u inostranstvo, gde se traže medicinski radnici. U nekoliko aktuelnih oglasa u kojima se nudi posao medicinskim sestrama, može se videti da je jedan od uslova radno iskustvo (najmanje šest meseci), a u jednom se pominje i položen stručni ispit za medicinsku sestru (reč je o državnoj bolnici), što ukazuje da u praksi za dobijanje posla u zdravstvu Srbije ipak nije dovoljna samo diploma. Makar ne uvek.
Međutim, poslednjih meseci mnogi se na prekvalifikaciju odlučuju i zbog odlaska u inostranstvo, pre svega Nemačku, gde postoji tražnja za medicinskim sestrama i tehničarima.
Na pitanje može li za poslodavca u inostranstvu da bude problem to što se neko prekvalifikovao za medicinsku sestru odnosno tehničara, predstavnik privatne škole, pomenute na početku teksta, kaže da ne može, jer na diplomi ne piše da je reč o prekvalifikaciji.
Ceo tekst Al Džazire možete čitati
OVDE.
Komentari 23
Goca
Anonimus
vlada
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar