Suša o slobodi medija: Situacija sve više liči na diktaturu i "erdoganštinu"

Suša objašnjava da medijskih sloboda za nekoga ima, a za nekoga nema i napominje da u zavisnosti od psihofizičke kondicije novinara, urednika, uređivačke politike i medija, zavisi da li će se opredeliti za da budu slobodni ili u službi vlasti.

Za takvu atmosferu ona krivi aktuelnu vlast koja je, kako smatra, naviknuta da ima batinu prema neposlušnima, pa i prema medijima.

"Mislim da ljudi koji su izmislili inkvizitorski Zakon o informisanju 1998, koji su huškali na rat devedesetih, i ne znaju drugačije da rade. Sada su možda samo malo sofisticiranije forme pritiska, pa Vučić neće baš svakog da zove telefonom", uporedila je Suša.

Zato će njegova savetnica onako usputno, uz kafu, da nekome dođe i kaže da uradi "to i to", tvrdi Suša.

Suša je ukazala i da su nezavisni mediji toliko neprijatni i neugodni za vladajuću nomenklaturu, da se svi ostrvljuju na njih i njihovu uređivačku politiku.

Prema njenim rečima, "čitave redakcije ne rade u normalnim uslovima, jer su večita meta nebuloznih, neprijateljskih komentara vlasti, uključujući i samog predsednika države".

Kako je objasnila, takvi su mediji istovremeno i onemogućeni da ekonomski funkcionišu, jer oglašivači neće da se reklamiraju u njima.

Gajović: Ne vidim uticaj države na medije

I Gajović misli da su mediji ekonomski ugroženi, ali u tome, baš kao ni u svakodnevnom etiketiranju novinara i medija, ne vidi uticaj države.

On je FoNetu rekao da je to, "takođe, praksa i ambijent koji vlada i u drugim evropskim zemljama".

"Čitajući s jedne strane Danas, Nedeljnik, NIN, ili, s druge strane - Politiku, Večernje novosti, Alo ili Informer, ne vidim da je uticaj vlasti na medije takav da možemo govoriti o nekakvom medijskom mraku", ocenio je Gajović.

U razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza, on je istakao da je dobro što postoji "jedna lepeza koncepata", na čiji sadržaj, kako je rekao, vlast apsolutno ne utiče.

Kada je u pitanju zakonska regulativa, Gajović naglašava da su medijski zakoni dobri, a da je problem u njihovoj primeni i poštovanju.

"Naše Ministarstvo je nadležno za sprovođenje tih zakona, ali mi imamo ograničenu nadležnost. I uvek reagujemo, to mogu s ponosom da kažem, jako smo ažurni kada u okviru naše nadležnosti vidimo da je neko povredio bilo koji od tri medijska zakona", poručio je Gajović.

S druge strane, i Suša smatra da bismo imali pristojnije društvo samo kada bi se poštovali sadašnji zakoni.

Ona, međutim, podseća da se na Medijsku strategiju čeka godinima i da će tek na osnovu te strategije da se menjaju zakoni, ali upozorava na to da svaka promena može da znači i promenu na gore.

"Zakon o elektronskim medijima, recimo, kad god se menjao, a menjao se pet puta, svaki put je bio sve gori", ilustrovala je Suša.

Kako je podsetila, dešavalo se i da konačni predlozi zakona često ne liče na ono što su predložile radne grupe. Suša zbog svega toga na kraju napominje da "mi zapravo i ne idemo u Evropu", ali Gajović, nasuprot njoj, tvrdi da je sloboda medija na korektnom nivou, mada uvek može bolje.