U novu fabriku opština ulaže 16 puta više novca nego većinski vlasnici

Prema podacima sa sajta ove pčelarske organizacije, opština je do sada uložila više od 700.000 evra, donirala plac i obećala kompletnu infrastrukturu za objekat, dok je SPOS uplatio oko 40.000 evra, a pčelari još pojedinačno donirali oko 56 hiljada evra.

Međutim, kako ni to nije dovoljno, jer su troškovi celog projekta procenjeni na oko milion i po evra, SPOS je u Poštanskoj štedionici uzeo kredit od oko 300.000 evra. Ceo posao odobrila je i podržala država – predsednica Vlade Ana Brnabić i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, otkriva portal Pištaljka.

Da bi došlo do ovakve saradnje lokalne samouprave i proizvođača meda, Rača se takmičila sa još 33 opštine i, kako naglašavaju u ovoj opštini,  pobedila. Posle toga opština Rača je potpisala sporazum o poslovno-tehničkoj saradnji sa udruženjem pčelara.

Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović, od pre tri godine član Srpske napredne stranke, objasnio je za Pištaljku da je do toga da glavni finansijer radova bude manjinski vlasnik došlo "teškim pregovorima".

"Glavna ideja je da ovo bude prvi pogon slične vrste u Srbiji koji neće imati profit, već će sav novac biti ugrađen u otkupnu cenu meda za srpske pčelare. Zato vlasništvo nad pogonom mora biti većinski pčelarsko. Niko ne može imati pravo na dividendu, jer se onda pogon ni po čemu ne bi razlikovao od bilo koje privatne firme. Ovaj model je najbolji mogući model za pčelare. Mnogo bolji od zadrugarstva. Zadruge nastaju i propadaju, a naš savez postoji već 121 godinu i nikad nije propao", tvrdi on.

Na pitanje kako to prave fabriku koja neće imati profit, Živadinović je objasnio:

"Mi smo pokrenuli fabriku jer otkupljivači meda imaju preveliku zaradu. Ova fabrika, nakon što se pokriju troškovi fabrike i plata zaposlenih, neće imati zaradu, već ćemo pčelarima nuditi maksimalnu otkupnu cenu. Zakon o udruženjima dozvoljava i udruženjima da obavljaju privrednu delatnost. Prodati med nije težak posao, on je deficitaran na tržištu i lako se prodaje. U slučaju loših godina, fabrika će naravno ostaviti rezervu da pokrije troškove. Sve je to dogovoreno u osnivačkom aktu".

Da Živadinovićeve tvdnje baš i nisu pravno potkovane govore i odredbe Zakona o udruženjima koji istina dopušta bavljenje privrednom delatnošću ali u manjem obimu, što otkup meda sigurno nije. Da je otkup meda posebna privredna delatnost većeg obima govore i podaci sa sajta SPOS-a gde se u okviru apela medarima za donacijama za ovaj projekat navodi da "treba nabaviti kamion, finansirati uvođenje hasap standarda (lat. HACCP), sertifikaciju, dobijanje potrebnih dozvola za rad, obuku radnika, probni rad…". Na sajtu se navodi i procena da će pogon početi sa radom krajem 2019. godine, te je dotle "potrebno finansirati i troškove održavanja (koje stručni konsultanti procenjuju na oko 60 hiljada evra godišnje), plate zaposlenih...".

U SPOS-u navode da su troškove sveli na minimum, ali da "dok se svi uslovi ne steknu i ne dobiju potrebni sertifikati i dozvole za rad pogon treba finansirati dok obrt meda ne bude pokrio troškove održavanja". Pošto ovakvo ulaganje predstavlja odricanje medara iz udruženja, oni obećavaju da će svi koji budu učestvovali u finansiranju projekta imati prednost prilikom budućeg otkupa meda. 

U osnivačkom aktu navodi se da će se dobit fabrike, nakon isplate pčelinjih proizvoda pčelarima "a bez stvaranja dobiti preko neophodne mere" rasporediti na pokriće gubitka, povećanje osnovnog kapitala i formiranje rezervi koje će se isključivo koristiti za "proširenje kapaciteta, inoviranje i proširenje proizvodnje, marketing i drugo po odluci Skupštine društva". 

Predsednik SPOS-a Živadinović je u telefonskom razgovoru sa novinarkom Pištaljke takođe naveo i da će fabrika za početak zaposliti pet, a ne trideset radnika kako je originalno planirano, ali da će kako pogon bude rastao biti i više zaposlenih. U opštini Rača Pištaljka nije uspela da sazna po kom zakonu su opštinska sredstva dodeljena privrednom društvu u većinskom vlasništvu jednog udruženja građana. Predsednik opštine Rača Nenad Savković rekao je da je ceo posao bio transparentan, da ugovor možemo da nađemo na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije i da je cilj da se "spreči da neki privatnici otkupljivači meda zarađuju nauštrb proizvođača meda".

Savković je priznao da su i proizvođači meda takođe privatnici, ali je istakao da "cilj fabrike meda nije profit".

"Povećaćemo izvoz Rače. Rača će postati brend, a cilj je upošljavanje ljudi. Po dogovoru 80 odsto radnika u fabrici mora biti iz Rače", tvrdi Savković.

Ako se vrednost investicije, koja je više od 700.000 evra, podeli sa 30 ljudi koliko je u planu da fabrika uposli – ispada da će subvencija fabrici za svako radno mesto biti oko 23.000 evra.

"Naša opština je poznata po pčelarstvu. Mi smo hteli da podržimo i subvencionišemo pčelarstvo jer smo poljoprivredna opština i ovo je odličan primer saradnje zadrugarstva i lokalne samouprave. To je zdrava priča i ne znam zašto hoćete da je diskreditujete", rekao je Savković i naveo da opština nema dugove, da je likvidna i da može da pomogne pčelarima.

Aleksandar Senić, član Srpske napredne stranke, član opštinskog veća u Rači i član nadzornog odbora novoosnovane firme "Naš med", a pre svega direktor Koridora 11 imenovan bez konkursa ubrzo pošto je preveo ceo opštinski odbor Socijaldemokratske partije Borisa Tadića u SNS, izjavio je posle pobede na lokalnim izborima 2016. godine, za emisiju Agrodan, da je Rača pobedila u ovoj trci za fabriku meda, jer je "jedna od retkih opština koja ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda".

Pištaljka je javnost obavestila i o ovoj čuvenoj fantomskoj fabrici vode. Naime, Rača u stvarnosti nema fabriku za preradu otpadnih voda, iako je ona plaćena 600.000 evra novcem Direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede i Javnog komunalnog preduzeća „Rača“. Nepostojeća fabrika vode od 600.000 evra u Rači predmet je interesovanja posebnog odeljenja tužilaštva za borbu protiv korupcije.

Fabrika meda je organizovana kao firma "Naš med" i osnovana je 2017. godine. Tu godinu završila je kao gubitaš, pokazali su finansijski izveštaji. Firma nije imala prihode, ali zato jeste rashode. Više od 500.000 dinara u toj godini bio je rashod za plate, a firma ima samo jednog zaposlenog – direktora Radivoja Rankovića. Na pitanje koje aktivnosti je firma imala u 2017. godini Ranković je rekao da ne može da odgovara i uputio nas na predsednika Živadinovića. Živadinović je objasnio da je mesečna naknada članovima nadzornog odbora 6.000 dinara, a da je plata direktora 62.500 dinara sa regresom neto.

"Prva aktivnost je bila obezbeđivanje građevinske dozvole što je završeno do kraja decembra 2017. godine. Ostalo su redovne aktivnosti koje ima svaka firma nakon osnivanja, pre svega mislim na njene zakonske obaveze", rekao je Živadinović.

Finansijski izveštaji za 2018. godinu još uvek nisu dostupni na sajtu APR-a.