Menu 021

Luk skuplji od banana zbog suše

Nestašice vode i suše sve češće pogađaju Srbiju, te to ostavlja velike posledice po poljoprivredu, tako je trenutno luk skuplji od banana, a ovo leto očekuje se slabiji prinos žitarica i uljarica.
Info 21.04.2019. | 08:18 > 08:27
Luk skuplji od banana zbog suše
Foto: Pixabay
Suše u Dunavskom regionu, kojem pripada Srbija bile su 2012, 2015, 2017. i 2018. godine, a isto se očekuje i ove, treći put zaredom, što nikada nije zabeleženo, piše "Blic". Monitoring suše Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije kaže da su ove godine sušom najviše pogođena istočna i južna Srbija, kao i Vojvodina. 
 
Stručnjaci smatraju da su poslednji kišni dani popravili situaciju sa deficitom padavina, ali ne i otklonili postojeći problem. Minule zime i ove godine kupce je tako dočekala nikad viđena situacija do sada da kilogram luka plaćaju koliko i banane, više od 150 dinara, dok i za krompir moraju da izdvoje više od 100 dinara.
 
"Uništena nam je skoro polovina zasađenih useva, što je znatno uticalo na cenu. Luk je prošle godine jednostavno istrulio u zemlji jer nije bilo padavina. Znam da je ljudima muka kada moraju da kupuju lošiji luk nego prošle godine, a da za to plate i četiri puta veću cenu, ali prosto ga nema. Slično je i sa krompirom, koji je barem duplo skuplji. Sada je pala kiša taman kada je krenula setva, što je dobro, samo da tako nastavi, ali dugoročne prognoze nisu obećavajuće", rekao je za "Blic" Dušan Leskovac, poljoprivrednik iz Bačkog Petrovca.
 
Deficit padavina, od oktobra prošle godine do marta ove godine bio je najizraženiji u Vojvodini. Tokom februara i marta palo je između 15 i 25 litara po metru kvadratnom i pšenica je ostala gladna. Ekspert za strna žita prof. dr Miroslav Malešević napominje da je ključni problem u tome što je suša umanjila efekte prehranjivanja azotom, tako da "poboljšanje vremenskih prilika ne može nadoknaditi nastalu štetu".
 
Informacije RHMZ i podaci o zasejanim površinama govore da je jako ugrožena pšenica na oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini. Srednje ugrožena pšenica je na oko 140.000 hektara, a manje je ugrožena na površinama od oko 190.000 hektara.
 
Prema istraživanjima Udruženja "Žita Srbije", u zavisnosti od parcele, potencijal prinosa u odnosu na prethodnu godinu manji je za nekih pet do 35 odsto. Prosečan rod pšenice mogao bi biti manji za 20 odsto nego prošle godine.
 
"Treba biti objektivan i reći da je prošla godina po prinosima pšenice bila rekordna, pa i ako ova bude za 20 odsto manja, to će biti na nekom petogodišnjem proseku. Do pre pet dana suša je bila osnovni problem, čitava Srbija je bila pod jakom ili srednjom sušom. No, kiša je padala nekoliko dana i to je još uvek brojka ispod prosečnih padavina, ali je dobro došla pšenici, ječmu i uljanoj repici. Da li će se projekcije tih 20 odsto manjih prinosa povećavati ili smanjivati, zavisi od padavina narednih meseci", rekao je za "Blic" Vukosav Saković, direktor udruženja, dodajući da je do 2012. bilo uobičajeno da svake pete godine imamo sušu. No od te godine, ona nas pogađa svake dve godine.
 
Inače, kako pišu "Novosti", trenutno vlada i nestašica domaćeg krompira. Naime, male zasejane površine pod ovim povrćem, širom naše zemlje, čak i kada su prinosi rekordni, ne mogu da zadovolje naše potrebe. Zalihe domaćeg krompira trenutno su vrlo male, pa se otvorio prostor da veće količine stignu iz uvoza. Sve češće, kamioni sa ovim povrćem dolaze i iz Rusije, jer je tamo cena povoljnija. To se, međutim, nije prelilo na cene u našim radnjama, jer mesecima kilogram košta oko 100 dinara.
Autor: Blic, Novosti
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • nena
    21.04.2019 11:44
    cudno
    Nikakvo cudo. Sta je sa sistemima za navodnjavanje? Sve zaraslo u korov. Niko nije odrzavao. Vode Vojvodine ubiraju naknadu. Valjda je ostalo samo da se molimo Gospodu i gledamo u nebo. Strasno sta smo docekali. Vojvodina moze da hrani celu Srniju i jos da izvozi.
    Neka idu nadlezni i pogledaju njive u Svernom Banatu na sta lice. Ovo da je neko planirao da unistin nebi mogao isplanirati. Poz. sa severa Sbije.
  • Drug Crni
    21.04.2019 11:11
    Marko
    Navodnjavanje po hektaru sistemom kap po kap, godišnje, za povrtarske kulture košta minimum 5000€, računajući postavljanje i struju ili gorivo, bez cene kopanja bunara. Trake za kap po kap posle jedne sezone na otvorenom su uglavnom neupotrebljive.
  • /
    21.04.2019 10:10
    /
    skupa ova ruska okupacija
  • Jovo
    21.04.2019 10:04
    Vukosave Sakoviću al si mudar, a nema te u našem Pljevlju taka! Vrni nam se da nam poljoprivredu iz mrtvijeh digneš i unaprijediš!!

KOMENTARI nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje autora komentara.

NEMAMO nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za izbor komentara koji će biti objavljeni i nemamo obavezu obrazlaganja odluka s tim u vezi.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje, koji sadrže pretnje, uvrede na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi, netoleranciju svake vrste, upućuju na nezakonit sadržaj ili predstavljaju osnov za utvrđivanje građanske odgovornosti. Neće biti objavljeni ni oni komentari koji su opsceni, pornografski ili klevetnički.

NEĆE BITI OBJAVLJENI komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste, koji se odnose na uređivačku politiku i koji su napisani velikim slovima.

MOLIMO VAS, obratite pažnju na pravopis i gramatiku, prednost imaju komentari koji su napisani bez pravopisnih i gramatičkih grešaka.

OGRANIČENO je pisanje komentara na 1.500 karaktera.

PORTAL 021 zadržava pravo da bez prethodnog obaveštavanja, u svakom trenutku, ukloni ili onemogući pristup bilo kom sadržaju i nalogu po sopstvenomm nahođenju, za koji se utvrdi da predstavlja kršenje odredaba ili da je na drugi način štetan za 021.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Uslovi korišćenja Pošalji vest