Menu 021

Direktor Energetske zajednice: Termoelektrane bi bankrotirale kada bi Srbija sutra ušla u EU

Kada bi države Zapadnog Balkana sutra postale članice Evropske unije, sve termoelektrane na ugalj preko noći bi bankrotirale, rekao je direktor Energetske zajednice Janez Kopač sumirajući svoje najnovije istraživanje.
Info 21.04.2019. | 13:44
Direktor Energetske zajednice: Termoelektrane bi bankrotirale kada bi Srbija sutra ušla u EU
Foto: Pixabay
Kako prenosi Dojče vele, BiH, tzv. Kosovo, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija već sada svake godine ulažu skoro 170 miliona evra u subvencije za proizvodnju energije iz uglja. Kada bi tih pet zemalja ušlo u EU, godišnje bi na tu sumu došlo još milijardu evra.
 
Razlog je - trgovanje emisijama, odnosno plaćanje naknada za proizvodnju otpadnih gasova u EU. Kompanije koje zagađuju vazduh gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte u EU moraju za to da kupe prava, odnosno da plaćaju određenu sumu. Na primer, proizvodnja jedne tone ugljen-dioksida košta 20 evra. Elektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu su posebno prljave i štetne po zdravlje. Dakle, morala bi da se plati visoka cena da bi one i dalje funkcionisale nakon ulaska u EU. 
 
Direktor Energetske zajednice, asocijacije EU i zemalja istočne i jugoistočne Evrope za energetski sektor, kaže da bi bilo dobro da se već sada u zemljama Zapadnog Balkana uvede porez na emisiju štetnih gasova. Umesto 20, trebalo bi naplaćivati nekoliko evra po proizvedenoj toni, a prikupljeni novac bi onda mogao da se ulaže u obnovljive izvore energije. Kao rezultat toga, energetski sektor bi se polako pripremao za pristupanje EU. 
 
Ali stvarnost je drugačija. U narednih nekoliko godina na Balkanu je planirana izgradnja novih elektrana na ugalj, a iza svega se krije računica.
 
"Većina energije proizvedene na ugalj na Zapadnom Balkanu izvozi se u EU. Ta energija je u EU jeftinija od električne energije iz elektrana na ugalj u EU koje moraju da plaćaju naknade za emisiju štetnih gasova", objasnio je Kopač.
 
Masovne državne subvencije za električnu energiju proizvedenu iz uglja postoje i u EU - na primer u Nemačkoj ili Poljskoj. S druge strane, Evropska komisija već godinama poziva na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Do 2020. godine, 20 odsto električne energije koja se troši u EU trebalo bi da bude proizvedena iz obnovljivih izvora, a do 2030. taj procenat bi trebalo da bude 32. Mnoge države-članice EU, uključujući i Nemačku, neće postići cilj za 2020. godinu.
 
Zemlje koje žele da se pridruže EU takođe bi trebalo da se rukovode tim ciljevima. Stoga se u jugoistočnoj Evropi promoviše izgradnja "zelenih elektrana". Kao rezultat toga, u Srbiji, BiH, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori trenutno se planira i gradi više od 2.700 tzv. mini-hidroelektrana kapaciteta do 10 megavata (MW) - na žalost lokalnog stanovništva i aktivista za zaštitu životne sredine.
 
Proizvodnja električne energije iz hidroenergije uglavnom je samo delimično održiva, jer brane izazivaju veliku štetu po okolinu, tvrdi Igor Kalaba iz organizacije Mreža za klimatsku akciju (Climate Action Network).
 
"Mini-hidroelektrane bez subvencija nisu ekonomski održive i zbog svoje male veličine ne bi doprinele energetskoj sigurnosti regiona. Uništavanje okoline je katastrofalno, a građevinske dozvole često se dodeljuju bez ili uz pogrešnu procenu uticaja na životnu sredinu. Vlasnicima takvih elektrana je, na osnovu važećih zakona, svaki profit ipak osiguran", navodi Kalaba.
 
Da bi se suprotstavio takvom razvoju situacije, Kalaba poziva na promene. Umesto subvencija za male hidroelektrane, trebalo bi se fokusirati na javne tendere za velike projekte izgradnje vetro i solarnih elektrana. Njih bi trebalo da sprovodi najbolji ponuđač, slično kao što je to u EU. Osnova za sve tendere mogu da budu usaglašene procene uticaja na životnu sredinu u koje bi trebalo uključiti i lokalno stanovništvo.
 
Kalaba vidi veliki potencijal u energetskoj efikasnosti zemalja jugoistočne Evrope. Postojeće elektrane bi uz pomoć modernizacije mogle da proizvode još više električne energije. Bolji distributivni sistemi i priključni uređaji mogu da pomognu u uštedi energije.
 
Na pitanje zašto to još uvek nije implementirano, Kalaba kaže da u nekim slučajevima nedostaju znanje i resursi, na primer za implementaciju i kontrolu politika za zaštitu životne sredine, ali uglavnom nedostaje politička volja. Da bi elektro-mreža u regionu bila efikasnija, pojedine zemlje morale bi da budu međusobno bolje povezane. To bi zahtevalo poverenje država u susedne zemlje, naveo je. 
 
Uprkos svim problemima, ima i pozitivnih rezultata. U Severnoj Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj, u poslednjih nekoliko godina pojavile su se vetroelektrane. One ispunjavaju sve zahteve i zaista su održive. Najveću promenu Kalaba uočava u stavu lokalnog stanovništva. On kaže da pre pet godina niko u regionu nije govorio o energetskoj tranziciji dok sada ljudi o tome govore što je "veliki korak napred".
Autor: Dojče vele
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • Мунгос
    22.04.2019 14:40
    Какав нонсенс да Србија нема енергију.
    А угаљ, а потенцијали мини хидроелектрана? А Морава, а Дрина?
    Не производи се енергија само од јебиветра.
    Ако верујете у опсену коју вам сервира и планира Европска Унија и Сједињене Америчке Дубоке Државе, онда је то већ друго питање. Онда ништа, почните да производите енергију од кромпира и модификованог парадајза. Наравно уз сипање еколошког дизела „Е“ у тракторе да се све то добро изоре. Обичан дизел не може, забранио га је комитет из разлога бриге за одрживу екологију.
    Можда би требали прво да изградимо неколико еколошких нуклеарних електрана. Па онда да произведемо тракторе на струју. Па онда да трактори тихо ору, ору. Одрживо, ефикасно. ЕУ затвара круг, напред уз друга је друг.
  • Мунгос
    21.04.2019 22:01
    Паметан директор Јанез, сумирао своја најновија научна истраживања.
    „plaćanje naknada za proizvodnju otpadnih gasova u EU.“
    Генијални изум, плаћање накнаде за производњу отпадних гасова?
    Ја имам право решење за спас термоелектрана од банкротирања:
    Одбити чланство у ЕУ. И тако решити не само овај проблем.
  • LALA
    21.04.2019 21:18
    samo u smrdiji
    EU bi brzo propala kad bi Srbija postala njen clan .
  • Iz elektrane
    21.04.2019 18:59
    Ne znam o čemu pričaš, ruske termoelektrane u Vojvodini rade na gas.
    Termo znači toplota, a to ne mora biti od uglja.
    Samo Obrenovac radi na ugalj.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest