Menu 021

Sprema se izvlačenje nacističke flotile iz Dunava, projekat vredan 23 miliona evra

Projekat izvlačenja oko 200 nemačkih brodova potopljene nemačke flotile iz Drugog svetskog rata u Dunavu trebalo bi da se završi do 2023. godine, a već narednih meseci biće izabran izvođač radova koji će podvodno snimiti potopljene brodove kod naselja Prahovo kraj Negotina.
Info 19.05.2019. | 17:14
Sprema se izvlačenje nacističke flotile iz Dunava, projekat vredan 23 miliona evra
Foto: Pixabay
Podvodno snimanje trebalo bi da traje oko godinu dana, a nakon ovog posla uslediće izbor izvođača za vađenje samih brodova, kažu za Tanjug u Evropskoj investicionoj banci (EIB) koja finansira ovaj projekat sa oko 23 miliona evra.
 
Direktorka kancelarije EIB-a za Zapadni Balkan Dubravka Negre navodi da je reč o kompleksnom zadatku, projektu koji je sastavni deo ulaganja od 100 miliona evra u rečni saobraćaj u Srbiji među kojima su i ulaganja u luke i kargo terminale u Srbiji, pre svega u Smederevu, brodsku prevodnicu kod Đerdapa, izgradnju hidrometeoroloških stanica duž Save i Dunava.
 
A nadzor nad operacijom izvlačenja brodova, kako se očekuje, obavljaće Nemci.
 
"Dok god se flote ne izvade iz reke, brodovi ne mogu nesmetano da plove. Dunav je važan koridor za Srbiju, to je i panevropski koridor koji prolazi kroz veliki broj zemalja i jako je bitan za rečni saobraćaj u Evropi", ističe Negre.
 
Procedura nalaže da se u narednim mesecima prvo ugovori podvodno snimanje koje bi trajalo oko godinu dana i izda neophodan bezbednosni sertifikat. Zatim plan je da se krene u proces izbora izvođača za vađenje brodova za šta je ostavljen rok od dve godine.
 
Meštani sela Prahova godinama svedoče da u vreme niskog vodostaja na Dunavu na površinu izranjaju ostaci potopljenih razarača, krstarica, broda bolnice. Istorija beleži da su nacisti bežeći pred Crvenom armijom 1944. godine u operaciji "Dunavski vilenjak", potopili celu Crnomorsku flotilu sa oko 200 patrolnih čamaca, sanitetskih brodova i barži nemačke crnomorske flote duž Đerdapske klisure.
 
Operacija je bila pokušaj proboja nacista Dunavom od Crnog mora do Beograda septembra 1944. godine, međutim, kada su stigli do Klisure, shvatili su da proboj nije moguć, pa je general Valter fon Štetner naredio potapanje kod Prahova 7. septembra, a 14. i 16/17. septembra kod Brze Palanke kod Kladova.
 
Nekoliko brodova je izvađeno posle rata i služili su u rečnoj flotili JNA, međutim većina njih sa neeksplodiranim eksplozivnim sredstvima još uvek leži na dnu Dunava i otežava plovidbu u periodu niskog vodostaja.
 
Pretpostavka je da se u olupinama nalazi i ratni plen opljačkan u Sovjetskom Savezu.
 
Inače, septembra 2006. godine, Evropska agencija za rekonstrukciju finansirala je sonarno snimanje olupina, međutim zbog nedostatka novca u tom periodu, operacija čišćenja korita Dunava je stopirana.
Autor: Tanjug
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • @Laloš
    21.05.2019 14:14
    Evo i ja sam igrom slucaja citao tekst pazljivo gde pise da je to projekat koji je sastavni deo ulaganja od 100 miliona evra u rečni saobraćaj u Srbiji.Toliko o kapima u moru i specijalnimminama koje sve do sad nisu eksplodiale, nego ce bas sad. Samo nek oni ulazu, jer ni za di smo nismo i neka se ne kraducka puno.
  • Laloš
    20.05.2019 13:11
    Eto igrom slučaja sam razgovarao sa čovekom koji je radio na raščišćavanju dela dna Dunava oko Kladova od municije koju je Nemačka rečna flotila bacila u toku povlačenja. 23 miliona evra je kap u moru koliko je potrebno sredstava da se očisti dno od neeksplodiranih bombi i mina kojih ima toliko da kad bi došlo do lančane eksplozije istih od brane na Djerdapu ne bi ostao ni kamen na kamenu a o katastrofi nizvodno ne bi ni da zamišljam. Verujte da su sami potopljeni brodovi potpuno sekundarna stvar. Bombe i mine su zatrpane dunavskim sedimentom i zbog toga ih je jako teško locirati a pogotovo izvaditi i uništiti a ima ih hiljade. Ali tu ima i mnogo onih magnetnih mina koje se aktiviraju kada im brod priđe na par metara, zato je opasno pogotovo kod niskog vodostaja za plovidbu pogotovo ako ih strujanje vode otkopa i izbaci ih iz sedimenta.
  • dragan perković
    20.05.2019 08:43
    Slikanje
    Ovi napredne nakaze samo troše narodni novac. Vađenje potopljenih brodova je obaveza države čiji je brod i o njenom trošku. Ovako će Angela koja voli HDZ i Acu da zaradi na naci blagu i gvožđu.
  • Salamander
    20.05.2019 06:07
    Neozračeni čelik
    Nema cenu!
    Sav čelik na svetu, posle Hirošime, koji se topi, pokupi radioaktivne čestice i zato je ozračen.
    Za merne instrumente i radioaktivne "gluve sobe" treba neozračeni čelik!
    Takav " nevini čelik" se nalazi samo ispod vode ( ukoliko je dublja od 33cm ).
    http://www.nks.org/download/pdf/NKS-Pub/NKS-49.pdf
    Zato se vade čelični brodovi iz mora i reka.
    Takav čelik je skuplji od zlata.
    Ali naši neobrazovani rukovodioci to ne znaju.
    Dele blaga Srbije "i šakom i kapom", dok mi radimo za robovske plate !

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest